Ja ovoga puta ćutim, a sve što je važno će ti reći, ili odsvirati – Andrew Bird, Bowie, Darkwood Dub, Destroyer, dEUS, Dimitrije Dimitrijević, Hania Rani, Jasna Đuričić (i Darko Rundek!), Lennon & McCartney (ovoga puta svako za sebe, ali jedan kraj drugog), Jonathan Wilson, Leonard Cohen, Mac Miller obradom genijalne „Everbody’s Gotta Live“, Matt Berninger (dva puta), Michael Stipe, Nick Cave, Ólafur Arnalds, Paul Simon, Paul Weller, Srđan Sacher, Sufjan Stevens, The Flaming Lips (i oni dva puta!), Tempesst i Walter Martin.

„Kada napišeš veliku pesmu, ona više nije tvoja“ kaže Majkl Stajp u epizodi mini-serijala „Song Exploder“, pokušavajući da shvati kako je „Losing my religion“ postala globalni hit, i pesma koja je do sada doživela devedesetak zvaničnih obrada, ne računajući YouTube trubadure i samizdate.
I ta njegova misao o velikim pesmama je takođe obrada, odnosno varijacija.
Sve je bilo.
*
Večeras pretresam šta se u poslednje vreme događalo sa pesmama koje volim. Pesme Marka Bolana, Koena, Bouvija, Radiohead, Portishead, Steely Dan, Roberta Palmera, Lu Rida, ali i kompozicije Erika Satija i Brajena Ina obrađuju Dejvid Johansen, Rianon Gidens i Amanda Palmer, Llian La Havas, a tu su i neke stare obrade koju su snimali Brajan Feri, Sakamoto i Silvijen, Piter Gebrijel i The National.

Ima i jedan slatki greh iz mladosti 😉