Nisam siguran gde sam ga izgubio.
Znam da ga nisam nikome pozajmio, jer avgust se ne pozajmljuje, može samo da se deli.

Bio je baš lep.
Napravljen od kasnih ustajanja, lišća koje iz dana u dan šušti sve glasnije, od ušiju punih talasa, beskonačnog preslušavanja muzike, otkrivanja, igre, gubljenja u vremenu, uživanja u besmrtnosti, nezainteresovanosti za to koji je dan i koliko je sati jer brojač na kasetofonu je važniji od časovnika, od noćnih razgovora o besmislicama, od povrataka, obojen od smeha.

Možda je i dalje tu,
ali je potrebno zaliti ga sa nekoliko pesama,
poređanim baš u ovakvom nizu,
da barem na dva sata sve bude kako treba,
kao pesma Kaitana Veloza po kojoj je ovaj miks dobio ime.
Da bude – avgust.