U drugoj epizodi Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem, domaćin je ugostio proslavljenu srpsku glumicu Svetlanu Cecu Bojković. Tema je bila serija Kruna (The Crown), planetarno popularna saga o britanskoj kraljevskoj porodici, ali su sagovornici priču proširili ka različitim društvenim pitanjima.
Ceca se, govoreći o uticaju serije Kruna na publiku, prisetila i legendarne Emilije Popadić iz Boljeg života, zasigurno uloge koja je obeležila njenu televizijsku karijeru, ali i privatni život budući da su je ljudi neretko poistovećivali sa Emilijom što njoj i nije uvek godilo.
Razgovarajući o savremenom društvu i izazovima sa kojima se suočavamo, Ceca Bojković je bez dlake na jeziku govorila i o svom društveno-političkom angažovanju van pozorišnih dasaka i televizijskih kamera. Osvrnula se i na posrnuće obrazovnog sistema naglašavajući da je neobrazovanim ljudima u medijskom mraku najlakše manipulisati.
Stevan Filipović uspeo je da nam pruži i intiman uvid u život i razmišljanja jedne od najomiljenijih glumica sa ovih prostora, dajući nam priliku da bolje razumemo likove koje je tumačila, ali i ženu koja stoji iza njih.
„Iza nas je još jedna grozna nedelja u političkom smislu u Srbiji, i zbog toga pokušavamo da u tom besmislu, u tom mulju, pronađemo neki smisao u umetnosti i kulturi“, rekao je autor podkasta reditelj Stevan Filipović.
Gledajte drugu epizodu Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem i šaljite nam svoje komentare, kritike, ideje za teme i goste, kao i pitanja za njih.

Ljubav nije nešto sa čim se rađamo, ona se uči, poručuju psihoterapeuti Svetlana i Marko Majkić, roditelji četvoro dece, koji i posle 25 godina zajedničkog života, slušaju jedno drugo, partneri su i u poslu, a često se, dok šetaju, drže za ruke, čime pokazuju privrženost jedno drugom, koja danas uglavnom izostaje, posebno kod mladih parova, koji su sve više usmereni samo na sebe.

Rad na partnerskim odnosima, primarni posao gostiju nove Mamazjanije, zasniva se, između ostalog, na saznanju da svako od nas ima pravo da se oseća dobro, ali da često na to zaboravimo.

„Naš mentalitet i vaspitanje je takvo, da kad god osetimo zadovoljstvo, osećamo se loše, jer smo naučeni da nije dobro ako smo srećni i da uvek treba da strahujemo, umesto da iskoristimo momente radosti, pa čak i ako kasnije stignu teški trenuci, o njima ne treba unapred razmišljati“, poručuju naši gosti.

Oni objašnjavaju da je zadatak roditelja da detetu pruže dobar model ponašanja, da ono izraste u stabilnu ličnost, koja se ne plaši da pokaže emocije, niti da živi okružena drugim ljudima. Deca treba da budu sigurna u sebe, ali ne i preterano samostalna, jer to onda često ukazuje na činjenicu da će osoba ostati sama, kao sama sebi dovoljna.

„Stilovi vaspitanja su različiti, ali najvažnije je dete spremiti za socijalizaciju, kada uspostavimo balans između kritika, pohvala i zahteva. Nažalost, nekad je zahteva previše, pa se izgubi kontrola. Takođe, deci treba postavljati granice jer to je za njih zdravo“, pričaju Majkići.

Porodica uglavnom zavisi od odnosa mame i tate, partnera, na kojima je velika odgovornost njenog opstanka. Da bi prevazišli brojne prepreke, nesuglasice, razlike, pristali na kompromise, dogovore, zarad odnosa dvoje ljudi, ali i njihove dece, potrebna je ljubav, koja se uči.

Gosti nove Mamazjanije objašnjavaju kako da osvestimo svoja osećanja, misli, želje i da je neophodno da se, bar povremeno, osećamo dobro, pa čak i u „gužvi“ obaveza, posla, dece, kuće, brojnih odnosa i uloga koje obavljamo svakodnevno.

Oni otkrivaju koja metoda vaspitanja je najučinkovitija i zašto, a takođe ukazuju na greške koje roditelji najčešće prave u vaspitanju dece.

Kroz razgovor nas savetuju kako da naučimo da volimo i kako da razgovaramo sa decom, da im pokažemo da je potrebno da ispoljavaju emocije i svoje stavove i misli. Oni objašnjavaju i zašto su dobri zdravi konflikti i čemu nas uče.

Roditelji ne smeju da zaborave na sebe, a opet deca moraju biti na prvom mestu, a u brojnim izazovima koje savremeni svet pred nas postavlja, pogubimo se lako u prioritetima. Deca nas, kažu Majkići, uglavnom podsete da treba da mislimo na sopstvena osećanja i da pokazujemo emocije, jer ona prate svaki naš korak i mimiku, i često nas podsete na osmeh, koji čeka u senci namrštenih lica.

U četvrtoj epizodi Radar Foruma, izazivač Milan St. Protić ugostio je Tanasija Marinkovića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu i stručnjaka za ustavno pravo, a njih dvojica razmenili su mišljenja o aktuelnom Ustavu Srbije

Dvojica sagovornika istakla su da aktuelni Ustav iz 2006. godine ima svojih vrlina, ali i značajne mane. Jedna od najvećih kritika odnosi se na nedostatak javne rasprave tokom njegovog donošenja, čime su izostali doprinosi stručne javnosti i šireg građanstva.

U pozitivnom svetlu, profesor Marinković ističe da je Ustav uveo transnacionalnu komponentu u pravni sistem Srbije, uključujući međunarodne standarde ljudskih prava, što je omogućilo sudovima u Srbiji da efikasno primenjuju međunarodne okvire i time poboljšaju pravni sistem zemlje. Takav aspekt je posebno važan jer Srbija nije imala koncept ljudskih prava tokom perioda socijalističke Jugoslavije i vladavine Slobodana Miloševića.

Sagovornici su kritikovali postojeći Ustav i zbog nedostatka kontinuiteta s prethodnim ustavima, a ukazali su i na problem nedovoljno definisane autonomije pokrajina i nedostatka jasnih uslova za osnivanje novih autonomnih jedinica unutar države.

Razgovor se vodio i o tome kako bi ustav mogao da evoluira u skladu sa savremenim demokratskim principima i potrebama srpskog društva, uz naglasak na važnost javnog dijaloga i stručnog doprinosa u procesu ustavne reforme. Profesor Marinković istakao je važnost političke pedagogije i vremena u procesu takvih ustavnih promena, naglašavajući da je potrebno stvoriti politički i društveni konsenzus kako bi novi ustav mogao da postane temelj demokratskog i pravnog sistema Srbije.

Četvrta epizoda Radar Foruma je poslednja u kojoj je izazivač bio Milan St. Protić. Naredne četiri epizode, domaćin će biti Jovo Bakić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Nova epizoda podkasta koji se nalazi pod budnim okom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“ je pred vama!

Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije pažljivo saslušali postizbornu analizu Njegove Ekselencije, prinudnog upravnika Srbije, izračunali su da će Vučiću biti potrebno najmanje 48 godina da se sabere od rezultata izbora za Evropski parlament, a u glavu su izbrojali svih 17 učesnika Svesrpskog sabora.

DLZ je dao veštačko disanje srpskoj opozicionoj sceni dovevši u goste predsednika Demokratske stranke, Zorana Lutovca!

Lule se prisećao izbora, pokušao da objasni kakvi su planovi opozicije za naredni period, obećao da će DS nastaviti borbu za demokratsku Srbiju, a upozorio je i na to, da se sad, kad nema nikakvih izbora na vidiku, svi kritičari režima anlaze u ozbiljnoj opasnosti.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako bosanski medved pokušava da napastvuje ruskog predsednika.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa pravnicom Sofijom Mandić o snalaženju u stanju političkog bezumlja, o privikavanju na kršenje zakona i načinima na koje nam postepeno postaju normalne stvari koji su nekad delovale nepojmljivo. Sofija je govorila o izbornim malverzacijama, o apatiji koja dolazi usled predvidljivosti nameštenih izbora, kao i o načinima na koje ona uspeva da ostane politički prisutna uprkos neprijatnosti koju redovno informisanje o dnevnoj politici unosi u naše živote.

Odnos majka-ćerka koji se bazira na poverenju, razumevanju i besprekornoj podršci neguje već 30 godina, novinarka, NLP trener i osnivačica PCI Instituta, Tatjana Vojtehovski, sa svojom voljenom ćerkom Tijanom, koja je, kako kaže, danas odrasla osoba na koju je ponosna i od koje i ona može nešto da nauči.

U novoj Mamazjaniji Tatjana nam je ispričala sa kakvim se preprekama suočavala kao majka dok je Tijana odrastala i koliko joj je bila značajna pomoć njene majke, Tijanine bake, koja je po struci psiholog.

„Sećam se, jednom je iz mukle tišine, Tijana, tada petogodišnjakinja, pitala ‚Mama, šta je to hotlajn?‘, nisam znala kako da odgovorim u trenutku, a moja mama, koja je sedela sa nama, odmah je preuzela na sebe da joj objasni, na jeziku koji dete može da razume“, ispričala je naša gošća, koja kao NLP trener, tvrdi da je imperativ savršenstva poguban za današnje ljude, posebno roditelje, da je nemoguće da osoba bilo muško ili žensko, postigne u toku jednog dana sve što zacrta, već da je neophodno postaviti prioritete, pa ono što ne stignemo danas, nije tragedija ako ostane za sutra.

Ona naglašava da nije sramota, niti je čudno, ako tražimo pomoć, ako ne možemo sami, a to je ono što ljudi u današnje vreme izbegavaju i onda se troše, bivaju umorni od života koji vode, gubi se radost iz svakodnevice i sve se pretvara u apatiju i formu.

„Ljudi ne mogu da idu napred, ostvare uspeh kao roditelji ili u profesiji, jer se vezuju za prošlost, a to više ne postoji, to je bilo i prošlo. Sada samo možemo da menjamo naš doživljaj onoga što se dogodilo, ali tako da nas u životu ne koči“, objasnila je Tatjana.

Za svoju Tijanu kaže da je vrlo ozbiljna, profesionalna i stabilna osoba, a da joj je davala slobodu dok je bila dete i tinejdžerka, ali samo zato što je imala puno poverenje u nju, koje nikada nije izdala i što su uvek o svemu razgovarale, a to je i danas njihova vodilja:“Kaži sve!“.

Tatjana nam opisuje kako se kao zaposlena majka organizovala dok je Tijana odrastala i na kakve je prepreke kao roditelj nailazila, koliko se često preispitivala o odlukama koje je donosila.

Ona nam prenosi utiske sa NLP treninga, odnosno, sa kakvim problemima se suočavaju ljudi koji se obraćaju NLP trenerima i kako im oni pomažu.

Naša gošća otkriva u čemu je tajna njenog besprekornog odnosa sa ćerkom, ali i koje se anegdote rado seća iz Tijaninog odrastanja.

Od Tatjane smo takođe saznali i koji je najdragoceniji savet koji je dala ćerki.

O životu svoje ćerke kao jednom od najvećih uspeha koje je postigla, time što je izvela na pravi put, ali i o momentima ili danima kada roditelj oseća potrebu da malo bude sam, da otputuje, da ostane neko kraće vreme bez deteta i ispuni svoje želje i ciljeve, govori Tatjana kroz lično iskustvo, ali kao i NLP trener, i naglašava da u tim momentima osećaj krivice ne mora da znači da nismo u pravu, i da to što radimo nije upravo ono što nam je potrebno i što je ispravno.

U trećoj epizodi Radar foruma, izazivač Milan St. Protić razmenio je stavove sa istoričarkom Dubravkom Stojanović o uticaju srpske istorije 19. veka. Stojanović smatra da su u to doba srpsko društvo, privreda, školovanje, saobraćaj, zdravstvo… bili žrtvovani nacionalnom planu. Cilj Radar Foruma je razmena mišljenja dva ravnopravna sagovornika koja odstupa od ustaljene forme postavljanja pitanja i davanja odgovora.

Stigla je nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar loš zao“.

Izbori su prošli, mnogi su od njih poludeli ali ne Nenad Kulačin i Marko Vidojković, koji su odavno ludi.

Autori su prvi deo emisije posvetili pobedi opozicije u Nišu i Nišlijama, rešenim da je po svaku cenu odbrane. Popričali su, neizostavno, o neubeljivom nastupu Oskara, koji je u Beogradu dobio 40.000 glasova manje nego u decembru, a došlo je i do temeljne analize kako su izborne rezultate komentarisali naš drug Dobrica Veselinović i naš drug Dragan Đilas.

Gost jedini mogući u ovom trenutku, Boban Stojanović, poznat i kao Biban!

Argumentovano, naoružan dokazima i brojkama, Biban je objasnio SVE. Ako vam nešto nije bilo jasno u vezi s izborima, posle ove epizode više neće biti.

U Magarećem kutku videćete kako se rade sklekovi na jednoj ruci.

Stigla je i 33. epizoda podcasta „Pick and roll“ na Nova.rs – Zvezda i Partizan igraju za titulu prvaka Srbije, i spuštaju zavesu na klupsku sezonu, a onda…?

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma koja donosi razgovor sa preduzetnicom Aleksandrom Bezmarević.

Aleksandra je ovom prilikom vrlo hrabno govorila o raznim oblicima zlostavljanja i izrabljivanja, koje je doživela kao vrlo mlada u medijima, a i nekim kompanijama. Kako je mobing problem sa kojim se nose mnogi, i to često u tišini, gošća je podelila svoje iskustvo iz vremena u kom su urednici i menadžeri zloupotrebljavali njen elan i želju za radom, o pretnjama, vređanjima, finansijskim ucenama i ostalim mehanizmima, koji su zvanično nedopustivi na radnom mestu, ali se događaju previše.

Osvrnula se i na emocionalne posledicame koje to sve može da izazove, na bespomoćnost koja preplavljuje, ali i na činjenicu da možemo i treba više da govorimo o problemu mobinga kako bismo počeli da ga aktivnije suzbijamo.