Ne postoji ništa što „mrtvo more“ može ustalasati toliko koliko priča o seksu, o seksualnosti, bez obzira što je to jedna sasvim prirodna pojava, baš kao i vršenje nužde? Pogotovo ako tu priču potenciraju „naša fina“ deca. „Naša fina“ deca koja završavaju sa neželjenim trudnoćama jer niko sa njima nije našao za shodno da popriča o opasnostima upuštanja u seksualne odnose, jer niko nije našao za shodno da popriča sa njima o mogućnostima zaštite…
To se, po direktoru, „ne uklapa u koncept umetničkog dela“ jer po njemu umetnost očigledno nije tu da se bavi seksom, da se bavi palankom. Umetnost je tu da ne talasa.
Srećom, pa ova deca, ili što bi rekao njihov profesor, Dušan Blagojević, „krvopije“ nije delilo mišljenje direktora i pobunom su se izborili za njegovu ostavku i samim tim su napravili ključni iskorak ka „većoj pravdi i slobodi“.
Slušamo njihovog mentora i umetničkog oca, Dušana Blagojevića, Milu Stanković, koja glumi Strinu u predstavi i Bratislava Zdravkovića.

Film „Hladni novembar“ prati Fadila, oca dvoje dece i zaposlenog u arhivi jedne državne institucije, a koji sa jačanjem tenzija i pritisaka od strane režima Slobodana Miloševića biva primoran da bira između dve loše opcije.”
I kako to biva na ovim našim prostorima razapet je sa obje strane. Priča o Fadilu je priča o Vladimiru Trifunoviću, generalu JNA koji je stotine mladića vratio svojim majkama kući, pa mu je suđeno za izdaju tamo gde ih je vratio. Suđeno mu je i za zločine tamo odakle ih je vratio, iako tih zločina nije bilo. Priča je to o svakom čoveku koji se u vremenu zla nije tek tako priklonio struji kojom su svi krenuli, kog nije zanela nacionalna romantika i mržnja. Priča je to o Čoveku. A takvih je bilo ali se o njima priče ne pričaju.

Ali zato KUPEK i postoji. Postoji da bi “mali” ljudi dobili svoj prostor. U ovom 242. KUPEK izdanju ustupili smo ga autorima filma, Ismetu Sijarini i Fatmiru Spahiuu.