Direktno sa izvora istraživanja okeanskog dna, u ovoj epizodi slušamo priče o marinskoj geofizici okeanskih grebena! 

Gošća je naša marinska geofizičarka dr Milena Marjanović sa Institut de Physique du Globe de Paris, javlja nam se iz Francuske, a pričali smo o raznim temama vezanim za istraživanja okeanskog dna, tektonike ploča, geofiziku i rad na velikim okeanskim istraživačkim brodovima. 

Pričali smo o istoriji teorije tektonike ploča, mapiranja okeanskog dna, o tome kako se prikupljaju podaci o okeanskoj kori, kakvih sve instrumenata ima i kakve se sve tehnike koriste da se sazna više o njenom sastavu i strukturi, o magmatskim sočivima u okeanskoj kori, kako se aktivna i pasivna seizmika koriste u istraživanjima okeanskog dna, itd. 

A s obzirom da je Milena već 9 puta boravila na istraživačkim ekspedicijama u sred Pacifika, provodi nedelje na okeanu, čućete i neka jako retka iskustva o tome kako izgleda baviti se terenskim radom u istraživanjima okeanskih grebena. 

Ako vas zanima koje su to žene obeležile istoriju geonauka, knjižicu koju smo pominjali u epizodi možete pronaći ovde (u prevođenju na srpski je učestovala i Milena).  

Support the show

Idemo na najmanje moguće skale dužine/energije i na jednu od najapstraktnijih fizičkih teorija, ili, tačnije rečeno, skup fizičkih teorija — pričamo o teorijama struna!

Gost je dr Mihailo Čubrović sa Instituta za fiziku Beograd. 

Počinjemo od priče o objedinjavanju moderne fizike i potragom za teorijom svega, o problemima fizike hadrona, bootstrap programu i prvom pojavljivanju teorije struna i njenom brzom padu, a onda se detaljnije bavimo objašnjavanjem šta su strune, šta tačno znači kada kažemo da koristimo strune umesto čestica, govorimo o renormalizaciji, o perturbativnom karakteru teorije struna, o različitim teorijama struna koje su se pojavile u poslednjih 60ak godina. 

Pričamo i o dualnosti, o holografiji, o tome kakvu ulogu u drugoj superstrunskoj revoluciji imaju AdS/CFT korespondencija i mreža dualnosti na kojima počiva savremena teorija struna, M-teorija, a nakon toga govorimo i o nekoliko, verovali ili ne, eksperimentalnih primena teorije struna. 

Pričamo o holografiji i kvark-gluonskoj plazmi, pričamo o čudnim metalima i visokotemperaturnoj superprovodnosti, a malo se dotičemo i Hokingovog zračenja i problema informacije crnih rupa i toga kakvu ulogu strune igraju u ovom problemu. 

Support the show

U ovoj epizodi pričamo o tome kako se psihologija bavi odnosima između ljudi i (ostalih) životinja, a povod je to što je nedavno iz štampe u izdanju Fmk Knjige izašla istoimena knjiga psihološkinje prof. dr Marije Branković, „Psihologija odnosa ljudi i (ostalih) životinja“.

Gošća je autorka knjige, prof. dr Marija Branković, naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i vanredna profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu.

Sa Marijom smo tokom epizode razgovarali o temama koje obrađuje u knjizi. Razgovaramo o tome šta razlikuje ljude od životinja, koliko uopšte znamo o tim razlikama, na koji način ljudi pristupaju životinjskoj prirodi, zašto govorimo o odnosu ljudi i *ostalih* životinja, šta je vrstizam, preispitujemo zašto ljudi često ignorišu sposobnost životinja da misle i osećaju, ukazujemo na neke od potencijalnih razloga za ovakav odnos – želju da se opravda eksploatacija životinja, strah od suočavanja sa sopstvenim strahom od smrti, ideološke i religiozne motive, itd.

Pričali smo o tome šta nam psihološka istraživanja (u svetu i kod nas, ona koja su sprovodili drugi istraživači i ona koja je Marija sprovodila i na kojima temelji svoju knjigu) govore o tome kada su ljudi spremni da se žrtvuju za životinje, u kojoj meri ljudi različito percipiraju svog kućnog ljubimca u odnosu na životinje koje se koriste u ishrani, šta ljudi znaju o stvarnim mentalnim i emocionalnim kapacitetima životinja, i mnogim drugim temama vezanim za ovu oblast istraživanja i probleme kojima se ona bavi.

Usput, na kraju, pričali smo malo i o predstavama odnosa ljudi i životinja u pop kulturi, pre svega u filmovima i serijama, i dali i neke preporuke!

Za promenu, u ovoj epizodi Dušan ima pojačanje! Gošća-voditeljka je Ognjenka Lakićević. 

Knjigu „Psihologija odnosa ljudi i (ostalih) životinja“ možete poručiti od Fakulteta za medije i komunikacije na linku https://knjige.fmk.edu.rs/product/psihologija-odnosa-ljudi-i-ostalih-zivotinja/ ili je kupiti u svim bolje opremljenim knjižarama. 

Support the show

Male boginje u 2023. godini? Zar protiv malih boginja (odnosno Morbili virusa) ne postoji efikasna vakcina i zar male boginje nisu maltene iskorenjene iz čovečanstva?

Nažalost, uprkos jako efikasnoj i efektivnim kombinovanim vakcinana koje postoje decenijama unazad (MMR ili MMRV vakcine), nisu. Pritom, ne samo što nisu iskorenjene, nego su epidemije ponovo počele da se pojavljuju, jer je obuhvat vakcinacije mali, počev od dokazane prevare i podvale Endrjua Vejkfilda u časopisu Lanset iz 1998. godine, do antivakcinacijskih pokreta i stavova koji su procvetali u javnosti tokom pandemije SARS-Cov-2 korona virusa u poslednjih par godina. Još pre godinu dana bilo je jasno da je samo pitanje vremena kada će se u Srbiji pojaviti epidemija malih boginja, bolesti koja dovodi do jako teških komplikacija i velike smrtnosti, pogotovo kod dece, a koja je iskorenjiva vakcinom koja postoji i obavezna je u programu vakcinacije. Međutim… u trenutku snimanja ove epizode, po poslednjim informacijama sa Instituta za javno zdravlje Srbije („Batut“) od 22. 2. 2023. godine, zvanično je registrovano 39 slučajeva zaraze. 

U ovoj epizodi smo pričali o malim boginjama i morbili virusu, vakcinaciji i zaštiti od ove (i drugih zaraznih bolesti), MMR vakcini i epidemijama malih boginja. Pričali smo i o kovidu i imunologiji generalno, o tome kako funkcioniše ljudski imuni sistem, kako se bori sa virusima i na koji način radi kada je stečen preživljavanjem zarazne bolesti, a kako vakcinacijom, kako generalno, tako i u konkretnim slučajevima koronavirusa SARS-CoV-2 i Morbili virusa. Pričali smo naširoko i o procesu imunizacije stanovništva, regulativama, obaveznoj vakcinaciji, o iskorenjivanju bolesti i virusa iz ljudske populacije, u opštem smislu, ali i konkretnije u slučaju bolesti malih boginja, govorili o tome zašto i kada treba primiti prvu, a kada drugu dozu MMR vakcine, koliki treba da bude obuhvat vakcinacije da bi se suzbile epidemije i da bi se male boginje iskorenile, itd.  

Gošća je bila doc. dr Emina Milošević, imunološkinja sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. 

Support the show

Dugo životinjski i biljni ostaci na arheološkim lokalitetima i u arheološkim istraživanjima nisu dobijali adekvatnu pažnju i nije se dovoljno shvatala vrednost koju imaju u jednoj celovitoj perspektivi koju daje arheologija kada se bavi životom u prošlosti. U ovoj epizodi smo pričali o mnogim zanimljivostima bioarheologije, a posebno arheozoologije i arheobotanike, odnosno arheologije životinja i biljaka u kontekstu istraživanja prošlosti ljudi i odnosa ljudi sa životinjama, biljkama, prirodom i divljim svetom.

Gosti su nam bili Dimitrije Marković i Amalia Sabanov, doktoranti i mladi istraživači sa Filozofskog fakulteta, sa Odeljenja za arheologiju i iz Laboratorije za bioarheologiju, i članovi tima projekta Archaeowild.

Pričali smo o tome šta su arheozoologija i arheobotanika, kakve sve životinjske i biljne ostatke pronalazimo na arheološkim lokalitetima, kako se bavimo iskopavanjem i analizama, kao i šta sve možemo (i šta ne možemo) da zaključimo na osnovu podataka koji se tim procesom prikupe.

Razgovarali smo o tome šta sve i kako možemo da zaključimo o ekonomiji u prošlosti, o pripitomljavanju životinja, domestifikaciji biljaka, poljoprivredi, ishrani, odeći, ritualima u kojima su životinje i biljke (više životinje, manje biljke) igrale ulogu u prošlosti, na koji način su se ljudi i ljudska društva u prošlosti odnosila prema domaćim, a na koji prema divljim životinjama i biljkama, kao i kako je to u dugačkom periodu Holocena u poslednjih 11 hiljada godina uticalo na biodiverzitet, životnu sredinu i ekologiju, ali i obrnuto — kako su biodiverzitet i životna sredina uticale na razvoj ljudskih društava i odnosa prema biljkama i životinjama. A sve to kroz razgovor o ostacima koji se nalaze u zemljištu, u različitim slojevima, grupisani ili rasprostrti širom lokaliteta, i prostorno i vremenski, koje pažljivim prikupljanjem i različitim savremenim analizama bioarheolozi istražuju u ovom interdisciplinarnom polju.

Govorili smo i o nekim trenutnim istraživanjima o odnosima ljudi i divljeg sveta tokom celog dugačkog perioda Holocena, kojim se tim projekta Archaeowild bavi, o istoriji konflikta i suživota ljudi i divljih životinja i biljaka na Balkanu. Projekat je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije u okviru programa IDEJE.

Pratite projekat Archaeowild preko sajta, Facebooka ili Instagrama. 

Uz ovu epizodu ide i mala lista preporuka za dalje čitanje o nekim od tema koje smo pomenuli tokom razgovora, a koja će biti dostupna uskoro. 

Support the show

Šta je psihijatrija i kako gleda na depresiju kao jedan od najučestalijih problema mentalnog zdravlja? Kako se uspostavlja dijagnoza depresije, šta su simptomi i na koji način je ovaj sistem uspostavljen, koje su mane i šta je razlika između „imam depresiju“ i „imam dijagnozu depresije“? Gde je granica između tuge i depresije? Kako nastaje depresija i šta su uzroci? Kada patalogizujemo normalna ljudska osećanja i zašto je to izazov za savremenu psihijatriju?

Gost u ovoj epizodi bio je dr Milutin Kostić, specijalista psihijatrije, šef Dnevne bolnice za odrasle na Institutu za mentalno zdravlje i docent na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Govorili smo o problemima sa kojima se psihijatrija kao oblaste medicine i istraživačka oblast susreće u dijagnostici i lečenju depresije, različitim vrstama uslovljenosti u dijagnostifikovanju depresije (od geografskih i kulturnih do klasnih), o biohemijskoj osnovi depresije i „biologizaciji“ psihijatrije, o problemima popularne serotoninske hipoteze, kao i kako sve to utiče na same osobe koje imaju dijagnozu depresije kada se nađu u kontekstu traženja pomoći ili lečenja, ali i na koji način se depresija leči antidepresivima, kako oni rade, i šta su sve problemi u ovoj oblasti, naročito kada se depresija „ponovo javi“.

Na kraju, dotakli smo se i konteksta u kom se o depresiji podučava u na fakultetima i šta je sve tu problematično, kao i šta nam neka od istraživanja govore o tome.

Kroz celu epizodu možete slušati o depresiji i tome kako se psihijatrija bavi depresijom, ali mnoga pitanja kojih smo se dotakli ujedno su i pitanja kritičkog pristupa koji se naziva antipsihijatrija, a mogu se postaviti i u kontekstu (nekih) drugih mentalnih oboljenja.

Milutin je i deo tima koji kreira i vodi podcast „Dva i po psihijatra“ i ukoliko vas zanimaju teme vezane za mentalno zdravlje, psihijatriju, istraživanja mentalnog zdravlja i priče iz kliničke prakse, pratite ih na Facebooku, Instagramu ili preko njihovog YouTube kanala.

Takođe, Milutin vodi i blog „Psihijatar“ koji možete naći na adresi https://psihijatar.rs, a gde možete pronaći razne članke o temama o kojima smo u emisiji pričali, ali i o mnogim drugim temama koje nismo stigli da obradimo.

A ako vas zanimaju detalji rada „Shaping Future Doctors’ Minds: Effects of Biological and Social Model on Medical Students’ Views on Depression“ koji smo pomenuli na kraju, a koji je vezan za percepciju depresije kod studenata medicine, možete ga pročitati ovde.

Detalje o tome zašto ne možemo da kažemo da je serotoninska hipoteza potvrđena možete pročitati u analizi na blogu „Measurement, modeling and complexity of mental health“ koji vodi dr Eiko Fried, ovde.

Support the show

U ovoj epizodi Radio Galaksije pričamo o vršnjačkoj saradnji i rešavanju problema kroz vršnjačku saradnju, a sve to u kontekstu obrazovanja i toga kako se psihologija obrazovanja bavi ovim pitanjima. 

Gosti su članovi istraživačkog tima projekta PEERSolvers, istraživači saradnici sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu: Kristina Mojović Zdravković, Tijana Nikitović i Jovan Ivanović.

Pričali smo o psihologiji obrazovanja, o različitim primenama psiholoških znanja u obrazovanju, a posebno o tome kako se psihološka znanja i metodologija primenjuju kada želimo da odgovorimo na pitanja vezana za rešavanje problema kroz vršnjačku saradnju u učionici, u obrazovnom sistemu.

Naši gosti se kroz projekat PEERSolvers koji je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije kroz program IDEJE bave upravo ovim temama i pokušavaju da daju konkretne odgovore na pitanje da li i kako možemo naučiti tinejdžere da sarađuju i kroz saradnju bolje rešavaju probleme iz obrazovnih programa, odnosno kako da kvalitetnije uče kroz kolaborativno rešavanje problema.

Pričali smo o različitim aspektima istraživanja, od toga kako ličnost utiče na ishode kolaborativnog rešavanja problema, preko toga na koji način su sposobnosti poput emocionalne inteligencije i socioemocionalnih kompetencija važne u ovom procesu, na koji način razmena znanja, iskustava i ideja u celom procesu utiče na ishod rešavanja problema, kao i kako različiti resursi, što digitalni što ljudski, doprinose uspešnosti (ili neuspešnosti) kolaborativnog rešavanja problema.

Na kraju, govorili smo i tome kako se sve ovo može primeniti u konkretnom obrazovnom sistemu u Srbiji, kao i šta nam govore dosadašnja istraživanja sa terena i iskustva iz učionica sa učenicima i nastavnicima škola koje učestvuju u istraživanju, o tome kako srednjoškolci sarađuju i koliko uspešno rešavaju probleme kroz saradnju.

Ukoliko želite da pratite ili saznate više o projektu PEERSolvers, njihov sajt je http://peersolvers.f.bg.ac.rs, a ima ih i na društvenim mrežema, pod nazivom PEERSolvers.  

Support the show

Drugi deo razgovora o antimateriji.

Dr Saša Dujko sa Instituta za fiziku u ovoj epizodi govori o astrofizičkim izvorima antimaterije, konkretno pozitrona, o oblastima galaksije, astrofizičkim objektima i procesima važnim za fiziku pozitrona, govori o asimetriji barionske materije i antimaterije u Univerzumu i nekoliko potencijalnih rešenja ovog problema, a pričali smo i o konkretnijim istraživanjima antimaterije kojima se bave naučnici sa Instituta za fiziku Beograd.

Ukoliko ste propustili da odslušate prvi deo priče o antimateriji, možete ga poslušati na svim platformama za slušanje podcasta ili direktno na linku: https://www.buzzsprout.com/708018/12063960 

Support the show

U ovoj epizodi smo razgovarali o otkriću antimaterije, o Dirakovoj jednačini i otkriću pozitrona, o kreiranju parova čestica-antičestica, o anihilaciji, pozitronijumu, egzotičnim atomima, o mnogobrojnim eksperimentima sa antimaterijom, sintezi i spektroskopiji atoma antivodonika, detekciji antimaterije na Međunarodnoj svemirskoj stanici, ali i nekim primerima antimaterije u popularnoj kulturi poput pogona na antimateriju u TV seriji Star Trek ili antimaterijskoj bombi iz filma Anđeli i demoni.

Gost je bio dr Saša Dujko sa Instituta za fiziku Beograd.

Support the show

Tema ove epizode su okeani u kontekstu klimatologije, a pričali smo o ulozi koju okeani imaju kao deo klimatskog sistema Zemlje, o geološkoj/klimatološkoj istoriji okeana na Zemlji, o tome kako se klimatologija bavi okeanima, o različitim fizičkim, hemijskim i klimatološkim varijablama kojima opisujemo okeane, o dinamici fluida, modelovanju okeana, posmatranjima, merenjima i procenama različitih klimatskih parametara, o okeanskim strujama, o uticajima globalnog zagrevanja na okeane, o okeanskom ledu, topljenju okeanskog leda, zagađenju okeana, mikroplastici i ostalim zagađujućim materijama u okeanima, itd. 

Gost je bio prof. dr Vladimir Đurđević, redovni profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. 

Support the show