Najnovija hajka protiv Dinka Gruhonjića potvrdila je postojanje jake sprege između navijača, dela akademske zajednice, naprednjačke vlasti i ruskog političkog uticaja.

Po tko zna koji put na jednoj strani imamo HDZ i njegove nebitne satelite, a na drugoj sve ostale na čelu s umornim i bezidejnim SDP-om. Pupovčeva računica je tu jasna.

Odlučila sam da ne pominjem dan smrti Dubravke Ugrešić, već samo rođendan, 27. marta. Kombinacija holandskih zumbula, kojoj smo dali njeno ime, u punom je cvatu.

Tekst Zakona o zabrani diskriminacije koji je donet pre tačno 15 godina mnoge sudije još uvek čitaju bez razumevanja. Nije im jasno zbog čega bi trebalo kažnjavati ministre koji govore „Šiptari“ ili „Cigani“ ili vređaju pripadnike LGBT+ populacije. Časni sud ne vidi problem u tome što suđenje u slučaju Pfajfer traje već 15 godina. Govore Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Katarina Golubović, predsednica YUKOM-a, advokati pilota JAT-a Aleksandra Pfajfera Vladimir Sekić i Danilo Inđin, i Mario Reljanović.

Hvatati domaće zvaničnike u laži je dosadno. Jer oni stalno lažu. Evo, recimo, juče – Dačić: „nekoliko vekova se vodi borba za otcepljenje Kosova od Srbije i rušenje našeg teritorijalnog integriteta“.

Ani Brnabić je bilo ponuđeno da bira između dve funkcije i ona je izabrala da postane predsednica Narodne skupštine. Šta je sve u takvom razvoju događaja glupo, naopako i pogrešno?

Mi ćemo sad demonstrativno da se iščlanimo iz Saveta Evrope, što će, po rečima predsednika Srbije, biti isto kao da su nas izbacili, baš kao što su već izbacili i Rusiju.

Šta su uoči, za vreme i nakon bombardovanja SRJ 1999. govorili i pevali Slobodan Milošević, Toni Bler, Milan Milutinović, Zabranjeno pušenje, Momčilo Trajković, Nekibe Keljmendi, otac Sava Janjić, Patrijarh Pavle, čuvari mostova, mladi Albanci, stari Srbi, roditelji poginulih vojnika…

Za smrt V. J. nisu krivi ni GSP, ni predsednik Privremenog organa Beograda, ni Sekretarijat za javni prevoz, ni direktor preduzeća s čijeg je autobusa otpao točak. Kriv je mehaničar i odmah je uhapšen.

Na kraju će od Srbije ostati samo ćirilica. Srpskim rodoljubima to je verovatno utešna pomisao. Jer, dok traje ćirilica, biće i srpstva. Sa ili bez „Srba“, sa ili bez Srbije – to za njih nisu bitna pitanja.