EXPO organizuju države sa viškom kapitala, Srbija to svakako nije

EXPO 2027. će Srbiju zadužiti decenijama. Motiv SNS je da se na mestu sadašnjeg Sajma naprave skupi kvadrati Beograda na vodi i sliju se sivim kanalima u vladajuću partiju.

Glavni ili veliki EXPO u svetu košta do 3 milijarde evra, naš propratni ili mali će koštati preko 15 milijardi evra što je četvorogodišnji budžet za investicije Srbije.

Ukoliko bi se promenila vlast u Beogradu, moglo bi se zaustaviti rušenje Sajma, ali ne i EXPO 2027 koji štiti lex specialis koji kreira korupciju i bezakonje.

Gost: Vladimir Obradović, profesor Fakulteta organizacionih nauka

Ne zna se kome škola teže pada, deci ili roditeljima, a ni ko se više raduje raspustu. Brojni kreativni saveti i primeri iz škole NTC-a, pokazuju da je rad kod kuće suvišan, kada na časovima učenici uče lekcije kroz njima poznate igre, uz koje im onda nije potrebno mnogo pomoći da savladaju gradivo, o čemu u novoj Mamazjaniji govore poznati doktor Ranko Rajović, autor NTC-a (Nikola Tesla Centar) programa, šef Katedre za obrazovne neuro-nauke na Pedagoškom fakultetu u Kopru, ali i njegov sin Vuk Rajović, doktor hemijskog inženjerstva i koordinator Odseka za nauku u NTC-u.

Iz godine u godinu, svedoče učitelji, sa prvacima u osnovnim školama se sve teže radi, navodi na početku našeg podkasta dr Ranko Rajović. On objašnjava razloge zašto su deca drugačija, ali i probleme u tradicionalnom obrazovanju, koje se ne menja, ne ide u korak sa vremenom, iako prema brojnim istraživanjima, danas spremamo decu za profesije koje još ne postoje. Deca su od najranijeg uzrasta uz telefone i igrice, umesto u parku, na livadi, sportskom terenu.

Rajovići naglašavaju vezu između kretanja i učenja kod dece, koja je neraskidiva. Oni ističu da svako dete želi da uči i nauči, da se pokaže, takmiči i bude dobro u nečemu, a u školi će to postići ako im lekcije predaju kroz igru, koja je njima bliska. Takođe, problem današnjeg vaspitanja je prezaštićenost dece, koja nemaju nikakvu slobodu, jer su uvek pod nadzorom, a roditelji tu kontrolu vrše i kroz brojne vanškolske aktivnosti kojima se ne vidi kraj i zbog kojih najmlađi nemaju vremena za sebe, a detinjstvo im prolazi.

Oni nam objašnjavaju kako da deca zavole školu i gradivo sa nastave, da dečje igre pretvorimo u školske predmete, matematiku, hemiju…? Naglašavaju i da je dobro ako je deci ponekad dosadno.

Takođe opisuju koje su posledice prezaštićenosti dece i koliko roditelji treba da uče sa njima.

U novoj epizodi, naši gosti ističu sve prednosti NTC-a, koje bi srpsko školstvo moglo da primenjuje. Ukazuju roditeljima kada je pravo vreme da dete upišu na sport ili bilo koju vannastavnu aktivnost.

A Vuk opisuje kako je izgledalo njegovo detinjstvo uz Rankove metode.

Odgovore na ova, ali i brojna druga pitanja, koja interesuju svakog roditelja i nastavnika, pružili su Ranko i Vuk Rajović u novoj epizodi Mamazjanije, u kojoj su se osvrnuli i na savremeno detinjstvo koje prolazi u „nepoznatim ulicama virtuelnih gradova“, u koje mame i tate moraju da zađu kako bi znali „gde su im deca“ i kako bi ostvarili komunikaciju, ali i dečja interesovanja iskoristili da im pruže uvid u prednosti realnog sveta i odrastanja.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar loš zao“ će, bez sumnje, biti zapamćena kao istorijska.

Marko Vidojković se, na samom početku emisije, izvinio Aleksandru Vučiću jer ga je opsovao u septembru 2021, a Nenad Kulačin se za to vreme borio sa napadima smeha na nervnoj bazi.

Emisija je nastavljena u uobičajenom maniru, osvrtom na predsednika koji na očigled javnosti puni gaće pred rezolucijom EP, nevešto glumeći da to nije tako.

Posebnu brigu autori su izrazili za državnu bezbednost, imajući u vidu da je doskorašnji šef BIA, Aleksandar Vulin, dobio orden od ruske tajne službe, FSB, posle čega mu se na čelu pojavila reč „izdajnik“.

Gost je, posle nekoliko godina ubeđivanja da je boravak u DLZ prijatan poput služenja vojnog roka, Ranko Pivljanin, urednik „Nova“ novina. Istraumiran Vidojkovićevim izvinjenjem, Pivljanin je odustao od svake namere da vodi ozbiljan razgovor, stoga se cela 288. epizoda DLZ pretvorila u nikada ranije viđen šou, u kome se bez prekida ukrštaju tri potpuno različita smisla za humor, a oboren je i rekord u trostranom upadanju u reč.

Koliko god zvučalo zabavno, fakat je da je jedan od kamermana, u sred snimanja, zaspao.

U Magarećem kutku DJV pokazuje kako se blamirati u programu uživo.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa profesorkom psihologije Tamarom Džamonjom Ignjatović, o važnosti prepoznavaja i čuvanja naših ličnih granica, kao i o nužnosti uvažavanja tuđih. Živimo u vremenu u kom su društvene mreže pune objava koje se bave naših granicama iz ugla psihologije, tako da je važno govoriti i o opasnostima koje nosi površno bavljenje pitanjem sopstvenih granica. Koja je veza između jakih ličnih granica, integriteta i karaktera? Koje su posledice koje snosimo ako, pod pritiskom ili iz nekog drugog razloga, dođemo u poziciju da kontinuirano trpimo, da radimo za tuđe interese i ciljeve ili da zanemarimo svoje vrednosti? Kakva je veza između vaspitanja koje dobijemo u detinjstvu i zdravih granica, stabilnog integriteta i jakog karaktera u odraslom dobu? Ovo su samo neke od tema važnog razgovora o mentalnom zdravlju, ali i stanju u društvu koji vas pozivamo da pogledate ili poslušate.

Sve je manje onih koji hoće u profesionalnu vojsku, zato je pitanje da li uvoditi obavezno služenje vojnog roka.

Zbog ukidanja obaveznog služenja vojnog roka već 13 godina nema dovoljno mladog rezervnog sastava vojske.

Srbija je imala više profesionalnih vojnika u vreme bivših država, nego sada kada je samostalna. Prosečna plata je mala i to je osnovni razlog slabe popune jedinica.

Ukoliko se usvoji odluka o ponovnom uvođenju služenja vojnog roka, neophodan je rebalans budžeta. Osnovna obuka se može završiti i za 3 meseca, ali samo za strelce, šta ćemo sa ostalim neophodnim rodovima vojske?

Gost: Goran Petković, Pukovnik u penziji

Ništa u svetu koji poznajemo ne može da se meri sa momentom rađanja novog života, a dragocenost ovog trenutka, majci niko nema pravo da oduzme, naglašavaju gošće nove Mamazjanije, Marina Mijatović, advokatica i Dušica Kovačević, VMS babica i vlasnica „Bebi patrole“ koje u epizodi, specijalno posvećenoj trudnicama i porodiljama, spremaju buduće majke za „meč“, koji ih u porodilištu očekuje.

U Srbiji su, nažalost, žene masovno slabo informisane, neupućene, u ono što ih čeka na porođaju, a prvorotke, nažalost, moraju da znaju svoja prava kada stignu u porođajnu salu, ali i tokom boravka u porodilištu. Usled neobaveštenosti, mnoge su prošle „bose preko trnja“, dok su svoju bebu donele na svet, a porođaj, kao takav, bio im je najmanja briga. Odnos pojedinih lekara, ginekologa-akušera, anesteziologa, ali i medicinskih sestara, babica, takav je da, nažalost, podrazumeva, vređanje, vikanje, neprijatnosti i dovodi žene u stanje grča, panike, paranoje, traume, što ostavlja posledice po bebino zdravlje.

Gošće nove Mamazjanije objašnjavaju da ne mora da bude ovako, da žena ima sva prava u porodilištu i u porođajnoj sali, da može da se informiše o tome šta sme da pita, promeni, odluči. Sistem, sa druge strane, treba da bude postavljen pravilno, a ne nakaradno. Žena ne sme da strahuje od lekara koji će biti dežuran u trenutku porođaja, ona nije dužna da „rezerviše“ ginekologa, kojeg prethodno plaća u privatnoj praksi, a na kraju se opet često desi, da doživi neprijatnost, akušersko nasilje i da pod traumom, sa bebom u naručju, odlazi kući.

Naše gošće objašnavaju šta žena treba da zna pre nego što ode na porođaj i koja su sve prava budućih majki u porodilištu. One se pitaju odakle to nepisano pravilo da trudnica mora da vodi trudnoću privatno, da bi sebi „obezbedila“ lekara na porođaju.

Takođe postavljaju pitanje zašto zdravstveni sistem u Srbiji ne „prepisuje“ pozitivne prakse iz razvijenih zemalja, koje su odavno promenile procedure i protokol kad su u pitanju porođaji i odnos prema ženama u porodilištu i koji su glavni koraci za promene zdravstvenog sistema u domenu porodilišta i porođaja.

One objašnjavaju i kako da preveniramo akušersko nasilje i neprijatnosti na porođaju, ali i kako se žena posle traume od nasilja na porođaju suočava sa onim što je prošla i kako se odlučuje na novu trudnoću.

O ovim i brojnim drugim gorućim pitanjima, koja zanimaju pre svega trudnice, ali i porodilje koje su prošle manju ili veću traumu, govorile su naše gošće, osvrćući se na dugogodišnje iskustvo koje imaju u radu sa ženama, Marina iz ugla prava koje mora biti dostupno svima, a Dušica iz rada sa trudnicama, koje priprema na najvažniji dan u životu.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“ je tu!

Nenad Kulačin i Marko Vidojković bavili su se uporednom analizom režimskih opsenarsko-ložačkih projekata „Srbija 2025“ i „Srbija 2027“, polemisali su oko značaja međunarodne reakcije na izbornu krađu, a pokušali su i da predvide šta bi bilo kad bi Srbija imala atomsku bombu.

Gost je narodni poslanik Zeleno-levog fronta, Radomir Lazović.

Isključivi razlog njegovog dolaska u DLZ je želja da se u ovim depresivnim zimskim danima pokaže neophodno jedinstvo i volja za zajedničku dalju političku borbu protiv banditskog režima, pa je i ceo razgovor protekao u tom tonu.

U Magarećem kutku Čale dominira!

Kada se poslodavcu pokvari mašina, on plače jer to košta. Kada pogine radnik, on gleda samo kako da ga zameni.

Dan nakon trovanja preko 100 radnika u fabrici Magna, poslodavac je nastavio proizvodnju nakon čega je još 50 radnika otrovano. Pitanje je šta je radila inspekcija?

U Srbiji nema dovoljno inspektora rada, nemaju dovoljna ovlašćenja, nisu dovoljno plaćeni, nemaju sredstva za rad, na teren idu javnim prevozom. Jedan inspektor pokriva i preko 1000 preduzeća na 50 km kvadratnih.

Kazne za kršenje zakona o radu su male, pa se isplate onima koji ga krše. Sistem kontrole je zastareo, većina nadzora radi se po prijavi.

Rad na crno se statistički smanjio (oko 13 procenata), ali i dalje postoji pola miliona ljudi koji rade bez ugovora.

Postoje mnogi poslodavci koji potpišu ugovor sa radnikom, ali mu ne uplaćuje doprinose. Radnici to saznaju tek kad odu kod lekara, zato je savet češće proveravati poslodavca.

Gost: Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo i predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o snazi integriteta sa novinarkom Vesnom Mališić, koja je zajedno sa većim delom redakcije NIN nedavno podnela ostavku, uz objašnjenje da tamo više nije moguće raditi u skladu sa etičkim načelima profesije, kojih su se uvek pridržavali. Vesna je govorila o značaju ovako krupnog čina novinarske solidarnosti, koji je ocenila kao istorijski događaj za naše novarstvo, ali i o sistemskom uništavanju integriteta kao odlike građanina, načinima na koje urušavanje novinarstva utiče na urušavanje društva, novinarstvu u vreme Miloševića, kao i o ceni koju je i ona plaćala dok je čuvala sopstveno dostojanstvo, u vremenima u kojima su mnogi dostojanstvo prodavali.

Komunikacija roditelja sa detetom, verbalna i neverbalna, kao i ton glasa i reči koje koriste, ključne su u vaspitanju, ali i za formiranje odnosa roditelj-dete, u novoj epizodi Mamazjanije o tome nam govori „porodični trener“ (family coach) Dragana Aleksić.

Od najranijeg detinjstva, roditelj komunicira sa detetom. Prvo reaguje na gestikulaciju, gugutanje, a kasnije se uspostavlja verbalna komunikacija, koja vremenom, nažalost, kod većine, prelazi u naredbe, koje mama i tata izdaju svojoj deci, kao da su u vojsci, a ne u porodici.

Naša gošća upozorava zašto je opasno ponavljati rečcu „ne“ na svako drugo pitanje deteta i kako naredbu upućenu detetu pretvoriti u molbu ili pitanje.

Ona navodi da je uvek bolje reći: „Pokaži mi kako vezuješ pertle“, umesto narediti: „Veži pertle!“?

Dragana ukazuje na to koliko je način obraćanja roditelja detetu, važan za vaspitanje i za sve razvojne faze i uči nas kako da pričamo sa detetom, a da ne ponavljamo „100 puta“ isto.

Takođe, naglašava da deca osećaju nervozu i tenziju između roditelja, čak i kada ona nije izražena rečima, a da detetu uvek treba da pokažemo da ga razumemo i saosećamo kad je u problemu, a da ga ne osuđujemo.