Najboljost je, kako sam u više navrata već kazao, jedna od ne znam koliko opsesija predsednikovih, pa to merilo važi i kad je reč o narodovom zdravlju, ali i o zdravlju u životinjskom i biljnom svetu, a čiji će primerci živeti ili pokušavati da prežive nakon 2026. godine, kad će vlasnik litijuma sa svitom pustiti prvu iskopinu u svečani opticaj!

Novi brat i prijatelj Srbije poslao je svojim poslodavcima i dobrotvorima izveštaj takav da će naš vlasnik dobiti neku evropsku nagradu, koja će možda za lično njega biti i ustanovljena.

Litijum je najskuplja srpska reč – čekam da prorok sa zakašnjenjem obznani.

Dobili smo diverzanta koji kasni šezdeset godina, i koji neće lično minirati most stavljajući mlađani život na kocku, ali bi da bude upamćen kao neko ko je nemačkom fašizmu zadao poslednji udarac.

Državina pakost samo je prividno namenjena Feđi Štukanu: preteća poruka poslata je nama koji nemamo kud da budemo deportovani.

Poštedeću vas, koliko uzmognem, onoga što ste videli na takozvanim izborima, gde je toliko naše braće i naših sestara panično istrčavalo iz čestitih i prezakonitih kol-centara, članovi vladajuće partije, volonteri i domaći plaćenici trčali su glavom bez obzira što dalje od ljubopitljivih i zapravo indiskretnih opozicinoara (“Šta radite to tu!?”), noseći kutije, zadihani kao majke-kengurice kad trče sa porodom dok su im za petama čopori izgladnelih australijskih divljih pasa.

Obraćanje Porfirijevo u ime Vučića jeste reklamacija Tvorcu – učtiva i ponizna, ali i jasna u svojoj iskrenosti – što svet ima toliko mana i naopakosti.

Zorica Marković, estradna i rijaliti umetnica, ne znam je li zapušila nos kad je izvela uskršnji skok u bazen tokom najradosnijeg fruštuka kod Jovane Jeremić.

Kako, molim vas, neko ko nije bio u ratu može počiniti ma i standardni ratni zločin, a kamoli genocid!

Istorijska nepogoda vratila nam je neprežalnog Vuka Jeremića, otrgla ga je od njegove profesorske međunarodne karijere i od nauke kojoj će tek dati mnogo toga vladar je prihvatio da mu Vuče bude lični kurir.