Featured: Lil Yachty, H.C. McEntire, Joe Henry, John Cale, Tim Hecker, slowthai, Ulrika Spacek, Meg Baird, Jonah Yano, dEUS…
more: https://www.popdepresija.com/?p=11360
Featured: Lil Yachty, H.C. McEntire, Joe Henry, John Cale, Tim Hecker, slowthai, Ulrika Spacek, Meg Baird, Jonah Yano, dEUS…
more: https://www.popdepresija.com/?p=11360
Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.
Devedesete godine su bile grozne. Ali plodonosne za sve koji se bave politikom, a naročito nevladinom sektoru. Mi koje taj kullovski rat na teritoriji bivše SFRJ nije interesovao često smo anatemisani i na našoj ležernosti fino su se gostili razni ogadi. Naši životi su tih godina ličili na bilijar. Išli smo od rupe do rupe. I dobro smo se snalazili u andergraundu. Posle nas akademičara i Zvezdaša pojavila se malo mlađa generacija i odlučno preuzela kreiranje zabave u gradu. Neke sporadične zajebancije po gradskim žurkama i klubovima poput malenog Omena slili su se u neposrednu blizinu kluba književnika. Prezir između gradske dece i državnih književnika mogao se seći jataganom. Neatraktivni prostor postao je najbitnija tačka klubskog i urbanog života Beograda. Tu je bio spas za sve nas i revolt ka džiberskoj svakodnevnici očigledan. Ja imam tikove iz tog vremena i žao mi je što je Džejms Braun umro a nisam stigao da mu kažem: “Brate, koliko si ti dosadan!”
Gost današnje epizode podcasta Treći Svet je Đorđije Stajkić
Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.
Devedesete godine su bile grozne. Ali plodonosne za sve koji se bave politikom, a naročito nevladinom sektoru. Mi koje taj kullovski rat na teritoriji bivše SFRJ nije interesovao često smo anatemisani i na našoj ležernosti fino su se gostili razni ogadi. Naši životi su tih godina ličili na bilijar. Išli smo od rupe do rupe. I dobro smo se snalazili u andergraundu. Posle nas akademičara i Zvezdaša pojavila se malo mlađa generacija i odlučno preuzela kreiranje zabave u gradu. Neke sporadične zajebancije po gradskim žurkama i klubovima poput malenog Omena slili su se u neposrednu blizinu kluba književnika. Prezir između gradske dece i državnih književnika mogao se seći jataganom. Neatraktivni prostor postao je najbitnija tačka klubskog i urbanog života Beograda. Tu je bio spas za sve nas i revolt ka džiberskoj svakodnevnici očigledan. Ja imam tikove iz tog vremena i žao mi je što je Džejms Braun umro a nisam stigao da mu kažem: “Brate, koliko si ti dosadan!”
Gost današnje epizode podcasta Treći Svet je Đorđije Stajkić