Nije li nužan i štaviše hitan moratorijum na pravljenje novih spomenika?

U nemogućnosti da se predsedniku lično zahvalim za vitamine – kojima bih mogao, da sam malo savremeniji, pratiti i tracking – koji dakle prema meni ovog časa putuju sa Severa, blagodarim na ovaj način za brigu i pohvaljujem izbor vitamina koji će od predsednika verovatno preuzeti i SZO i naša medicina, da sam barem na Fejsbuku, pa bi Vesić mogao da prenese moju poruku predsedniku.

Moj se predsednik razvio u međunarodnog spasitelja, i gle, ima u tome itekako uspeha, kako i ne bi, pa međunarod je lakoveran kao i narod!

Glumci koji nisu igrali u delu prikazanom najdražim gledaocima dovedeni su u neravnopravan položaj – kako oni da iskažu divljenje i zahvalnost za sve što predsednik neprekidno i neumorno čini?

Iako nas od Srpske Nove godine deli još deset meseci, ne verujem da će Izvinjenje istarskim vinogradarima biti nadmašeno.

Dugo sam čekao da postanem gospodar varoši beogradske, svih njenih kula, laguma, njenih ćuprija, ali, iskreno, zar nije i Beograd decenijama čekao da ga u ruke uzme neko poput mene!?

Uz sasluženje Države, i Srpska pravoslavna crkva će biti brža, bolja i jača nego nego crkve u drugim državama, pa i nego crkve u Srbiji čiji vernici nisu pravoslavni.

Obećao sam, pa nisam održao obećanje, da ću u barem nekoliko epizoda godišnje prećutati dela predsednikova, iako svi volimo da o njima slušamo i da ih jedni drugima prepričavamo, prilozi bez Vrhovnog božanstva bili bi nešto kao post naspram redovne ishrane kojoj se grešno prepuštamo skoro cele godine.

Možda je predsednikova desetka prvi nagoveštaj da će kad diplomira predati vladarsko žezlo nekom drugom – možda će abdicirati u korist nekog krvnog srodnika.

Da je bila anketa rekao bih da su mi Železnička stanica, šine, peroni, lokomotive, vagoni, kondukteri, red vožnje i šalteri za prodaju karata miliji od svake dinastije.