Ako pratite propagandne materijale, vidite izgrađenu infrastrukturu, čini se da je Kina svakim danom sve jača. Međutim, postoje oštri kontrasti između ovog narativa o moćnoj i bogatoj državi i stvarnosti individualnog života, koji je izuzetno stresan, kompetitivan, sa eksploatisanim ljudima bez mnogo nade i slobode u društvu, kaže za RSE Sijao Điang (Xiao Qiang), jedan od učesnika protesta na Tjenanmenu 1989. i osnivač i glavni urednik „China Digital Times“.

Zarazne bolesti su odnele kroz istoriju više života nego svi ratovi i gladi zajedno – od Justinijanove kuge, preko „Crne smrti“ do Španske groznice. Zato izbijanje epidemija uvek podstiče najcrnje slutnje i scenarije „sudnjeg dana“. Uprkos tehnološkom napretku, savremeni svet ostaje ranjiv jer se zbog njegove međuzavisnosti virusi brže šire.

Koronavirus već pogađa globalnu ekonomiju jer je Kina najveći izvoznik na svetu. Od proizvodnje komponenti u njoj u velikoj meri zavisi globalna privreda. Istovremeno, ona je najveći konzument sirovina, ali i luksuznih proizvoda.

U Crnoj Gori nije posredi pitanje verskih sloboda, već jedno praktično a drugo emotivno pitanje, kaže za RSE Inoslav Bešker, dugogodišnji dopisnik hrvatskih medija iz Rima i sveučilišni profesor povodom tenzija oko Zakona o slobodi veroispovesti. Bešker ističe da se Srpska pravoslavna crkva (SPC) u Crnoj Gori poima među njezinim pristašama i u Srbiji kao srpska državna crkva.

Osam decenija od početka Drugog svetskog rata nije samo podsećanje na najbrutalniji sukob u istoriji nego i upozorenje da sadašnja situacija podseća na 1930-te.

U svetu u kome još dominiraju fosilni izvori energije, kontrola nad rezervama nafte i gasa su jedan od ključnih komponenata nacionalne moći, što je uzrok mnogih konflikata.

Bregzit je tipičan primer osvete populizma. Prvo se odluči o poželjnom, pa posle traži izvodljivo, zato što su se političari pretvorili u demagoge.

Ruski zakoni o „digitalnom suverenitetu“, najavljuju spuštanje nove „gvozdene digitalne zavese“ prema Zapadu, nalik na pravu iz vremena Hladnog rata. Na taj način „digitalnu demokratiju“ sve više ugrožava „digitalni autoritarizam“.

„Viktator“, kako zovu Orbana, nije diktator, ali nije ni demokratski lider. Ne guši medije silom, ali ih pritiska finansijski. Kaže da igra „paunov ples“ sa EU koja ga kritikuje za kršenje vladavine prava.