“Vila u ulici toj i toj, broj taj, od dana objavljivanja ove Uredbe u Sl. glasniku jeste rezidencija predsednice Visokog Odbora za saradnju sa državama koje na nezavisnost Kosova ne daju ni pet para”.

I Đuki i gradonačelniku Srpske Atine veliki je plus što su vođin kategorički imperativ – da je letovanje greh, greška i zgubidanluk – primenili na zemlju koja je osvedočeni i vekovni naš dušmanin i naš, kad god mu se pruži prilika – dželat.

Pravda je brza, ali dostižna, barem za mene, reče Siniša Mali i skoči u bazen sa vodootpornim telefonom, putem kojeg će razgaliti Gospodara.

Sveti Sinod, mnogostradalni Milorad i velikomučenik Aleksandar blagosusreli su se povodom pogibelji koja preti veronauci.

Dobro čini i dobru se nadaj!

Ukazanje ministra Vulina na proslavi Dana policije moglo bi da bude najavna špica za sve vesti na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću.

Mi smo u vlasti, pod vlašću jednog zapravo dečaka, možda i dvojice dečaka, kojima smo žive igračke za sve igre kojih se nisu naigrali kad su imali petnaest ili dvadeset godina, ili u kojima nijednom nisu uspeli da kak se veli izdominiraju.

O hijenama se vodeći homo sapiens izrazio zoološki nekorektno: hijene imaju svoje mesto i u lancu ishrane i u lancu reciklaže.

Birači su proigrali poverenje advokata Vučevića, i mogu ga povratiti samo ako na ponovljenom glasanju vrate u Skupštinu sve kebare i atlage čije su blistave karijere nemarnošću stanovništva dovedene u pitanje.

Uveren da je duž pruge s obe strane poređano stanovništvo koje maše državnim i partijskim zastavama predsednik je mahao i mahao, pretpostavljao je da zbog enormne brzine voza ne razaznaje lica obožavalaca, ali im je iskreno otpozdravljao: kao što je bolje da stotinu prestupnika ostane nekažnjeno, nego da jedan nevin čovek bude osuđen, tako je isto bolje mahati banderama, lenijama, šumarcima i vranama, nego ogrešiti dušu i ne pozdraviti makar i jednog jedinog subašu koji je nadomak pruge stajao i mahao Štadlerovom vozu i Štadlerovim najslavnijim putnicima.