“Evo ga nekakvo sunce,
bude se nekakve nade”
(Činč, “Februar”)
Nešto poput muzičkog dnevnika iz ovih dana.
Tears For Fears, Peter Gabriel, Pearla, Feist, The Tallest Man On Earth, Činč, Svadbas, Novi odmetnici / Sanel Marić Mara i Isidora Milivojević, Nathaniel Rateliff & Kevin Morby & Sam Cohen, Andrew Bird, Sunny War, Hurray For The Riff Raff, Sandrayati ft. Ólafur Arnalds, Coco, Júníus Meyvant, SYML feat. Guy Garvey, Sivert Hoyem, Depeche Mode, Inje, Everything But The Girl, John Cale, U škripcu.
Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.
„Ne znam da li ste provalili novi gradski fazon? Parkovi i ulice su prepune malih belih pasa. Uglavnom su to maltezeri. I zato što smo poznati kao duhovit narod pola njih se zove Korto. Kao Korto Maltezer. Da umreš od miline! Korto Malteze je junak mog detinjstva. Kao i on i ja sam sebi produžio liniju života oštrim predmetom. Korto je baš bio faca. Poznavao je Hemingveja, Džeka Londona, Hermana Hesea, Raspućina, Buča Kasidija, Enver pašu, iz zatvora ga spasao Staljin. Video je kada je pao Crveni baron. Ja sam upoznao mnoge velikane ali sam najponosniji što sam swe upoznao sa pet Zvezdinih Zvezda. Rukovao sam se sa Mitićem, Šekularcem, Džajom, Pižonom, Piksijem. Nisu baš Hemingveji ali mogu da posluže.“
Gost današnje epizode podcasta Treći Svet je Igor Perišić
Featured: Sam Burton, Hanakiv, Kassi Valazza, Peter Case, Joe Henry, Brown Spirits, Trees Speak, Raül Refree, Algiers, Sleaford Mods…
more: https://www.popdepresija.com/?p=11411
Featured: Sam Burton, Hanakiv, Kassi Valazza, Peter Case, Joe Henry, Brown Spirits, Trees Speak, Raül Refree, Algiers, Sleaford Mods…
more: https://www.popdepresija.com/?p=11411
Zapratite nas i podelite prijateljima. Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.
“Duga kosa, duga brada, Odsutan pogled, Flaša u džepu, To je valjda neka moda…”, pevali su svojevremeno momci iz Električnog Orgazma. Tako smo mi kao klinci zamišljali ljude koji se bave umetnošću. Nismo znali da je to uglavnom nametnut stereotip, nismo znali da je ono što mi proizvodimo sviranjem u bendovima, objavljivanjem fanzina, crtanjem grafita, kreiranjem radio emisija u stvari umetnost. Umetnost je bila i to što smo se oblačili drugačije, farbali kose, bežali iz škola. Kao što sam mnogo puta rekao naši životi su se uglavnom odvijali od rupe do rupe. Podzemlje, garaže, podrumi bili su nam zborna mesta. Vreme je bilo da se iz podruma popnemo na proplanke grada. Jedan od tih proplanaka je i Kulturni centar Grad.