Nije ovo knjiga samo u kojoj, mi koji smo rođeni u Jugoslaviji, možemo naći sebe u ormaru, niti sopstvene roditelje. Je, između ostalog je i o toj vrsti katarze, ali ovo je knjiga koja je i više nego lična enciklopedija Jugoslavije, ali i života, erosa i tanatosa jer kad umre i posljednji čovjek rođen u toj Jugoslaviji ona će i dalje postojati na jednom drugom nivou.
Danas je “Yugoslav” incident. Čak i subverzija. Pričati o Jugoslaviji danas je subverzija i to je jedan nivo priče, a drugi… Drugi je autorki, a trebalo bi da je tako i svima nama, puno važniji. To je odnos sa roditeljima, a nama koji smo rođeni u toj Jugoslaviji, ti roditelji i jesu Jugoslavija. Oni su njena personifikacija.
“Zadovoljstvom protiv smrti. Sadržajima protiv besmisla”, Anine su parole iz knjige koje su joj se nametale. I, normalno je biti kontra njih. I onda oni koji su ti ih nametali umru. I šta onda? Šta osim ljutnje jer nas nisu pripremili na to, jer su nam skrivali i tu stranu života?
.