Dušan Tončić u Beču kaže za Radio karantin da podizanje dece u dijaspori puno pomaže prilikom integrisanja u novu zemlju i kulturu. Dodaje da njegov sin voli da kaže kako je tata Srbin, a on – Bečlija.

I u ovoj emisiji, u serijalu o emigracijama, pričamo o lepotama i teškoćama podizanja dece u novoj zemlji. Nastavljamo razgovor sa bračnim parom Jocović u Čikagu i Aleksandrom Kovačem u Melburnu. Jocovići kažu da su njihova deca nakon dolaska u Ameriku počela da grade novi, bolji idenitet, a Kovač ukazuje na susret svojih ćerki, rodjenih u Australiji, sa kulturom roditelja rodjenih u Srbiji odnosno Bosni.

Koji su izazovi podizanja dece u dijaspori i kakav identitet ta deca stiču? Da li se kod njih sudaraju vrednosti? I u kom trenutku dečijeg odrastanja je najbolje otići? U prvom delu razgovora o ovim temama u Radio karantiju gostuju Pančevci koji sada žive u Čikagu odnosno Melburnu.

Pančevka Jelena Visser živi u Utrehtu i sa svojim mužem, Holanđaninom Ronaldom razgovara o njihovom mešovitom, internacionalnom braku i upoznavanju kultura iz koje ona i on dolaze.

Jelena Jeftić MacDonald je beogradjanka koja je dugo živela u Abu Dabiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima – zemlji u kojoj mnogi stranci uživaju u visokom standardu, ali pod velikim ograničenjima u slobodi govora i kulturi. Jelena kaže da je u Emiratima socijalni pritisak veći nego politički.

Da li biste zarad boljeg standarda živeli u autokratiji, u zemlji u kojoj nema demokratije a sloboda govora je drastično ograničena. Marko Jovanović živi u Šangaju i kaže da je naša percepcija o jednopartijskoj Kini kao neslobodnom društvu isuviše pojednostavljena i da mi, posmatrači sa strane, često ne shvatamo kako kinesko društvo funkcioniše.

Da li biste studirali u zrelim godinama, pa još na stranom jeziku? Šta su prednosti a šta mane online studiranja? I kako to sve izgleda na Malti, zemlji koja nudi „toplo vreme, more i plaže, i relativno male plate“? O tome za Radio karantin govori Ljiljana Zvicer, koja na Malti radi kao koordinator u službi za prijem stranih studenata na jednom univerzitetu. Ljiljana je u zrelim godinama rešila da se dokvalifikuje i upisala online studije na Malti.

Da li je pravo bolje učiti bubanjem zakona ili kritičkim razmišljanjem o njihovoj primeni kako bi se došlo do rešenja spora? Šta su prednosti i mane britanskog visokog obrazovanja i kakav je život u engleskoj provinciji? O tome za Radio karantin govori Velimir Živković koji na univerzitetu u Warwicku u Engleskoj predaje pravo.

Ljudski kapital je najtraženiji resurs u 21. veku. Razvijene zemlje imaju problem manjka obrazovane i obučene radne snage, delimično zbog toga što lokalno stanovništvo nije zainteresovano za neke poslove, a delimično zato što obrazovni sistem ne proizvodi dovoljno stručnih kadrova u nekim oblastima. Ali, razvijene zemlje, baš zato što su razvijene, mogu relativno lako da privuku stručne kadrove sa strane jer nude dobre plate i standard, mogućnosti za profesionalno usavršavanje i uopšte život u uredjenom društvu. U današnjoj emisiji čućete jednu takvu „studiju slučaja“ koja govori o uvozu sportskih stručnjaka na Islandu, gde se bivša Jugoslavija pokazala kao dobar izvoznik. Miloš Petrović je profesor fizičkog vaspitanja i sporta na islandskom univerzitetu u Rejkjaviku, gde vodi i laboratoriju za sport.

Kada govorimo o emigracijama neophodno je da se osvrnemo na fenomen odliva mozgova – odlazal najtalentovanijih ili najobrazovanijih u druge zemlje. Da li Srbija ima problem odliva mozgova? Nesumnjivo je da će obrazovani tražiti najbolje prilike za sebe tamo gde mogu da ih nadju i da je za mnoge to van granica rodne zemlje. S obzirom da su obrazovani, uglavnom im je lakše da odu jer gotove stručne kadrove svi žele. Da li je zato odlazak na studiranje u inostranstvo zapravo za mnoge ulaznica u novi život i novu zemlju? Radio karantin o tome razgovara sa Milicom Vasiljević Blagojević, profesorkom na Visokoj zdravstvenoj školi u Zemunu.