Узбуњивач Владимир Пантић радио је у градској управи Ваљева на издавању грађевинских дозвола када је 2017. године добио два предмета који ће му променити живот.

Један се тицао изградње стамбено-пословне зграде у старом градском језгру, а други фабрике утицајног инвеститора из иностранства. У оба случаја, Владимир Пантић држао се закона и доносио решења за која је веровао да су на месту. Због тога је премештен на друго радно место и тренутно ради у одсеку за ванредне ситуације и одбрану, где фактички трпи мобинг празног стола. Интерес инвеститора био је јачи од закона и интереса грађана Ваљева.

У међувремену, узбуњивач Пантић није добио чак ни привремену судску заштиту Вишег суда у Ваљеву није добио, уз образложење судије да би овај град био на штети уколико би се наредило локалној управи да га врати на старо радно место.

Пантић није боље прошао ни са тужилаштвом, јер су његове кривичне пријаве одбачене.

Како сада проводи време на радном месту, и да ли би и даље све поново урадио на исти начин, Пантић прича у нашем подкасту који можете чути овде.

Инжењер Дарко Ненадић из Пожаревца обелоданио је да је ЈКП „Водовод и канализација“ у овом граду изводила радове на мрежи ка селу Драговац користећи канцерогени лепак и тиме угрозила здравље становника. Након што је извршио унутрашње узбуњивање отпуштен је.

Међутим, правовременом реакцијом адвоката Саветовалишта за узбуњивача портала Пиштаљка, Ненадић је враћен на посао. Упркос томе, он и даље трпи „мобинг празног стола“, односно не добија никаква задужења и време на послу проводи у просторији која није предвиђена за рад његове струке. Нема рачунар, па чак ни столицу.

Уз помоћ Пиштаљкиних адвоката исходовао је још једну пресуду у своју корист, овог пута у поступку за спречавање мобинга. За то време, директор који га је отпустио био је ухапшен због корупције.

Узбуњивач Ненадић је недавно добио упозорење пред раскид уговора о раду зато што је покушао да изврши контролу уређаја на једном од изворишта Водовода. Руководство сматра да за то није имао овлашћење, а Ненадић тврди супротно. Ово је већ четврта година Ненадићевог сукоба са руководством предузећа и крај му се не назире.

Троје запослених затвора у Шапцу више од годину дана трпи одмазду пошто су највишим државним органима пријавили злоупотребе управника који је, средства завода користио и за изградњу своје викендице на Сави. Јелена Марковић Милошевић, руководилац у сектору за обуку осуђеника, њен супруг Александар, радник обезбеђења, и Горан Копрић, инструктор у раду са осуђеницима су се обратили Саветовалишту за узбуњиваче портала Пиштаљка чији адвокати заступају ове узбуњиваче. Иако су Пиштаљкини адвокати користећи предности закона о заштити узбуњивача успели да умање одмазду према ово троје узбуњивача, у овом подкасту моћи ћете да чујете са чим се они и даље свакодневно суочавају.

У међувремену, Више тужилаштво из Новог Сада, одељење за сузбијање корупције, покренуло је поступак против управника КПЗ Шабац, после чега се одмазда против узбуњивача погоршала. На мети управника нашли су се и адвокати Пиштаљке и њихове породице којима је прећено.

Јелена Марковић Милошевић, као и Горан Копрић добили су привремену заштиту Вишег суда у Шапцу, но радни спорови им и даље трају. Обоје верују да ће поступци бити окончани у њихову корист.
 

Рудолф Елмер, бивши швајцарски банкар и узбуњивач, тренутно бије битку пред Европским судом за људска права у Стразбуру покушавајући на неки начин да избегне плаћање високих судских трошкова који су му наметнути у готово 15-годишњем судском поступку у матичној земљи.

Елмер је почетком 21. века одлучио да удобан банкарски живот замени жуљевитом узбуњивачком столицом, пошто је објавио детаље банкарских рачуна бивших клијената које је сумњичио за утају пореза и прање новца.

У судском поступку који је уследио два пута је био хапшен, пратили су га приватни детективи банке Јулијус Бер у којој је добио отказ, а на крају успео је да избегне затвор само зато што је имао уговор о раду потписан на Кајманским острвима, где је био други човек пословнице те приватне швајцарске банке.

Швајцарско право криминализује откривање банкарске тајне и Елмер признаје да је упркос око 400 хиљада долара које мора да плати на име трошкова суђења, имао среће да није прошао као неки други узбуњивачи у Швајцарској који су иза решетака.

Врховни суд пресудио је да се на њега не може примењивати швајцарско казнено право јер је имао страни уговор о раду, а како из ове дистанце цела ова авантура изгледа и шта су му планови у блиској будућности, Елмер открива у разговору за Подкаст Пиштаљке.

Снимак је на енглеском језику.

—————————————–

Rudolf Elmer, a former Swiss banker and whistleblower, is currently fighting a battle before the European Court of Human Rights in Strasbourg, trying in some way to avoid paying the high court costs imposed on him in almost 15 years of court proceedings in his home country.

At the beginning of the 21st century, Elmer decided to replace a comfortable banking life with an uncertain whistleblowing quest, after he published the details of the bank accounts of former clients, which he suspected of tax evasion and money laundering.

He was arrested twice in the ensuing court proceedings, tailed by private detectives of the bank Julius Baer, ​​where he was fired, and eventually managed to escape prison only because he had an employment contract signed in the Cayman Islands, where he was the second man in charge of the branch of that private Swiss bank.

Swiss law criminalizes the disclosure of banking secrets, and Elmer admits that despite the $ 400,000 he has to pay for the costs of the trial, he was lucky that he did not end up behind bars like some other whistleblowers in Switzerland.

The Supreme Court ruled that Swiss criminal law could not be applied to him because he had a foreign employment contract, and how this whole adventure looks like from this distance and what his plans are in the near future, Elmer reveals in an interview for the our Podcast.

У шестој епизоди наш адвокат Милан Павлица разговара са Дивном Сакраџијом, некадашњом матичарком у банатском месту Житишту. Сакраџија годинама уназад указује на разне неправилности у вези са пословањем локалне самоуправе и вођењем матичних књига. Била је и политички активна, а по њеној последњој пријави, да је начелник општинске управе приликом избора на то место доставио лажно уверење о траженом радном искуству, тренутно поступа тужилаштво.

Ова храбра жена нам открива како се и где нашла на супротстављеним странама са различитим локалним моћницима и како је то утицало на њено здравље и срећу њене породице.

Поступак за заштиту Дивне Сакраџије и даље пред судовима воде адвокати Саветовалишта за узбуњиваче портала Пиштаљка, док Сакраџија дане пред пензију проводи на радном месту у селу Торак где је премештена када је добила заштиту привременом мером. Ово радно место је фактички било укинуто када су се у Србији појавили нотари, али је “оживљено” само да би се Сакраџија сместила што даље од зграде општинске управе у самом Житишту.

Према Сакраџији се тренутно примењује тзв. “мобинг празног стола”, односно недавање конкретних задужења. Узбуњивачи који се суочавају са таквом врстом игнорисања често то теже подносе него “мобинг пуног стола” који представља давање више задужења него што једна особа може да испуни.

Овакве и сличне штетне радње и одмазде према узбуњивачима су честе у пракси и показују колико јака може бити освета моћника против узбуњивача. Сакраџија нам открива како је и у најтежим тренуцима, када је 2018. премештена у неусловну канцеларију током зиме, успела да сачува здрав разум и дух. 

У петој епизоди подкаста Слушајте Пиштаљку наш адвокат Милан Павлица разговара са Сањом Марјановић из Прокупља, која је 2017. године радећи свој посао аналитичара буџета указала да је планирани дефицит града већи него што је законом дозвољено и да ће због тога бити проблема са ревизијом. Она је открила и да финансијски планови месних заједница не постоје, односно да се усмено договарају и мењају, што би могло да доведе до ненаменског трошења новца из касе Прокупља и пробијања задатих лимита.

Сања Марјановић је ове наводе пријавила начелнику општинске управе, а од тог тренутка њени претпостављени почињу да јој отежавају обављање радних задатака, непрестано је надзиру и гомилају јој послове. Услед притиска и стреса којем је била изложена на радном месту Сања Марјановић је била приморана да узме боловање. Чак и тада, бивши руководилац је захтевао од ње да од куће обавља сложене послове.

Како јој је Пиштаљка помогла, како је добила пресуде вишег и Управног суда у своју корист и каква јој је сада ситуација на радном месту сазнајте у подкасту Пиштаљке.

· Виши суд у Прокупљу досудио је узбуњивачу Сањи Марјановић из Прокупља 70.000 динара на име накнаде нематеријалне штете због претрпљеног страха пошто је градска управа Прокупља предузела штетне радње према њој

· Ова пресуда је велика ствар. Моја највећа сатисфакција је када ми по неки колега каже да ова пресуда много значи и за остале раднике. Ни према коме се више неће понети као према мени.

БОРБА БИЉАНЕ МРАОВИЋ ЗА ПРАВДУ: У четвртој епизоди подкаста Слушајте Пиштаљку, наш уредник Драгана Матовић разговара са судијом Биљаном Мраовић, која се због свог залагања за правду два пута нашла на удару власти. За разлику од већине узбуњивача, судија Мраовић добила је прилику да се „освети” онима који су је прогањали, али пошто то није урадила замерила се другој страни.

У подкасту говори каквим је притисцима била изложена и ко је био уз њу у овој борби за правду.

———————-

• Биљана Мраовић први пут је јавно говорила како је пријавила незаконитости у накарадној “реформи правосуђа” на округлом столу Пиштаљке 6. октобра 2010. године. То је био први скуп у Србији на ком су говорили узбуњивачи.
• Због претњи судији Мраовић прекршајно је, по пријави Повереника за заштиту података о личности, са 15.000 динара кажњен глумац Војислав Брајовић који је био одговорно лице у кабинету председника Бориса Тадића.
• Крајем 2012. године делегација Пиштаљке и узбуњивача, у којој је била и Биљана Мраовић, разговарала је са министром правде Николом Селаковићем о усвајању закона о заштити узбуњивача. Судија Мраовић касније је изабрана у радну групу за писање нацрта овог закона.
• Нови прогон судије почео је 2018. године због суђења градоначелнику Шапца Небојши Зеленовићу. Председник суда тада је за Пиштаљку изјавио да судија Мраовић “уме да каже више него што треба”. За разлику од 2009. и 2010. године, на удару политичара овог пута је и ћерка Биљане Мраовић

Име доктора Борка Јосифовског синоним је за узбуњиваче у Србији. Доктор Јосифовски је 2006. године, као директор београдске Хитне помоћи, упозорио јавност да неки лекари ускраћују помоћ људима на самрти како би њихове адресе продали приватним погребним кућама.

О томе шта му се догодило због овог покушаја да заштити грађане, како је његова породица поднела дугогодишњу борбу за истину и како је Пиштаљка допринела тој борби Борко Јосифовски разговара са Драганом Матовић. 

На крају епизоде откривамо до сада непознату страну најпознатијег српског узбуњивача.

———————-

• Пиштаљка је први интервју са Борком Јосифовским објавила у мају 2011. године под насловом Можда је лудост, али изборићу се
• Сви државни органи игнорисали су пријаве доктора Јосифовског, а новинари Пиштаљке први су разговарали са породицама пацијената за које се сумња да нису добили медицинску помоћ. Њихове потврде да су погребници долазили готово исто када и екипе Хитне помоћи објавили смо у тексту Држава избегава да испита да ли лекари сарађују са погребницима
• Уместо да истражи могуће масовно убиство, држава се окренула против доктора Јосифовског и водила истрагу због његове наводе злоупотребе положаја. Истрага је обустављена тек пошто је Пиштаљка о тој одмазди обавестила јавност
• Полицијска инспекторка која је 2011. године заташкала истрагу корупције у Хитној помоћи постављена је шест година касније за шефа „антикорупцијског тима“ Министарства здравља. И данас је на том положају
• Моја пресуда треба да охрабри друге узбуњиваче, изјавио је Борко Јосифовски пошто је Виши суд у Београду пресудио да су државни органи вршили одмазду над њим

Где је нестало 600.000 евра и шта се десило узбуњивачу који је указао на крађу?

У другој епизоди подкаста Слушајте Пиштаљку наш уредник Драгана Матовић разговара са узбуњивачем из Раче Крагујевачке Томиславом Вељковићем.

Тужилаштво одбија да се бави случајем фабрике отпадних вода у Рачи Крагујевачкој која се гради већ девет година и до дана данашњег није изграђена нити је почела да ради иако је новац утрошен.

———————-

Ситуацију у једној од најмањих српских општина са много корупцијских афера пратимо неколико година:

Први текст о фантомском постројењу за прераду отпадних вода, новембар 2016. године Рача: Више од 400.000 евра за три шупе и две рупе

Тужилац не види ништа спорно, одбацује кривичну пријаву Тужилаштво не занима шта је било са пола милиона евра

Тужилац после реакције Пиштаљке ипак отвара истрагу Тужилац „променио свест“, па покренуо истрагу о непостојећој фабрици

Узбуњивач Томислав Вељковић добија отказ Општина Рача отпустила узбуњивача који је открио да је непостојећа фабрика плаћена 600.000 евра

Виши суд привременом мером враћа узбуњивача Вељковића на посао Узбуњивач из Раче враћа се на посао

Епизода 1 – „Од почетка“

Владимир Радомировић, главни и одговорни уредник, и Драгана Матовић, уредник и координатор Правног саветовалишта, оснивачи су антикорупцијског портала Пиштаљка. 

Прва епизода посвећена је настанку Пиштаљке пре 10 година, када су њих двоје постали узбуњивачи и добили отказ у „Политици“, као и путу који је Пиштаљка прошла од оснивања до данас.

У свету не постоји оваква организација чији су чланови и новинари-истраживачи и адвокати специјализовани за правну помоћ узбуњивачима.

У нашем првом подкасту поменули смо разне теме о којима се детаљније можете информисати из текстова на нашем сајту.

–   О прогону у „Политици“ и свим корацима које су оснивачи Пиштаљке предузимали да се заштите, можете да прочитате у документацији овде.

–    Захваљујући пријави анонимног узбуњивача Пиштаљка је на самом почетку рада дошла до сазнања да је влада Србије прећутала да је продужила гаранције руском Лукоилу. Шта је писало у владином тајном решењу можете прочитати овде.

– Како се Пиштаљка заједно са узбуњивачима борила да се усвоји закон за заштиту узбуњивача.

– Међународна конференција „Гласна Пиштаљка“ – три године примене српског закона, који је узор другим земљама.