More je ogromno, neistraženo i ključno za život na Zemlji. U njemu se kriju čitavi svetovi — koralni gradovi, dubokomorski organizmi, mangrove šume, okeanske struje i mreže života koje povezuju klimatske i biološke sisteme planete. 

U ovoj epizodi razgovarali smo o morskoj biologiji: nauci o životu u okeanu. 

Naša gošća bila je Jana Pažin, naša morska biološkinja iz Milana, članica MaRHE centra za istraživanje i visoko obrazovanje u oblasti morskih nauka i članica istraživačkog tima „Map the Giants“ sa Univerziteta Milano-Biccoca, koji mapira gigantske kolonije korala i razvija nove metode za njihovo proučavanje i očuvanje. 

Pričačali smo o biologiji mora, o različitim ekosistemima i međusobnoj povezanosti života i okoline u kojoj ti ekosistemi postoje, a posebno ćemo se posvetiti koralima. Pričačali smo puno o terenskom radu, o ronjenju među koralnim divovima, o tehnologijama koje Jana i njen tim koriste, o tome šta sirovi podaci govore o zdravlju mora — ali i o povezanosti nauke i zaštite prirode.

Dotakli smo se i blue carbon ekosistema, morskih zaštićenih oblasti, klimatskih pretnji, budućnosti istraživanja okeana i mnogim drugim temama, ali i Janinog ličnog puta i toga kako se postaje morski biolog kad živiš i studiraš u zemlji koja nema more.

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Kosmička mikrotalasna pozadina (CMB) predstavlja jedan od ključnih oslonaca savremene kosmologije – posmatračku potvrdu teorije Velikog praska i izvor informacija o najranijim epohama Svemira. Međutim, istorija njenog otkrića i epistemološki status koje to zračenje ima u savremenoj nauci daleko su složeniji nego što to sugeriše udžbenička naracija. 

U ovoj epizodi Radio Galaksije pričamo upravo o tome sa dr Milanom M Ćirkovićem (Astronomska opservatorija Beograd) i prof. dr Slobodanom Perovićem (Filozofski fakultet, Beograd). 

Povod za razgovor je knjiga „The Cosmic Microwave Background: Historical and Philosophical Lessons“ (Cambridge University Press, 2024), koju su Milan i Slobodan zajednički napisali. U njoj se CMB razmatra ne samo kao fizički fenomen, već i kao naučni objekat čija interpretacija zavisi od teorijskog okvira, istorijskog konteksta i šireg filozofskog pogleda na nauku.

U ovoj epizodi razgovaramo o: 

• razvoju kosmoloških teorija tokom 20. veka i „velikoj kontroverzi“ između modela Velikog praska i teorije stacionarnog svemira, 
• ulozi CMB-a u formiranju savremene kosmološke ortodoksije,
• alternativnim tumačenjima i njihovom epistemološkom statusu,
• problemu pododređenosti teorija i njegovim posledicama za naučni realizam,
• savremenim filozofskim izazovima u tumačenju CMB-a, uključujući multiverzum, antropički princip i granice empirijske proverljivosti.

Posebnu pažnju posvećujemo načinu na koji društveni, metodološki i pragmatični faktori utiču na prihvatanje i stabilizaciju naučnih teorija, kao i lekcijama koje iz ove istorije možemo izvući za razumevanje današnjih naučnih debata.

Dakle, jedna epizoda namenjena slušaocima zainteresovanim za kosmologiju, filozofiju nauke i istoriju savremene astrofizike! 

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U ovoj epizodi istražujemo kako geni oblikuju ponašanje kod ptica, i kako samo jedan gen može promeniti sve – od nivoa hormona, preko izgleda, pa do strategije parenja.

Naš sagovornik je dr Vladimir Jovanović, biolog i istraživač sa Freie Univerziteta u Berlinu, koji je sa kolegama nedavno objavio rad u časopisu Science, o izuzetnom primeru ponašajnog polimorfizma kod ptice sprudnik ubojica (Philomachus pugnax, en. ruff sandpiper).

Ova vrsta ima tri različita oblika mužjaka – jedan je agresivni i dominantni, „nezavisni“, drugi je udvorni „satelit“, a treći je „faeder“, mužjak koji izgleda i ponaša se kao ženka. Zajedničko im je jedno: sve ih oblikuje isti gen – HSD17B2.

Kroz ovaj konkretan slučaj razgovaramo i o širim temama:

• šta su ponašajni polimorfizmi i koliko su česti u prirodi,
• kako se istražuju genetičke osnove ponašanja kod ptica (i generalno divljih životinja),
• koja je uloga hormona u povezivanju gena i ponašanja,
• i šta sve to govori o evoluciji i složenosti živih sistema.

Epizoda dotiče i filozofska pitanja o biologiji ponašanja – da li je ponašanje „kodirano“, koliko su naši životi biološki usmereni, i koliko prostora ostaje za varijaciju, prilagođavanje i izbor, i slično. 

Ovo je epizoda o genetici, hormonima, istraživanju u prirodi i jednoj neobičnoj ptici koja nas uči o raznolikosti života.

Originalni naučni rad o kom smo pričali možete pronaći ovde: 

Loveland, J. L., Jovanović, V., Tuttle, E. M., Lamichhaney, S., & Andersson, L. (2024). A single gene orchestrates androgen variation underlying male mating morphs in ruffs. Science, 383(6676), 1072–1078. https://doi.org/10.1126/science.adp5936

🔗 Direktan link: https://www.science.org/doi/10.1126/science.adp5936

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Tema ove epizode bilo je istraživanje prašine u atmosferi iz perspektive fizičara, meteorologa, klimatologa…

Gost je bio dr Luka Ilić iz Barcelona Supercomputing Centra. 

Govorili smo o atmosferskoj prašini, pre svega o onoj koja potiče od prirodnih izvora poput pustinja, o tome kako se fizičari bave modelovanjem transporta prašine kroz atmosferu, osnovnim karakteristikama, mineralogiji pustinjske prašine, raznim daljinskim i eksperimentalnim istraživanjima na osnovu kojih danas znamo sve to što o prašini u atmosferi znamo, o istoriji istraživanja atmosferske prašine, o mestu koje prašina ima u klimatskom sistemu Zemlje, i mnogim drugim temama vezanim za istraživanja atmosferske prašine. 

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U ovoj epizodi smo razgovarali o ekstremnoj klimi, o ekstremnim klimatskim događajima, o ekstremnim vremenskim događajima, i tome kako ih istražuju istraživači sa Instituta za meteorologiju na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Gosti su istraživači sa projekta EXTREMES: Irida Lazić, Milica Tošić i Darko Savić.

Pričali smo o tome kako se istražuju klimatski trendovi, kako se definiše normalna, kako ekstremna klima, šta su razlike između klime i vremena, koji su tipični događaji koji se posmatraju kao ekstremni u meteorologiji, kako se prikupljaju i analiziraju podaci, kako gledamo istorijske podatke, kako trenutne, na koji način nam klimatski modeli i simulacije pomažu da razumemo ekstremne događaje u klimatologiji i meteorologiji, kako mašinsko učenje može da doprinese boljem razumevanju ovih problema, a sve to kroz konkretne primere — veliku kišu i poplave u Dubaiju, nedostatak snega na Kopaoniku, suše na Balkanu, hladne zime iz 2012. godine, superćelijske oluje iz 2023. godine, i mnogih drugih…

Pričali smo i o tome na koji način su istraživanja klimatskih ekstrema bitna za društvo i koliko je važno interdisciplinarno sagledavati ove probleme i kroz ekonomiju, poljoprivredu, turizam, itd…

Usput, sve vreme smo zapravo referisali na rezultate i ciljeve projekta EXTREMES, o nekim od aktivnosti koje su organizovali, poput Klimatskog piknika, mentorskog programa u oblasti istraživanja klimatskih promena, itd. O svemu tome više možete čitati i pronaći na njihovom sajtu, na linku https://extremes.in.rs.

Support the Show.

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Ova epizoda je drugačija od ostalih! Naš drugar, astrofizičar i pesnik, dr Marko Stalevski, nedavno je objavio zbirku pesama pod nazivom „Tragovi kočenja“ (NoRules izdavaštvo) u kojoj jedno od centralnih mesta igra pesma „Zbogom, Aresibo“, inspirisana i posvećena velikom radio teleskopu/opservatoriji Aresibo u Portoriku, koja je u decembru 2020. godine pretrpeo fatalnu nesreću uzrokovanu, između ostalog, velikim uraganom Marija.

U ovoj epizodi čitamo Markove pesme i razgovaramo o teleskopu Aresibo, o pulsarima, o otkriću prvog binarnog pulsara i tome zašto je on važan, o otkriću brzih radio bljeskova (FRB, fast radio bursts) i mnogobrojnim drugim otkrićima za koje je zaslužan ovaj veliki radio teleskop, kao i velikoj ulozi koju je igrao u SETI projektima, projektima potrage za vanzemaljskom inteligencijom, kao i o čuvenoj Aresibo poruci koja je poslata u Svemir sa nadom da će je presresti neka vanzemaljska inteligencija.

Uz Marka, tu je i dr Milan M. Ćirković sa Astronomske Opservatorije Beograd, koji je maltene domaćin, a u ovom slučaju stručnjak za SETI (njegove knjige „Šta je SETI i zašto nam je potreban?“, „Velika tišina“ i „Astrobiološki pejzaž“ možete pronaći u Izdavačkoj kući Heliks), a od nedavno je i autor škole matematike i fizike: https://mim.rs.

Markovu zbirku pesama možete pronaći u knjižari Beopolis i drugim knjižarama koje podržavaju male izdavače, ili direktno od izdavača.

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Da li ste se ikada zapitali da li ljudsko ponašanje podleže evolucionim mehanizmima kao i sve ostale ljudske osobine? U ovoj epizodi pričamo o bihejvioralnoj ekologiji i evoluciji, o tome kako je ljudsko ponašanje oblikovano dalekom prošlošću, genetikom i našom trenutnom sredinom. 

Gost je dr Janko Međedović sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i Fakultet za medije i komunikacije.

Pričali smo ljudskom ponašanju u kontekstu evolucije, o ljudskoj bihejvioralnoj ekologiji, istoriji istraživanja ovih fenomena (ljudskog) ponašanja, o tome kako ponašanje doprinosi preživljavanju i reprodukciji, kako različite fenotipske karakteristike (u najširem smislu) imaju svoju adaptivnu vrednost (fitnes) kod ljudi, od broja dece do kulturnih faktora i obrazovanja…

Pričali smo i o demografskim aspektima problema evolucije ljudskog društva iz perspektive ljudske bihevioralne ekologije, o sprezi između svih ovih problema, ali i o evolucionoj psihologiji, o njenim manama i o komplementarnosti sa ljudskom bihejvioralnom ekologijom, uz kritički osvrt prema obe discipline.

Usput, jedan od povoda je bila i nova Jankova knjiga, „Evolutionary behavioral ecology and psychopathy“ koja je izašla u izdavačkoj kući Springer, a na čiju vas promociju takođe pozivamo: održava se 21. marta u 18h na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja (Gračanička 18, Beograd). 

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U ovoj epizodi smo pričali o genetičkim mutacijma, kako genskim, tako i hromozomskim, a gost je bio dr Vladimir Jovanović sa Freie Universitat iz Berlina. 

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U novoj i prvoj ovogodišnjoj epizodi pričamo o računarskoj lingvistici, o tome kako se u lingvistici uz pomoć računara naučnici bave jezikom u najfundamentalnijem (ali i praktičnom) smislu, a sve to u svetlu razvoja velikih jezičkih modela (Large Langugage Models, LLMs) za koje smo svi čuli tokom poslednjih par godina.

Gošća je doc. dr Tanja Samardžić, naša računarska lingvistkinja koja radi na Univerzitetu u Cirihu u Švajcarskoj u CLCL grupi (Computational Learning Computational Linguistics), drži kao gostujuća predavačica i predavanja na Univerzitetu u Ženevi, a bavi se velikim jezičkim modelom i obradom prirodnog jezika (NLP, natural language processing), u najširem mogućem kontekstu. 

Pričali smo o mnoštvu tema, od samih fundamentalnih pitanja koja se tiču toga šta je jezik, preko Noama Čomskog i generativne gramatike (šta je to?) do upotrebe mašina u lingvistici i lingvističkim praktičnim i teorijskim problemima, od mašinskog prevođenja, prvog prevodioca, preko chat botova, statističke revolucije koja se desila devedesetih godina prošlog veka, do savremenih modela koji dolaze iz oblasti mašinskog učenja i neuralnih mreža, razvoja savremenih pristupa poput enkoder-dekoder arhitektura i čuvenih transformera kod kojih je pažnja sve što vam treba, da bismo došli i do LLM-ova poput GPT-a (generative pre-trained transformer)! 

A sve to, naravno, kroz prizmu jezika i lingvistike, odnosno značaja i veze ovih fascinantnih dostignuća tehnologije sa naukom o jeziku.  

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U ovoj epizodi pričamo o istraživanju fosila i izumiranjima vrsta!

Gošća je prof. dr Nevenka Đerić sa Katedre za paleontologiju Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu! 

Pričali smo o tome šta je paleontologija, šta su fosili, kako nastaju, kako se pronalaze, zašto je sedimentologija bitna za paleontologiju, itd. Razgovarali smo o tome šta se podrazumeva pod vrstom u paleontologiji, kako fosile svrstavamo u vrste i rodove, kako ih imenujemo, i kakvi sve problemi postoje kada o vrstama govorimo u paleontologiji, na uzorku koji imamo u fosilnim ostacima iz perioda koji se meri milijardama godina.

Govorili smo i o tome šta se u paleontologiji podrazumeva pod izumiranjem vrsta, kao i velikih pet masovnih izumiranja, kako smo o njima saznali iz paleontoloških istraživanja (i istraživanja srodnih disciplina). 

Tu su, naravno, i dinosaurusi kao najatraktivniji fosili u popularnoj kulturi, ali govorićemo i o mnogim drugim životinjama i biljkama koje su živele na planeti u njenoj istoriji – od najvećih životinja do najsitnijih mikroorganizama i njihovih tragova koje možemo videti u mikrofosilnim ostacima.

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.