Došlo je ono doba godine kad joj je kraj, a počinje sledeća. U skladu s tim, evo i novogodišnje epizode podkasta, koji i u 2024. ulazi pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar, loš, zao“.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković proslavili su završetak godine tako što su u prvom delu emisije komentarisali policijsko batinanje golorukih studenata, Vučićeve laži o tome gde se krio dok su bile demonstracije i ostale vesele teme.

Tradicionalni novogodišnji gost je anti-Deda Mraz, Slobodan Georgiev!

Uneo je preko potrebnu dozu optimizma svakome ko je za vlast, pošto su njegove prognoze crne i sumorne, a kaže za optimizam treba da se obratimo pravom Deda Mrazu.

Uz šalu-komiku došlo je i do detaljne analize trenutne političke krize.

U Magarećem kutku moći ćete da nagađate šta se desi kad se u šumi sretnu Ana Brbonjić i dva ježa.

DLZ, samo na našem portalu! Emitovanje podkasta nastavlja se 10. januara.

U dvorištu Danijela Jakupeka je nakon što je ubio prijatelja i četvorogodišnje dete, pronađeno desetine ubijenih i zakopanih mačaka. Ubica iz Dubone je godinama maltretirao i ubijao komšijske pse. Deca četvrtog i petog razreda su u Zaječaru ubila psa stavljajući mu petarde u usta. Takve devijacije se moraju na vreme prepoznati da bi se sprečile.

Kaznena politika je zapanjujuće blaga jer je od 2006. do 2022. hiljade životinja ubijeno i zlostavljano. Za 16 godina, od 349 osuđujućih presuda, samo je 30 kazni uslovnog zatvora i jedna presuda sa maksimalne 2 godine uslovnog zatvora.

Država žmuri na korupciju i lažne ujede napuštenih pasa. Za poslednje 4 godine država je platila 43 miliona evra na ime odštete. Za taj novac mogle su da se sagrade desetine prihvatilišta za životinje.

Napuštenih pasa ne bi bilo da komunalna milicija ima nadležnost da kontroliše da li je vlasnički pas čipovan i da kontroliše „odgajivačnice“. Ovako imamo situaciju da hiljade pasa završava na ulici, a da je samo 16 prekršajnih prijava za napuštanje psa od 2009. godine.

Uprava za veterinu ima 67 registrovanih odgajivačnica pasa, dok Kinološki savez Srbije ima 4.300 prijavljenih odgajivačnica. Razlog je naopak propis kojim je dozvoljeno, da ko ima tri ženke, ne mora da ispunjava propisane standarde za odgajivačnicu. To je razlog što KSS godišnje „štancuje“ 60.000 rodovnika bez čipovanja, dok ih npr. Austrija ima 8.500 čipovanih.

Gošća: Vanja Bajović, Profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu

Nova epizoda Mamazjanije uvodi nas u bajkoviti, porodični svet naše najpoznatije „zdrave umetnice“ – Ane Đurić Konstrakte, pevačice, kantautorke, tekstopisca, diplomiranog arhitekte, ali pre svega mame jednog Nikole (15) i jedne Lene (14), a u našem podkastu, čućete kako izgleda svakodnevica sa dva tinejdžera i da pubertet ne mora biti bauk.

U epizodi, koja je kao i prethodne tri bila „zaslađena“, zahvaljujući kompaniji Bambi, koja je podržala snimanje decembarskih emisija, ali i plazma popsima iz njihove Plazmastičarnice, razgovarali smo sa našom gošćom o životu mame – umetnice, koja je pred kamerama Konstrakta, a kad se reflektori ugase, ona je Ana, posvećena majka, kojoj su u fokusu od jutra do mraka njena deca, koji su joj prijatelji i inspiracija.

Konstrakta nam je otkrila kako da vaspitavamo decu bez postavljanja granica, stalnog nadzora i kontrole i ispričala da veruje u današnje generacije i njihovu maštu, bez obzira na „zaluđenost“ tehnikom, koja im zaokuplja gotovo svu pažnju.

Opisuje nam na koji način je njena popularnost tokom Evrovizije 2022. uticala na decu. Takođe, navodi da su mame koje nemaju posao od 9 do 5 u zamci, jer naviknu ukućane da one sve rade, bez ičije pomoći.

Naglašava da pubertet ne mora da bude bauk i smatra da nije dobro prezaštititi decu, nego ih pustiti da prođu kroz sve boljke odrastanja sa kojima uče da se bore.

Vreme provedeno sa decom za Konstraktu je dragoceno, a o bajkama koje im je smišljala za laku noć, dok su bili mali, do odnosa koji danas imaju, kroz zajedničko slušanje muzike, razgovora i razmene mišljenja, slušajte i gledajte u novoj epizodi Mamazjanije.

Sve što je lepo ima kraj, recimo loženje da će Beograd u ovom trenutku biti slobodan grad.

„Dobar loš zao“ zato nema kraj, već novu epizodu!

Nenad Kulačin i Marko Vidojković tek što su se oporavili od vođenja maratonskog izbornog programa na našem portalu, a našli su se u neprilici da komentarišu izborne rezultate u prvom delu emisije, ali i pokušajem opozicije da štrajkom glađu nekako poprave stvar.

Gost, najgori mogući u ovom trenutku, preterano objektivni mračnjak Boban Stojanović Biban!

Biban je rekao gde je sve opozicija pogrešila, pokušao da prorekne šta će se dalje dešavati na Nestorovom, pardon, beogradskom nivou, a rekao je ponešto i o lošim potezima opozicije.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite sudbinu Laverboja.

DLZ, jedini podkast u ovom delu Evrope pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi važan razgovor o narcisoidnom poremećaju sa psihološkinjom Danijelom Ostojić, koja pored dugogodišnjeg iskustva u kliničkom radu ima i bogato iskustvo u forenzičkoj psihologiji, u radu sa počiniocima teških krivičnih dela.

Kako nastaje „psihopatija“? Kako se razvija kod dece. kako se (ne) uočava u detinjstvu, a kako se manifestuje kod odraslih ljudi? Kako takozvani „odgoj dece na Balkanu“ podstiče emocionalnu nedostupnost, kao i nezdrav odnos prema razumevanju sopstvenih granice? Šta bi nove generacije trebalo da urade kako bi naredne generacije umele zdravije da se nose sa svojim emocijama? Ovo su važne teme o kojima u današnjem vremenu treba da budemo informisani svi.

U Beogradu po jednoj zgradi nedostaje 26 parking mesta, zato je potrebno zaustaviti izdavanje građevinskih dozvola

Za rekonstrukciju dve pijace Beograd potrošio 18 miliona evra, tj. osnivački ulog JKP „Beogradske pijace“

Nova lokacija beogradskog buvljaka nije dobra zbog pristupnih saobraćajnica, nedovoljno parking mesta, malog broja stanovnika Rakovice.

Nije jasno u šta je potrošeno 8 miliona evra, računica je takva da jedna tezga u novom natkrivenom buvljaku u Miljakovcu košta 34.000 evra.

S druge strane, Industrija motora Rakovica je prodata tajkunima Gobeljić za 11 miliona evra, a sadašnja vrednost samog zemljišta je 200 miliona evra.

Jedino merilo za zakup tezge na beogradskim pijacama je novac. Tezge u prvim redovima se prodaju i do 30.000 evra godišnje. Većina prodavaca nisu pravi proizvođači sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom, već preprodavci. Pošten seljak nema šansu da bude konkurentan sa svojim proizvodom.

Zahvaljujući građanima, investitor je za sada odustao od izgradnje naselja Avala Studios i seče Košutnjaka. To bi trebalo da bude predmet odluke skupštine grada posle nove godine.

Zbog nedostatka parkinga, potrebno je zatvoriti naselja rampama samo za stanare koji su vlasnici parking mesta.

Gost: Dejan Jovanović, Bitka za Košutnjak

Kako u jedan dan sve da stane? Obaveze i imperativi koji se postavljaju pred današnje roditelje dovode do pregorevanja, a osim snage, energije i volje, oduzimaju slobodno vreme, koje bi mame i tate trebalo da provode sa svojom decom. Hoćemo da budemo savršeni na svim poljima, da deci damo dobar model ponašanja i odnosa prema životu i preprekama koje pred nas postavlja, ali i da ih ne zanemarujemo, da za njih uvek imamo vremena, što je uglavnom nemoguće, objašnjava Milena Buđevac, poznata psihološkinja i dečja psihoterapeutkinja u novoj epizodi našeg podkasta.

Uz Plazma Šejk (Plazma Shake) Bambijeve Plazmastičarnice, od Milene smo čuli brojne dragocene savete kako da ispravimo greške koje nesvesno, svakodnevno, kao roditelji pravimo. Naša sagovornica, koja ima dugogodišnje iskustvo u radu sa porodicama, odnosima između roditelja i dece, otkriva da je najmlađima najteže, ako su mame i tate narciosidni i pred njih postavljaju visoka očekivanja, a takođe objašnjava kako prezaštićenost može dete dovesti do terapije.

Ona ukazuje na najčešće greške savremenih roditelja i savetuje kako ih ispraviti i ne ponavljati. Objašnjava zašto je ponekad bolje viknuti na dete, a ne ignorisati ga i kako svađa može biti zdrava.

Otkriva i zašto ne smemo da prezaštitimo dete, a i šta znači biti „loš“ roditelj i koje rečenice nikada ne bismo smeli da izgovorimo pred decom.

Razgovor sa Milenom je svojevrsna seansa, pa čak i tokom snimanja emisije, a njene preporuke treba svi da čujemo. U osvrtu na roditeljske greške, ističe da ne postoji nepogrešivost u odgajanju dece, a da kod nje na terapiju dolaze upravo oni koji su među najboljima, baš zato što su svoje pogrešne poteze osvestili i žele da rade na njima. U novoj Mamazjaniji otkrićete da niste jedini koji nailaze na zidove u borbi sa vremenom i perfektinm roditeljstvom, ali i da je surova pravila, ponekad, pametnije zaobići.

Jedini podkast u ovom delu Evrope pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“ stigao je do kraja još jedne predizborne kampanje u svojoj istoriji emitovanja.

Puni optimizma i pobedničkog elana Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije sažaljevali Aleksandra Vučića, oplakivali Ivicu Dačića, pili lekove za smirenje umesto Miće Ćulibrka i oblačili se u ludačke košulje umesto Olivere Zekić.

Gost, pravi predizborni, pobednički i slavljenički, glavni urednik „Danasa“ Draža Petrović!

Kako je moguće prepričati razgovor sa ovim velikanom novinarstva, humora i satire? Pa, nije moguće, moraćete da ga odgledate.

U Magarećem kutku, ukoliko zatvorite oči nećete videti Mišu Vacića.

U nedelju svi na glasanje! DLZ, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa prof.dr Vladimirom Obradovićem, profesorom na Fakultetu organizacionih nauka i kandidatom za gradonačelnika Beograda na predstojećim izborima, ispred liste „Srbija protiv nasilja“. Iz ugla čoveka čija je doktorska teza bila „Upravljanje promenama“, profesor Obradović je govorio o složenosti, ali i neizbežnosti promena u sistemima, u kompanijama, pa i u ličnom životu. Kako promenama i različitim projektima pristupaju profesionalci, a kako amateri? Zbog kojih propusta je tako teško promeniti neke stare načine funkcionisanja i implementirati nove vrednosti u javni sektor, čak i kad postoji volja za to? Koji su organizacioni izazovi sa kojima se opozicija susreće van očiju javnosti i kako se rešavaju? Zašto neki projekti uspeju, a neki ne? Zašto neke promene uspeju, a neke ostanu nedovršene i dovedu do anarhije? Najzad, koliko je moguće teoriju primeniti u politici i u javnom sektoru koji je protkan dubokim problemima? Ovo su samo neka od pitanja o kojima je govorio profesor Obradović iz ugla akademskog i političkog iskustva.

Važno je da deca u najranijem uzrastu znaju da su gospodari svog tela, kako ono funkcioniše i svi njegovi delovi i da je sasvim u redu ako se nekada ne osećaju prijatno pod talasima poljubaca, maženja, dodira određenih ljudi, pa čak i ako su najbliži. Granice postavljaju sami, a tome se uče na vreme, ispričale su u novoj Mamazjaniji naše gošće Aleksandra Petrovski, autorka knjige „Potraga za moćnom značkom Gaćoslav“ i Manuela Kamikovski, porodična psihoterapeutkinja.

Da spoznaja o granicama tela počinje učenjem o delovima tela, koji uključuju i one intimne, kao i o činjenici da ono što je „u gaćama“ je samo naše, objasnile su nam Aleksandra i Manuela, koje naglašavaju da je razgovor sa decom najvažniji i da kod najmlađih ne treba da čekamo da se sami požale ako imaju neku nedoumicu ili su prošli kroz neprijatnu situaciju, već treba da ih pitamo i da im kroz učestale razgovore dajemo do znanja da sve mogu i treba da nam kažu, da pitanje tela, kao i onoga što se sa njim dešava, nije i ne treba da bude – tajna.

O pravom vremenu za razgovor o intimnim delovima tela i granicama fizičkog kontakta sa odraslima, ali i sa drugom decom, pričaju naše gošće i objašnjavaju zašto je važno da dete pita i da zna sve što ga zanima o onome „što je u gaćama“.

One savetuju roditelje kako dete da nauče da bude sigurno u svom telu i da ne dozvoli nikome da mu prilazi više nego što ono želi. Takođe nam otkrivaju kako da znamo da je dete prošlo kroz neprijatno iskustvo, koji simptomi na to ukazuju i šta može da bude tajna, a šta nikako ne sme.

Opisuju nam i na koji način od malog deteta, koje rečima ne ume da objasni šta mu smeta, doći do odgovora i objašnjenja.

U razgovoru sa našim gošćama došli smo do zaključka da ponašanje roditelja u odnosu na njihovo sopstveno telo, pitanja seksualnosti, kao i postavljanje granica u fizičkom kontaktu, najviše utiču na dete. Iz tog razloga neophodno je roditelje osvestiti o uticaju koji imaju na svoju decu, jer ako mi dozvolimo da nas nežno ili agresivno dodiruje tuđa ruka, koju ne želimo u svojoj blizini, isto možemo očekivati od deteta, pa zato hajde da poslušamo poruke Mamazjanije, da bi svako znao gde mu je mesto.