Kao što je položaj naše zemlje bivao stalno povoljan, a položaj našeg naroda skoro uvek nepovoljan, tako i sada naša država napreduje li napreduje, a ja kao njen podanik ne mogu to o sebi da kažem.

„Poziv na rušenje ustavnog poretka“!

Arhiprestupnik drsko podmićuje mladež, potkupljuje starež, čiji sam i ja dični pripadnik!

Voleo bih da vidim odaje tog njihovog Agitpropa, i da se domognem transkripta kakvog razgovora: koje ideje potiču od Neuporedivoga, koje predloge partijskih pamfletista Neuporedivi sa osmehom odobrava, a kojim ga zamislima njegovi komesari prijatno iznenađuju.

Smrtnika bi bilo sramota da potkrada onog čije je ime na uličnim tablama prekrivao generalijama ratnog zločinca, ali Božanstvo ne podleže merilima važećim za smrtnike: u svetu gde je sve njegovo, Božanstvovo, i poklič nekoga ko je streljan pre dvadeset godina pripada Božanstvu.

Besposlenobesmisleni pop znan kao Šapić je jedan ceo bogovetni dan brojao automobile u kojima se vozilo samo po jedno lice, iako je većina kola registrovana na pet duša, gradonačelnik se zbog toga malo je reći sneveselio, gradski javni prevoz doveo je do savršenstva, čak je njegova desna ruka bila uhvaćena kako namešta tender, rizikujući da ode možda i iza rešetaka, a nezahvalnici se prave ludi i vozeći sami sebe egoistički zagađuju grad, prave gužvu…

Intervjuisani je odustao od svojih logičkih vratolomija i od glumačkih bravura, od grimasa, uzdisanja, dramskih pauza, huktanja… Izgledao je kao đak koji jeste učio, ali bez razumevanja, jasno mu je da na ovom času neće izdominirati, ali valjda će ono što je pripremio moći da se nekako dovede u vezu sa onim što pita kći Persije.

Bujketa i Nešu bi specijalci PIO fonda morali jedne lepe noći oteti i na silu ih penzionisati.

Ustajanje kad uđe učiteljica je konvencija i navika, i nije uopšte nužno da tako ostane do Sudnjeg dana: pozdrav može biti klimoglav, blagi naklon, kratko mahanje jednom rukom etc.

REM je mogao da mu makar zvanično i javno pripreti: “Građanine Mitroviću Željko, napravite li još jednu ovakvu šalu, koja Vama srce veseli, ali koja je jadna i protivzakonita – ostaćete bez takozvane nacionalne pokrivenosti, pa gledajte kako ćete platiti svim maorima, parketarima, dekoraterima, tišljerima i ostalima koji će dovršavati Vaš cenj. zamak na Dedinju!”