Da je išta razumela, odlazeća premijerka bi znala i da je lična sloboda mnogo više od samo njenog prava da paradira s istopolnom zajednicom i partnerkinog sina naziva svojim.

Ustav proglašen 21. februara 1974. približio je Jugoslaviju konfederaciji, u idealnom „samoupravnom sporazumevanju i društvenom dogovaranju“.

Vladimir Đukanović se žestoko okomio na građane Srbije koji žale zbog smrti Alekseja Navaljnog. Nazvao ih je „stokom“ i „levim liberalima“, da ih odvoji od drugih građana Srbije.

Kao Rusija, Srbija ima tradiciju ubistava iz (proverbijalnog) čistog mira. Tako su ubijeni Slavko Ćuruvija i Ivan Stambolić, na primer. Što se tiče Vučićevih „istražnih organa“, oni u Rusiji rade kao i u Srbiji.

Puštanje „svečanog govora“ predsednika Srbije preko uličnog razglasa i puštanje premijerke da drži „svečanu besedu“ (čuj, besedu!) – e, to je već čist sadizam.

Kada naspram sebe kao političkog suparnika imate kriminalni režim koji ne preza ni od čega, vi naprosto ne možete unapred da izračunate i predvidite šta će biti rezultat vaših poteza.

U kakvom odnosu prema ustavnim vrednostima dočekujemo državni praznik? Ima li u Srbiji slobode i ograničene vlasti ili smo svedoci neskrivenog, surovog i opasnog povratka u prirodno stanje?

Povodom odlaska Petra Lukovića (21.1.1951 – 12.2.2024), iz arhive radio emisije Peščanik ponavljamo nekoliko minuta razgovora sa njim iz juna 2010: pred nama su još jedni izbori i ne zna se ko Peru više nervira: Tadić, Ljajić, Dinkić i njegovih 9 šoljica ili srpski narod u celini.

Nemački ministar odbrane nam je preneo, doduše u prisustvu predsednika Srbije, da će sve dogovoreno sa Kosovom biti primenjeno, a slučaj Banjska potpuno istražen.

Izručivali smo Erdoganu guleniste, bahreinskom kralju političke aktiviste, a sada proterujemo Ruse koji se protive „specijalnoj vojnoj operaciji“. Tu ključnu ulogu igra Vulinova BIA koje se ponaša kao istureno odeljenje KGB-a. Govori Srđan Hercigonja iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.