Predsednik Republike je bezbednosno neinteresantan, da ne kažem bezbednosno dosadan i takoreći beskoristan.

Pa zar ono malo vremena koje provodi izvan domašaja kamera Pinka, Hepija i RTS-a ne ode predsedniku na počinak zasluženi, zar ga u to kratko vreme, kad nam uskrati sebe, treba prisluškivati?!

Predsednik se lično (a to je i dovoljno!) založio za viševakcinski sistem: jesmo iskorenili višepartijski sistem i pluralizam u politici, ali ćemo nabaviti i ruske, i kineske, i Fajzerove vakcine: biraj, ago, šta ti srcu drago.

Predsednik se opet odvažno suprotstavio vlastitoj samovolji, vakcinisaće najpre staraštvo rasuto po istoimenim domovima: ukoliko tamo bude penzionisanih policajaca i oficira, oni će, razumljivo, biti vakcinisani pre civila.

Ako Krizni štab odluči da oponaša tobožnji humanizam drugih država i ako reši da odmah posle lekara vakciniše najugroženije grupe, izgleda da predsednik neće koristiti pravo veta!

Nije važno da li snimaš za “Napreddisk” ili za “Radikalton”, važno je samo da ti tvoj diskografski prvenac donese zasluženi novac i slavu.

Nije tačna Marksova zlurada opaska da svaki vladar ima onakvu fudbalsku reprezentaciju kakvu zaslužuje.

Slavni doktor je rutinsku dodvoranciju završio neverovatnom maksimom: “Jer kako kaže moj drug Danilo: predaja nije opcija!”

“Barem neću više prokišnjavati!” – otelo se u prisustvu izvora bliskog “Retrovizoru” Jovankinoj vili kad se pronela blagovest da će se u nju useliti Ana Brnabić.

Voleo bih da ostanem upamćen po predlogu da svi kandidati za predsednika Republike budu podvrgnuti testu prikladnosti, svidelo mi se što sudije moraju dokazati da su dostojne, zaista, nekad se tražila društveno-politička i moralna podobnost, ali je to zvučalo baš činovnički i komesarski, dok dostojnost nosi u sebi nešto svečano i starodrevno, pa i crkveno, dostojno i pravedno jest, e, ja bih da od sada svaki novi predsednik bude prikladan.