Vrednost jednog dela, bilo ono muzičko, filmsko, književno, likovno, sagledava se i van okvira u kom je nastalo. I ne samo sagledava, no i koristi u tim novim vremenskim okvirima, dodatno analizira i prilagođava. U 226. KUPEK-u o tome i pričamo sa Ana Marijom Grbić, priređivačicom knjige „Idoli i poslednji dan“, usmene biografije jednog od najznačajnijih bendova sa prostora Jugoslavije.

Trajali su samo četiri godine. Pojavili se lokalni Dečaci, uzeli instrumente u ruke, pero i poigrali se sa svetom koji im je ostavljen u amanet. Svetom koji je, iz današnje perspektive, izgledao puno humanije, zdravije ali opet, kakvi bi to dvadesetogodišnjaci bili da nisu osetili potrebu da se poigraju sa istim, a posebno da se poigraju sa onim što su im roditelji ostavilu u nasledstvo. I igrali su se, zaigrali se, napravili „Odbrana i poslednji dani“, album koji mnogi smatraju najboljim albumom na jugoslovenskoj rock sceni. A može i pop, što da ne?

Ljudsko društvo pamti brojna sramotna iskustva. Odnosno, moralo bi da ih pamti ako ne želi da ih ponovi. Holokaust je jedno od odvratnijih i sramotnijih, pa čak i najsramotnije iskustvo. U nedjelju, 27. 01. 2019. godine obilježavale se 74 godine otkako su sovjetski vojnici ušli u koncentracioni logor Auschwitz i oslobodili preostale logoraše. Taj dan obilježavamo kao Dan sjećanja na žrtve Holokausta. Kako smo se u KUPEK-u u više navrata, na različite načine bavili tom teškom temom, odlučili smo se da ovaj 225. KUPEK posvetimo sjećanju na žrtve Holokausta.

Iz arhive smo izvukli troje sagovornika: Zografa, Merimu Ključo i Milovana Pisarija. Svatko od njih se na svoj način bavio pitanjem Holokausta. Zograf kroz strip koji je uradio o Hildi Dajč, Merima Ključo kroz muzičko putovanje Sarajevske hagade, jevrejske knjige koja bi da je nisu mudro skrivali bila uništena i Milovan Pisari koji se bavio stradanjem Roma za vrijeme Holokausta.