Poslednjih dana je toliko puta pomenut spomenik Stefanu Nemanji da mi je iznenada pao na pamet jedan drugi, podignut pre skoro 30 godina autora Bogoljuba Arsenijevića, poznatog kao Maki.

Uz proslavu nagrade niko ne primećuje da su se nobelovci Hoti i Vučić priznali međusobno, uspostavili bratstvo i jedinstvo i večnu ljubav. Kao što se ne primećuje ni da se još nisu priznali.

I kao da već nemamo dovoljno problema sa posledicama istorijske pobede našeg predsednika u Vašingtonu, snašla nas je i ova nominacija za Nobela, čuj mene za Oskara.

Opozicija se nada da će „reka slobode“ iz Crne Gore da se prelije u Srbiju. Greši. Ta reka je pod kontrolom Aleksandra Vučića. Makar njen najveći deo, sa kojim je Vučić bio u tesnoj vezi.

Umrla je 27. avgusta, posle štrajka glađu koji je trajao 238 dana. Kad je umrla imala je samo 30 kilograma. Pred turskim sudom je bila osuđena za održavanje kontakata sa zabranjenom partijom…

Iz ugla odbrane od zaraze, kaže Kon, nema boljeg dana za početak školske godine od 1. septembra. Dakle, zdravstvena situacija je sve bolja da bi vrhunac zdravlja bio dostignut baš 1. septembra.

Vučić igra razne uloge, ali ipak se izdvajaju dve glavne: u jednoj on je kao racionalna Elinor, a u drugoj kao emotivna Merijen, dve junakinje čuvenog romana Džejn Ostin Razum i osećajnost.

Preko 20.000 ljudi zbog pandemije je već pola godine zatočeno u staračkim domovima, ustanovama za osobe sa invaliditetom i sličnim objektima. Sada im je dozvoljeno da vide članove svojih porodica na 15 minuta. I šestomesečni karantin i ove apsurdno kratke posete država pravda brigom za zdravlje najnemoćnijih članova društva. Od tolike brige niko ne stiže da odgovori na dva prosta pitanja: koliko se ljudi zarazilo u ovim ustanovama, i koliko njih je umrlo. Govore Maja Popović iz Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S) i Marija Acić, samozastupnica. Razgovor vodi Svetlana Lukić.

Građani Smedereva blokirali su železničku prugu kojom se iz Luke Smederevo ruda prevozi do Železare. Upečatljive su slike crne prašine koja pada po njihovim telima, kućama i dvorištima.

Logika naizmenične nastave ravna je logici zabrane kretanja vikendom da bi se žitelji Srbije zaštitili od zaraze. To je uvrnuta i siledžijska logika, koja ne daje nikakve zdravstvene rezultate.