Da li biste zarad boljeg standarda živeli u autokratiji, u zemlji u kojoj nema demokratije a sloboda govora je drastično ograničena. Marko Jovanović živi u Šangaju i kaže da je naša percepcija o jednopartijskoj Kini kao neslobodnom društvu isuviše pojednostavljena i da mi, posmatrači sa strane, često ne shvatamo kako kinesko društvo funkcioniše.

Da li biste studirali u zrelim godinama, pa još na stranom jeziku? Šta su prednosti a šta mane online studiranja? I kako to sve izgleda na Malti, zemlji koja nudi „toplo vreme, more i plaže, i relativno male plate“? O tome za Radio karantin govori Ljiljana Zvicer, koja na Malti radi kao koordinator u službi za prijem stranih studenata na jednom univerzitetu. Ljiljana je u zrelim godinama rešila da se dokvalifikuje i upisala online studije na Malti.

Da li je pravo bolje učiti bubanjem zakona ili kritičkim razmišljanjem o njihovoj primeni kako bi se došlo do rešenja spora? Šta su prednosti i mane britanskog visokog obrazovanja i kakav je život u engleskoj provinciji? O tome za Radio karantin govori Velimir Živković koji na univerzitetu u Warwicku u Engleskoj predaje pravo.

Ljudski kapital je najtraženiji resurs u 21. veku. Razvijene zemlje imaju problem manjka obrazovane i obučene radne snage, delimično zbog toga što lokalno stanovništvo nije zainteresovano za neke poslove, a delimično zato što obrazovni sistem ne proizvodi dovoljno stručnih kadrova u nekim oblastima. Ali, razvijene zemlje, baš zato što su razvijene, mogu relativno lako da privuku stručne kadrove sa strane jer nude dobre plate i standard, mogućnosti za profesionalno usavršavanje i uopšte život u uredjenom društvu. U današnjoj emisiji čućete jednu takvu „studiju slučaja“ koja govori o uvozu sportskih stručnjaka na Islandu, gde se bivša Jugoslavija pokazala kao dobar izvoznik. Miloš Petrović je profesor fizičkog vaspitanja i sporta na islandskom univerzitetu u Rejkjaviku, gde vodi i laboratoriju za sport.

Kada govorimo o emigracijama neophodno je da se osvrnemo na fenomen odliva mozgova – odlazal najtalentovanijih ili najobrazovanijih u druge zemlje. Da li Srbija ima problem odliva mozgova? Nesumnjivo je da će obrazovani tražiti najbolje prilike za sebe tamo gde mogu da ih nadju i da je za mnoge to van granica rodne zemlje. S obzirom da su obrazovani, uglavnom im je lakše da odu jer gotove stručne kadrove svi žele. Da li je zato odlazak na studiranje u inostranstvo zapravo za mnoge ulaznica u novi život i novu zemlju? Radio karantin o tome razgovara sa Milicom Vasiljević Blagojević, profesorkom na Visokoj zdravstvenoj školi u Zemunu.

Gde se mi u dijaspori informišemo o dešavanjima u Srbiji? I koliko tim informacijama možemo da verujemo? Šta je dobro a šta loše u srpskim medijima koji nisu pod kontrolom režima? U ovom Radio karantinu o tome razgovaramo sa gošćama u Njujorku – medijskom konsultantkinjom Marijom Šajkaš i profesorkom novinarstva Mirjanom Pantić.

U kojoj meri mi koji živimo u dijaspori pratimo vesti iz Srbije, posebno nakon nedavnih tragičnih dogadjaja i protesta koji su usledili? Da li nas motivišu porodične veze, nostalgija i emocije ili profesionalna orijentacija? Gosti Radio karantina sa kojima tražimo odgovore na ova
pitanja su u Engleskoj profesor prava na univerzitetu Warwick Velimir Živković i u Njujorku medijska konsultantkinja Marija Šajkaš i profesorka novinarstva na univerzitetu Pace Mirjana Pantić.

U drugoj emisiji na temu koliko dijaspora prati vesti iz rodne zemlje Radio karantin razgovara sa antropološkinjom iz Holandije Dr Deanom Jovanović o njenim razlozima da uzme slobodan dan, kupi avionsku kartu i ode na proteste protiv nasilja u Srbiji.

Zašto neki od nas po odlasku u novi život nastave da prate vesti iz domovine, a neki se isključe? I ako pratimo vesti, da li ih onda i komentarišemo? I da li nam onda smeta ako nam ljudi iz domovine kažu “ti si otišao, nemaš prava da komentarišeš” ili “ćuti, uživaj tamo gde si, pusti nas”?

Irska upija stručne imigrante iz celog sveta, a donedavno je bila najveći izvoznik emigranata. U ovom Radio karantinu čućete različita iskustva o traženju posla u Irskoj, kako to utiče na uklapanje i samopouzdanje, ali i neke lične utiske o Irskoj kao zemlji druželjubivih, pričljivih a bogami i raspevanih ljudi; zemlji koja čuva svoju tradiciju ali i odlučno ide napred.