Šta je mladima potrebno i kako im zajednica može pomoći da svoje potrebe i ostvare? Na koje sve načine možemo iskoristiti digitalne medije i društvene u tom procesu?

Sagovornica ovog četvrtka nam je Lana Nikolić, novinarka i aktivistkinja, posvećena radu sa mladima, zagovaranju ljudskih prava, kao i istraživanju potencijala digitalnih medija i društvenih mreža. Posebno je zainteresovana za rad sa mladima iz osetljivih društvenih grupa. Profesionalno se razvijala između ostalog na Radio Beogradu 202, Institutu za digitalne komunikacije, a provela je i godinu dana u Ujedinjenim nacijama kao UN volonterka saradnica za ljudska prava. Diplomirala je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti gde je i masterirala.
Autorka emisije je Milana Vojnović, diplomirana filološkinja koja pliva u vodama digitalnih komunikacija i marketinga, sa posebnim zanimanjem za njihovu primenu u borbi za bolje društvo, polaznica drugog Ženergija HUB-a.

Mesec februar slavimo #BlackHistoryMonth. Zato mnogo hvala ljudima koji su poslali muzičke predloge, večeras slušamo vaše želje, jako smo srećne zbog toga. Milana Vojnović & zoe & sjajna Svetlana Đolović koja nam uvek pomogne da sve štima, smo uradile selekciju,
te slušamo sjajnu muziku.

Možete da donirate na dva načina za Ženergiju, Zed Zeldić Zeda, Zoe:
Mesečna pretplata na Patreonu https://www.patreon.com/zoegudovic
Jednokratnom donacijom na moj PayPal.Me/zoegudovic

Zašto je važno da kroz različite umetničke forme širimo svest o ljudskim pravima i jednakosti? Kako „probijanjem četvrtog zida“ pozivamo na rušenje predrasuda i proširivanje vidika?

Sa Ivanom Milenović Popović razgovaramo o međunarodnom festivalu „Umetnost i ljudska prava“ koji od 24. do 27. februara organizuje Dah teatar. Ivana je glumica, marketing menadžerka i menadžerka EU projekata DAH Teatra, ali i doktorandkinja na Institutu za umetničku igru. Pored toga, u DAH teatru koordinira školu glasa i glume i jedna je od suosnivačica ovog festivala. Njen rad obuhvata savremeni teatar, kulturne politike, menadžment u kulturi, interkulturalni dijalog, kulturnu diplomatiju, politike sećanja i izgradnju mira kroz umetnost.
Autorka emisije je Milana Vojnović, diplomirana filološkinja koja pliva u vodama digitalnih komunikacija i marketinga, sa posebnim zanimanjem za njihovu primenu u borbi za bolje društvo, polaznica drugog Ženergija HUB-a

Čini se da kensel kultura/ cancel culture uzima sve više maha poslednjih nekoliko godina i da niko nije pošteđen preispitivanja o uticaju koji ima. Dok postoje oni koji je glasno podržavaju, sa druge strane mnogi je doživljavaju kao način da se pokvari sve u čemu se nekada uživalo, posebno u kontekstu sadržaja sa decu, poput Diznija, ili pojedinaca koji u društvu imaju status idola. Koje su prednosti kensel kulture i zašto je važna?

Pop-kulturu i njeno otkazvanje promišljamo sa Teodorom Marković, apsolventkinjom studija sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kada nije u Galeriji Novembar, naći ćete je u Jugoslovenskoj kinoteci. Interesuju je i društvena teorija i vizuelna antropologija a objavila je i nekoliko radova na temu potrošačke kulture (na filmu, i van njega).
Autorka emisije je Milana Vojnović, , polaznica drugog Ženergija HUB-a.

Večeras govorimo o položaju koje u našem društvu imaju mame. Kakav tretman dobijaju u porodilištima i zašto je akušersko nasilje toliko rasprostranjeno? Kako možemo to da promenimo?

Gošća je Jovanom Ružičić iz organizacije Centar za mame. Jovana je diplomske i magistarske studije završila u Americi, u oblasti odnosa sa javnošću i međunaornih odnosa, kao i specijalističke studije međunarodnog razvoja. Tokom 11 godina tamo, pokrenula je nekoliko organizacija, među kojima i jedan radnički sindikat i prvu feminističku organizaciju na fakultetu na kome je studirala i radila je na pozicijama PR-a. Po povratku u Srbiju radila je kao PR menadžerka, konsultantkinja za odnose sa javnošću i instruktorka javnog nastupa. Centar za mame je osmislila još pre povratka u Srbiju, kada je shvatila koliko se trudnice i mame ovde nalaze u nezavidnom položaju.
Autorka emisije je Milana Vojnović, diplomirana filološkinja , polaznica drugog Ženergija HUB-a.

U poslednjoj emisiji za ovu godinu govorimo o fenomenu kojim smo okruženi i koji vrlo često uzimamo zdravo za gotovo – o jeziku. Polazeći od jezičkih mehanizama, seciramo temu prirodnog u jeziku, važnosti rodno osetljivog jezika za društvo i ulozi koju on ima u promeni svesti njegovih govornika.

Sagovornica je Jelena Stojković, doktorantkinja opšte i teorijske lingvistike na Univerzitetu u Lajpcigu. Bori se sa razjednačavanjem samoglasnika, dokazuje da muški rod nije univerzalan u našem bosansko-crnogorsko-hrvatsko-srpskom jeziku i priprema državljane EU za boravak na Balkanu, a u slobodno vreme je frontwoman (kako se to kaže na našem, nije valjda frontmenka?!) i autorka tekstova benda Cave Dealer.
Autorka emisije je Milana Vojnović, diplomirana filološkinja koja pliva u vodama digitalnih komunikacija i marketinga, sa posebnim zanimanjem za njihovu primenu u borbi za bolje društvo, polaznica drugog Ženergija HUB-a.

Zašto je važno da znanje o položaju žena i njihove borbe beležimo? Kako možemo koristiti digitalni prostor da produbimo osnaživanje i informisanje o njima?
Ove nedelje razgovaramo o FEMzinu koji je pokrenuo Centar za ženske studije iz Beograda, sa ciljem da svojim polaznicama i polaznicima Digitalne feminističke škole obezbedi prostor u kome mogu da podele svoje radove i zaključke i da se podrobnije bave različitim temama u vezi sa feminizmom.

Sagovornice su Lara Končar, antropološkinja i istraživačica, doktorantkinja FPN-a u Beogradu, saradnica Centra za ženske studije i kourednica prvog broja FEMzin-a. Vodi i uređuje radio emisiju Zvučna etnografija, i Slađana Jeremić, polaznica Digitalne feminističke škole u generaciji 2020/2021.
Autorka emisije je Milana Vojnović, polaznica drugog Ženergija HUB-a.

Večeras putujemo čak iza 7 gora! Na tom putu razgovaramo o važnosti edukacije u oblasti kulturnog i prirodnog nasleđa i kako nam stara predanja mogu pomoći da imamo više topline i snage da se za prirodu borimo.
Kristina Vlaisavljević, odnosno Kristina iza 7 gora, menadžerka u kulturi sa licencom turističkog vodiča, članica Interpret Europe organizacije, podeliće sa nama kako izgleda kada ti je profesija deljenje znanja o prirodi, istraživanje nasleđa starih Slovena, kako možemo da se povežemo sa prirodom čak i u najurbanijim delovima gradova, ali i koje pouke o odnosu prema prirodi i društvu nose verovanja Slovenskih predaka.
Autorka emisije je Milana Vojnović, diplomirana filološkinja koja pliva u vodama digitalnih komunikacija i marketinga, sa posebnim zanimanjem za njihovu primenu u borbi za bolje društvo, polaznica drugog Ženergija HUB-a.

U susret 10. decembru kada je Međunarodni dan ljudskih prava i u susret 11. decembru danu kada se izlazi na protest za čist vazduh, zdravu vodu, i kada se pitamo gde nestade dostojanstven život, u Ženergiji baš slušamo muziku koju ste vi izabrale/i . Zato večeras pojačaj svoj Radio Aparat i sat vremena daj sebi oduška!!!

foto https://www.shutterstock.com/

Zašto je važno da razmenjujemo znanje i učimo jedne od drugih? Kada kažu prenosimo znanje sa generacije na generaciju, mislimo i kako se generacijski preplićemo i obostrano rastemo i razvijamo se.

Ova godina i nije bila toliko loša, pokrenut je Ženergija Hub i mnoge mlade žene su baš tu oprobale svoje novinarske veštine.
Zato večeras pričamo o tom prenosu znanja, izazovima, snovima, i nadanjima za budućnost.

Uživo samo za vas Milana Vojnović, diplomirana filološkinja koja pliva u vodama digitalnih komunikacija i marketinga, sa posebnim zanimanjem za njihovu primenu u borbi za bolje društvo, polaznica drugog Ženergija HUB-a & Zoe Gudović, umetnica, aktivistkinja i autorka Ženergije.