Prva epizoda Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem ugostila je dramaturškinju Milenu Bogavac, s kojom Stevan Filipović debatuje o popularnoj seriji Maleni irvas. Ali ovaj Netfliksov hit je samo polazište za mnogo širu priču o nama i vremenu u kome živimo.

Od petka 31. maja, sajt Radara je bogatiji za još jedan podkast. Naime, reditelj Stevan Filipović, autor filmova Šejtanov ratnik, Šišanje, Pored mene, Pored tebe i nadolazećeg Pored nas, upustio se u ambicioznu realizaciju podkasta s edukativnom komponentom, koji bi na svake dve nedelje donosio nove teme i goste, koji bi zajedno sa njim analizirali aktuelne popkulturne fenomene.

Na ideju za podkast došao je slučajno: „Pre par dana sam imao višesatni razgovor sa čovekom od tridesetak godina, koji radi na visokoj poziciji u Majkrosoftu, prima platu do četiri hiljade evra, i zapošljava ljude koji rade na softveru koji upravo menja tok ljudske istorije. Sadržaj razgovora je za mene bio poražavajući. Ne mogu da kažem da čovek nije formalno obrazovan – ima gimnaziju, fakultet…

Ali, njegovi stavovi o svim društveno-političkim temama kojih smo se dotakli su bili na nivou onoga što su pre digitalne revolucije bila ’razmišljanja’ likova koji piju pivo ili duvaju travu ispred C-marketa. Ili, prevedeno: stavovi su mu digest svih podkasta Džoa Rogana – od antivakserstva, preko podrške Trampu, nezainteresovanosti za demokratiju u svetu, slobodu medija, izbore, uz potpuno odsustvo svesti da živi u Srbiji, a ne u Americi. Vučić mu je apstrakcija, nečiji tuđi problem; ono što mu najviše zamera je ’što nas je zaključavao za vreme pandemije’. Mislim da je istina da on ne živi ni u Srbiji, ni u Americi, već u onome što Sem Haris duhovito naziva ’Podkastistan’. Pitao sam ga da li postoji jedan tradicionalni medij koji prati i čijim novinarima i uredništvu veruje, odgovor je bio odričan… Ovo nije ’generacija koja dolazi’, oni su uveliko tu, oni glasaju (ili ne glasaju), a rastu i obrazuju se putem pomenutih sadržaja, u vakuumu koji je nastao nepostojanjem kvalitetnih domaćih ekvivalenata. Moja ideja je da upravo ovim podkastom popunimo taj vakuum…“

U drugoj epizodi Radar Foruma, koncepta razgovora koji je izazvao pozitivne rekacije javnosti, “izazivač” Milan St. Protić ugostio je Zorana Sekulića, glavnog urednika agencije Fonet.

Njih dvojica razgovarali su o tome u kom pravcu se kreće spoljna politika Srbije. Cilj Radar Foruma je razmena mišljenja dva ravnopravna sagovornika koja odstupa od ustaljene forme postavljanja pitanja i davanja odgovora.

Pratite nas svake nedelje na sajtu radar.rs i Jutjubu.

Pred vama je prva epizoda nove emisije Radar Forum koja će se prikazivati jednom nedeljno na sajtu radar.rs. Tokom mesec dana, jedan „izazivač“ biraće četiri sagovornika sa kojima će voditi dijalog na različite teme. Prvi „izazivač“ je Milan St. Protić, a njegovi gosti biće Pavle Grbović, Zoran Sekulić, Tanasije Marinković i Dubravka Stojanović. Svakog narednog meseca u ulozi „izazivača“ smenjivaće se ličnosti iz političkog, društvenog i kulturnog miljea Srbije. Cilj Radar Foruma je razmena mišljenja i stavova dva sagovornika koja odstupa od forme postavljanja pitanja i davanja odgovora.

U prvoj epizodi Milan St. Protić ugostio je Pavla Grbovića, predsednika Pokreta slobodnih građana i narodnog poslanika. Protić je izazvao Grbovića da kaže kako bi on vodio Srbiju da osvoji vlast… Njih dvojica su, između ostalog, razmenili mišljenja i o obrazovanju i društvenim vrednostima u Srbiji gde Protić ističe da trenutni obrazovni sistem služi za manipulaciju i zatupljivanje nacije, pripremajući mlade da postanu poslušni sledbenici. Grbović dodaje da uspešna društva sprovode poznate korake i mehanizme, ali da Srbija pati od nedostatka volje za uspostavljanje takvog društvenog ugovora. On smatra da problem nije u nedostatku sposobnih ljudi, već u tome što država preferira kleptokratski sistem koji nagrađuje lojalnost i poslušnost umesto zasluga. Protić i Grbović dotakli su se i Srebrenice, ponavljanja grešaka iz prošlosti, tema o poreskoj politici, korupciji, zloupotrebama…

Evo poslednje epizode podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar loš zao“ pred izbore drugog juna, a posle smak sveta. Možda i neće biti smak sveta, ali to već zavisi od vas.

U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković odradili su poslednju rundu svađanja oko izlaska na izbore, divili su se Oskarovom žvalavljenu srpske zastave u Njujorku, pohvalili se obilaskom opozicionih kandidata u Rumi i Grockoj, a proslavili su uz čašu vode povratak Sautemptona u Premijer ligu!

Pravi gost u pravom trenutku, profesor Jovo Bakić.

Profesoru se Marko Vidojković najpre izvinio zbog svog neprimerenog rečnika, zbog kojeg prošla epizoda u kojoj je Bakić gostovao više ne postoji. Onda je usledilo ono zbog čega svi jedva čekate ovo gostovanje. Divno, mračno predavanje profesora Bakića o našoj crnoj rupi i stanju „nacije“. Profesor je, pošto se izjasnio da će izaći na izbore, dugo izlagao zašto nije srećan zbog toga, secirao je uzduž i popreko situaciju u opoziciji, a posebna poslastica bilo je komentarisanje Nepomenikove blamaže u Njujorku.

U Magarećem kutku saznaćete koliko je „lepa“.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, o snazi rešenosti i snazi potrebe za mirom, koja donosi razgovor sa glumcem Ammarom Mešićem.

Ammar se nedavno vratio iz Beča, gde je otišao kako bi radio na građevini, nakon što je ovde ostao bez posla, jer je odbio da ćuti o stvarima koje su mu u ovoj zemlji smetale, poput odnosa prema nasilju, besa u ljudima, stanja životne sredine, ali i stanja u društvu. U Beograd je došao pun utisaka, ali i mudriji za značajno životno iskustvo. Govorio je o uređenosti države, razlozima zbog kojih je u Beču uspeo da se odmori iako je tako radio najteže fizičke poslove, ali i o načinima na koje i sada, kada se vratio u Srbiju, pokušava da uredi makar svoje dvorište.

Na hipodromu se nalazi 100 rekreativnih I 100 takmičarskih konja. Staze su u očajnom stanju, godinama se ne ulaže u infrastrukturu. Poslednji put je vojska 1982. godine renovirala stazu. Nema dovoljno štala, ne postoje kasačke trke, staze za galopske trke su u lošem stanju, nema dovoljno parking mesta za posetioce.

Blizu je strelište koje plaši konje. Kada se održavaju koncerti, većina konja doživljava stres, zato bi trebalo razmisliti o preseljenju konja ili otkazati domaćinstvo koncertima poput Bajage u avgustu, kao što je to bilo sa Roling Stonsima, koji su prešli na Ušće.

Iako mu je to posao, JP „Hipodrom Beograd“ već 8 godina ne organizuje trke, već to čine trkačke organizacije.

Kada je 2006. godine preduzeće osnovano imalo je preko 20 zaposlenih, sada 3, to govori kuda ide hipodrom.

Pitanje je šta je manje zlo, ostaviti hipodrom gde jeste i u ovakvom stanju ili ga preseliti na periferiju grada.

Nakon 110 godina postojanja, beogradski hipodrom se samo naziva tako, on odavno svojim aktivnostima to nije. Konjarstvo je prestiž i skup sport, ali uz dobru organizaciju on bi donosio dobit svima.

Gost: Aleksandar Radovanović, vlasnik trkačkih konja

„Sve će biti dobro“, mantra je i vodilja naše poznate glumice, prvakinje Narodnog pozorišta, Suzane Petričević, majke, ali i bake troje unučadi, koja je u životu nailazila na brojna iznenađenja i kad su oko nje svi mislili da će se teško izvući, ona bi pomislila: „Biće dobro“, i bilo je.

U novoj Mamazjaniji, Suzana se prisetila svojih roditelja i odrastanja bez, kako kaže, nametnutih „narativa“, kojima nas društvo danas bombarduje.

„Nekada je postojala disciplina, bilo je važno da znamo šta se sme, a šta ne. Nije bilo tepanja, ni pokazivanja emocija, ali to je vreme bilo takvo i svi smo mi ispali časni i pošteni ljudi“, kaže Suzana i dodaje da danas žene, koje su majke, jedva preživljavaju, pritisnute imperativima, zahtevima sredine da budu savršene, što nije moguće, a nije ni normalno.

Svojoj ćerki Dorotei je, međutim, davala više slobode, a tepanje je bilo sastavni deo komunikacije. Trudila se da manje radi, dok je ona odrastala, čak je odbijala brojne ponude, koje se nisu činile adekvatnim, iako im je u to vreme bio potreban novac, ali pomisao da će ćerka kasnije gledati neke projekte kojima se ne ponosi, odvratila je od, popularno nazvanih, „tezgi“.

Dorotea je izrasla u samouverenu i odlučnu osobu, koja, kaže Suzana, nikada majku ni za šta nije pitala, već je samo saopštavala sopstvene odluke.

„Tako je bilo i kad je zatrudnela, samo mi je rekla da je trudna sa dečkom, kolegom sa fakulteta. Šta sam drugo mogla, pitala sam je: ‚Hoću li ga bar upoznati?‘“, kroz smeh se seća naša poznata glumica.

U to vreme, pored pune podrške koju je pružila detetu, okolina je razočarala, i dušebrižnici, koji kao da su „najboljim namerama hteli da je vode u pakao“. Srećom, nije ih slušala i sve se dobro završilo.

Ona opisuje koliko se metode vaspitanja dece razlikuju danas u odnosu na period kad su njeni roditelji bili mladi. Pita se odakle danas ti „narativi“ i zašto nas društvo bombarduje njima.

Objašnjava zašto je ženama koje su danas majke, pa još imaju i posao, mnogo teže nego pre nekoliko decenija. Otkriva nam takođe, kako je reagovala kad je saznala da joj je ćerka trudna, a bila je na prvoj godini fakulteta i šta joj je tada rekla.

Naglašava koliko je podrška roditelja važna u svakoj situaciji u životu, i zašto ipak treba biti optimista. Otkriva nam tajnu opstanka porodice i braka, čije su ogledalo, upravo, njena ćerka i zet.

Suzana priznaje da nije merodavna da govori o braku, jer se rano razvela, ali ističe da je sada u šestoj deceniji srećno zaljubljena. Posle svega što je prošla u ličnom iskustvu, ali i kroz Dorotein brak i porodicu, zaključuje da je upravo uzajamna ljubav jedina važna.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković, autori podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar, loš, zao“, snimili su još jednu urnebesnu epizodu!

U prvom delu emisije autori su bezuspešno tražili Oskarov obraz, koji je nestao kada je predsednik zloupotrebio atentat na slovačkog premijera sebi za reklamicu. Zaključili su kako su sagovornici na skupu u Kotoru napravili od Oskara Kotorsku krempitu, pozdravili su najveći protestni (prosvetni) skup ove godine, a Vidojković je prepričavao svoje traume sa suđnja po Šapićevoj tužbi.

Gost, idealan za ulazak u finiš predizborne trke, koautor kultne emisije „Marka žvaka“ i građanski aktivista, Dušan Čavić!

Dušan je prepričavao sopstvena mračna iskustva s agresivnim i pomahnitalim Šapićem, ali je detaljno opisao i ponašanje naprednjaka i njihove strategije na lokalu, pre svega u bloku, gde je Čavić odavno na prvoj liniji borbe za bolje društvo. Gost nema sumnju da na predstojeće izbore mora da se izađe.

U Magarećem kutku moći ćete da čujete zašto Kruna Una neće postati voditeljka DLZ.

Pred vama je nova epizoda Podcasta Snaga uma o snazi integriteta sa majorom policije Katarinom Petrović, koja je već deset meseci suspendovana zbog sumnje da je zloupotrebila službeni položaj, time što je iz informacionog sistema MUP-a preuzela policijski izveštaj sa uviđaja saobraćajne nezgode, u kojoj je učestvovao bivši direktor Elektromreža Srbije Nikola Petrović. Katarina je za mnoge u međuvremenu postala simbol hrabrosti i otpora kakvom se nadaju u policiji. Sa vremenske distance ona govorila o odluci da progovori koja joj je promenila život. Govorila je i o svojim principima, nepisanim pravilima u policiji, o načinima na koje se policijski posao menjao tokom godina, o sistemu, kao i o tolerisanju korupcije koja se često odvija pred našim očima.

Ne zarađujemo dovoljno da bi nam stambeni kredit bio tehnička stvar, kredit je naš novac iz budućnosti.

Nema jeftinog kredita, zato ne postoji ni idealno vreme za njegovo podizanje.

Banke su prodavnice novca, nisu servis građana, zato se cenkajte, i ne pristajte odmah na ponuđeno.

Banke u Srbiji imaju monopol zato su krediti skupi. Visina kamate je vezana za rizik zemlje u kojoj se podiže kredit, tj. tržište cena. Kamate na stambene kredite u Srbiji se kreću od 6 do 8 odsto.

Gost: Dušan Uzelac, portal Kamatica