Čitalac je do sad već morao shvatiti: ja se divim Novaku Đokoviću. Kao i pola planete, uostalom. Pri tom ne mislim da ga druga polovina mrzi. Kad smo već kod toga, verujem da ga malo ko mrzi.

Zaboga, pričamo o osobi koja verovatno ne bi priznala ni vanbračno dete a kamoli posledice svojih drugih dela kao što je Kosovo. Pa on ne priznaje sopstvene laži…

Posle simulirane javne rasprave, skupština će za nekoliko dana usvojiti 5 ključnih pravosudnih zakona. Veće su šanse da dobijemo bitku za Kosovo nego za nezavisno pravosuđe. Govore profesori prava i članovi CEPRIS-a (Centra za pravosudna istraživanja) Miodrag Jovanović i Tanasije Marinković. Razgovor vodi Svetlana Lukić.

Šta vide Putinovi podanici iz Srbije, ako Srbiju bez Putina ne mogu da zamisle? Možda je to vera u nešto nepoznato i onostrano, u mračnu silu koja proždire sve pred sobom što nismo mi.

Pokušaću da objasnim suštinu ovog predloga sa stanovišta međunarodnog prava. Moj cilj nije da bilo koga ubedim da Sporazum treba prihvatiti ili ne.

Reč iz naslova je neologizam. Skovao ju je Vučić, možda baš sinoć, da označi zemlje za koje Kosovo još nije država. Sve druge su onda, tako ispada, priznavači. Ali tu reč on sinoć nije koristio.

Venecijanska komisija ukazuje na potrebu da zakonodavnu reformu prati promena pravne kulture. Upravo se u tome, iako deluje kao uzgredna fraza, krije suštinska i dalekosežna poruka.

Šta se crni iznad Sarajeva? Al’ su puške, al’ su crni vrazi? Da su puške već bi opalile, Da su vrazi već bi poletjeli. Nit’ su puške, nit’ su crni vrazi, Neg’ kišobran mladog radikala.

Neko bi to trebalo da nam kaže. Jer dok se Srbija diže Srbi stradaju. Pa ako bi mogla malo brže da se digne da bi manje Srba stradalo. Inače, ja ne vidim da se Srbija diže. To kaže Vučić.

Nad Ukrajinu se nadvila senka raspada Jugoslavije. Kao presedan za aneksiju delova Ukrajine Putin se poziva na Kosovo, ali razmišljajući o budućnosti te zemlje nameće mi se sudbina BiH.