Trajali su samo četiri godine. Pojavili se lokalni Dečaci, uzeli instrumente u ruke, pero i poigrali se sa svetom koji im je ostavljen u amanet. Svetom koji je, iz današnje perspektive, izgledao puno humanije, zdravije ali opet, kakvi bi to dvadesetogodišnjaci bili da nisu osetili potrebu da se poigraju sa istim, a posebno da se poigraju sa onim što su im roditelji ostavilu u nasledstvo. I igrali su se, zaigrali se, napravili „Odbrana i poslednji dani“, album koji mnogi smatraju najboljim albumom na jugoslovenskoj rock sceni. A može i pop, što da ne?

Iz arhive smo izvukli troje sagovornika: Zografa, Merimu Ključo i Milovana Pisarija. Svatko od njih se na svoj način bavio pitanjem Holokausta. Zograf kroz strip koji je uradio o Hildi Dajč, Merima Ključo kroz muzičko putovanje Sarajevske hagade, jevrejske knjige koja bi da je nisu mudro skrivali bila uništena i Milovan Pisari koji se bavio stradanjem Roma za vrijeme Holokausta.