Memorijalno predavanje Žarka Puhovskog „Idiotizam ljudskih prava“ posvećeno Vojinu Dimitrijeviću, u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava, održano 2. oktobra 2020. na Zoom platformi.

Živi nisu sigurni jesu li preživeli, mrtvi su samo broj koji nije pouzdan kao ni njihova smrt. Mnogi koji su pokopani nisu nikada umrli, takvih ima tri puta više, iako ih među živima ima tri puta manje.

Bez formalnog okvira predstavničkih institucija, opozicija se razliva na sve strane. Koliko god da je bojkot bio opravdan, a bio je mnogo, izgleda da će ga opozicija skupo platiti. To je i dobra i loša vest.

I Banja Luka i Podgorica zavise od Beograda. Dobitnik nastavka autokratije u Banja Luci i promene vlasti u Podgorici je Vučić. Tome valja dodati i kontrolu nad srpskom politikom na Kosovu.

Pokazalo se da Srbija ne može da dobije vladu. Zato što u njoj živi narod koji ne trpi vlast nad sobom. Vlada koja ne postoji može da bude primer kako u budućnosti sastavljati vlade.

Prošle godine je samo u EU izdato 52.000 boravišnih dozvola građanima Srbije. Još toliko njih je otišlo da radi u SAD, Kanadi, Britaniji, Australiji, Novom Zelandu, UAE ili u EU ali bez dokumenata. Radno sposobno stanovništvo u zemlji prepušteno je Vučićevim „investitorima“ i preduzetnicima, kojima je država obezbedila „povoljan poslovni ambijent“, koji se uglavnom sastoji od subvencija i legalizovanja raznih oblika radne eksploatacije zaposlenih. Govori Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo. Razgovor vodi Svetlana Lukić.

Poslednjih dana je toliko puta pomenut spomenik Stefanu Nemanji da mi je iznenada pao na pamet jedan drugi, podignut pre skoro 30 godina autora Bogoljuba Arsenijevića, poznatog kao Maki.

Uz proslavu nagrade niko ne primećuje da su se nobelovci Hoti i Vučić priznali međusobno, uspostavili bratstvo i jedinstvo i večnu ljubav. Kao što se ne primećuje ni da se još nisu priznali.

I kao da već nemamo dovoljno problema sa posledicama istorijske pobede našeg predsednika u Vašingtonu, snašla nas je i ova nominacija za Nobela, čuj mene za Oskara.

Opozicija se nada da će „reka slobode“ iz Crne Gore da se prelije u Srbiju. Greši. Ta reka je pod kontrolom Aleksandra Vučića. Makar njen najveći deo, sa kojim je Vučić bio u tesnoj vezi.