Dok normalan svet, uključujući i Džonija Depa, dobija ordenje, Marko Vidojković i Nenad Kulačin su pred Sretenje dobili novu tužbu od Aleksandra Šapića, kandidata za gradonačelnika Beograda ispred SNS. To je bila idealna prilika da se na početku emisije svi zajedno podsetimo kako je Šapić sam za sebe rekao da bi bio ljudska gnjida kada bi pristao da sarađuje sa ljudima koji su za njega pričali da je lopov, hoštapler i svašta nešto.

DLZ dvojac se osvrnuo i na „spektakuranu“ listu SNS za parlamentarne izbore, kao i na čuđenje predsednika Srbije što je „popio“ tužbu za mito i korupciju.

A, o nosiocima „spektakularne“ SNS liste za Srbiju i Beograd, govorio je i gost DLZ Boris Tadić. Posebno je zanimljiv detalj da su oba nosioca, pomenuti Šapić za Beograd, i dr Danica Grujičić za republički parlament, nekadašnji njegovi saborci iz Demokratske stranke. Atmosfera tokom razgovora sa bivšim predsednikom Srbije je, tokom cele epizode, bila na ivici incidenta, ali sve je na kraju proteklo u najboljem redu. Na mnoga pitanja je Tadić uspeo da odgovori više nego korektno.

U Magarećem kutku su analizirane samo neke od laži i obmana, najava gostovanja predsednika Srbije kod Jovane Jeremić, a nije izostala ni stalna rubrika „Alo, glupačo!“.

I ovoga puta predlažemo, prvo pogledajte epizodu, pa onda sudite.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa pravnikom i aktivistom Savom Manojlovićem, koji ovih dana ispred inicijative Kreni Promeni „kampuje“ kod Predsedništva, ne bi li se njegov „komšija smilovao da pravno zaustavi trovanje Srbije“. Kako je gost čovek koji koristi pravno znanje da se izbori za primenu prava u svakodnevnom životu kroz građanske inicijative, ali i čije su međunarodne diplome i obuke korišćene protiv njega u tabloidima kao nešto za stid (usred zemlje u kojoj se plagijatori bave državnim poslovima), inicijalna tema ove epizode bila je – Da li su svi mladi ljudi sa ovih korumpiranih prostora, koji su želeli da se ostvare u svojoj karijeri, ipak morali da uspeju uprkos sistemu? Dokle nam sistem pomaže, a kada je taj trenutak u kom shvatimo da ćemo neminovno morati da se borimo protiv nepravde. Kako je taj put borbe kroz sistem i uprkos sistemu izgledao za Sava Manojlovića, kako on doživljava aktivizam i društvene promene, ali i šta je na ovom putu naučio – ovo su sve pitanja koja su prethodila anegdotama iz Savinog života i rada koje nije ranije iznosio, lekcijama, ali i porukama vlasti.

Razgovor snimljen je dan pre početka nove ture protesta za ukidanje eksplotacije litijuma i bora u Srbiji, tako da je Savo bio više zagrejan nego promrzao.

Branimir Arsić pobedio je u superfinalu popularne Slagalice i osvojio milion dinara. U podcastu „Život na srpskom“ otkriva nam kako će da ih potroši, priseća se dana kad je ostvario svoj san iz detinjstva, ali i daje priliku da zavirimo u živote mladih genijalaca za koje navijamo u domaćim kvizovima.

Branimir Arsić je 28-godišnji ekonomista iz Novog Sada, potpredsednik Srpske kviz asocijacije (udruženje kviz takmičara Srbije), voditelj pab kviza Inkvizitor i pobednik superfinala Slagalice u 2021. godini. Voli da putuje, sluša dobru muziku, prati sport, mada nikad ne otvara Skočka onako kako to zagriženi navijači rade.

Objasnio nam je da ima dobar razlog za to, a pričamo i o porukama koje je dobijao nakon nastupa u kvizu, o fenomenu Slagalice, o akcentima i Kristini Radenković, o ekipi koja dolazi na pab kvizove, o Arseniju Arsiću i susretu s rekorderom Potere Sinišom Vulićem…

Kako se mali akcionari mogu izboriti za realnu cenu akcija državnih firmi? Nazire li se rešenje problema bezbednosti saobraćaja za stanovnike dela Ostružnice? Da li je mortalitet od kovida najveći kod građana koji su primili Sinofarm vakcinu? Ko će odgovarati što na Vidikovcu 3 meseca niz ulicu curi toplovod? Zašto Beograđani svaku noć imaju vatromet?

Nenad Kulačin je ozdravio i vratio se u studio! DLZ je konačno onaj stari dobri podkast u kome Marko Vidojković i on neprekidno upadaju jedan drugom u reč.

U centru pažnje voditeljskog dvojca bili su poseta Novaka Đokovića Vučićevom propagandnom spotu, dovlačenje građana BiH na Novi Beograd radi turizma i izborne krađe, nova avantura šabačkog naprednog čekićara (razbijanje flaše devojci o glavu) i pad crnogorske Vlade.

Gost najnovijeg izdanja DLZ je pretalentovani prepametni i predobri pesnik, pisac i reper, Marko Šelić Marčelo. Marčelo širi optimizam, nadu i veru u bolje sutra čak i kad ne postoje, zbog njegovih mudrosti ćete gledati ovu epizodu triput, ma, toliko je bio dobar da je jednom od voditelja palo na um kako bi mogao i da se kandiduje za predsednika.

U Magarećem kutku ćete čak dvaput slušati i gledati Čaleta, a zamalo biste i triput, da se odluke u emisiji ne donose konsenzusom. DLZ samo na našem portalu!

Podelite ovu epizodu na Fejsbuku i Instagramu, dok su još u Evropi. Tviter se podrazumeva.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama. U svetlu sve česšćih skandala s kojima se susreću kompanije i brendovi na društvenim mrežama, bilo zbog loše komunikacije, neispunjenih obećanja ili mobinga, ova epizoda posvećena je načinu na koji „cancel kultura“ utiče na sve nas. Dokle je osnaživanje potrošača dobro, a gde počinje zabluda o snazi našeg glasa na mrežama protiv velikih kompanija? Da li ovaj trend može da se prelije i na takozvano političko samopoštovanje u našem društvu? Autorka Miljana Nešković je o ovome razgovarala sa Nikolom Parunom, stručnjakom za odnose s javnošću i digitalne komunikacije. Prva polovina epizode posvećena je ovom fenomenu u sferi korporativnih komunikacije i društvene odgovornosti brendova, a druga načinu na koji isti mehanizmi funkcionišu u političkom životu Srbije.

I Njuz.net i Zoran Kesić su u januaru napravili malu pauzu, ali s Markom Dražićem smo u podcastu „Život na srpskom“ pretresli najzanimljivije vesti kojima smo propustili da se (gorko) nasmejemo.

Situacija Novaka Đokovića, cene čaja na Kopaoniku, 100 evra za mlade – neke su od udarnih vesti kojih smo se dotakli u razgovoru s Markom Dražićem, jednim od urednika satiričnog sajta Njuz.net i scenarista koji stoje iza emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem“. Draža se osvrnuo na početke te saradnje, ali nam daje uvid i u to kako stvari sad funkcionišu.

Priča o lažnim vestima koje liče na Njuz a nisu; otkriva koji političari su najjača inspiracija, a koje pevačice se bune; objašnjava zašto je cela Srbija patila zbog labuda iz Cecinog spota i – naravno – „kako su Srbi prevarili ceo svet“.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Glavni uzročnik zagađenja u Srbiji – pm čestice, jer ljudi lože ono šta im je najjeftinije.

Aerozagađenje u Srbiji među najvećima u svetu. Merenja zagađenja vrlo često nisu relevantna jer ne rade merne stanice. Veliki problem su i deponije, paljevine, ali i loše upravljanje otpadom. Statistika kaže da u Srbiji od posledica zagađenja godišnje umire hiljade ljudi. Zakon o zaštiti životne sredine je dobar, ali su problemi institucije koje ga ne sprovode.

Tačno je pet godina od emitovanja prve epizode DLZ. Nema šta se u međuvremenu nije desilo, osim onog najbitnijeg – Vučić je i dalje na vlasti, samim tim i DLZ radi punom parom.

Nenad Kulačin je ozdravio, ali mu se osladilo snimanje od kuće, pa smo mu oprostili još ovaj put. Marko Vidojković je kormilario iz studija, a glavne teme u prvom delu bile su: Aleksandar Vučić, Dačićev kandidat; Evropski parlament odlučio da se mane ćorava posla ili „Izbori u Srbiji će biti kul“; Čaletu niko nije javio da atentat na Vučića više nije in.

Pravi intervju u pravom trenutku – Đorđe Vukadinović, politički analitičar NSPM, objasnio je kako je to kad ti naruče interno istraživanje, pa donesu odluku o predsedničkom kandidatu pre nego što je istraživanje počelo, ali i kako je kad rezultati istraživanja procure na sve strane, čim si ih dostavio naručiocima.

Osim muka sa nevaljalim opozicionarima, Đorđe je potanko prezentovao rezultate svog istraživanja – ko stoji bolje, ko stoji lošije, kakvi su putevi pred opozicijom i ono najbitnije – ima nade! Moguć je drugi krug predsedničkih izbora, ali i potpuni poraz režima – Vukadinovičeve brojke kažu da SNS sa SPS ne može da namakne 50 odsto ni na jednom nivou!

U Magarećem kutku čućete koje sve pasoše poseduju cure koje je smuvao jedan crnogorski ministar.

Podkast DLZ, samo na našem portalu! Emisija koja radi samo u korist istine. Podelite ovu epizodu na društvenim mrežama, bitno je!

Pratite nas na:

Početna

https://www.facebook.com/nova.rs.officialpage
https://instagram.com/nova.rs_portal
Tweets by novarsonline

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!
Copying, re-uploading and illegally distributing this copyrighted work is strictly prohibited!

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama! Posebna je po tome što počinje rečima „Lude“ iz Šekspirovog Kralja Lira o „izvrsnoj ludosti ovog sveta“, koje kao poklon za sve nas izgovorila naša genijalna glumica i gošća Anita Mančić. Reči Šekspirove Lude, po pravilu najmudrije od svih, ujedno su i bile i početna tema za neverovatno inspirativan razgovor sa Anitom Mančić, koja je zvonko i precizno govorila o licemerju koje se uvuklo u sve nas, odgovornosti za živote koje živimo, preživljavanju u svetu privida, ali i o našoj sklonosti za imanjem krivaca za sopstveni neuspeh, pre nego uzora za uspeh. Ujedno, dala nam je i uvid u to kako ona uspeva da živi svoju istinu u vremenu lažne pameti, opsena i prevara.

„Osećam se kao budala“, rekla je Anita na početku razgovora. „Pre izvesnog vremena, na televiziji sam gledala dve osobe. Jedna visoka kosata, druga niska i ćelava. Zajedničko im je što su buckasti. To je dovoljan opis. Jedan je govorio da mu nije jasno zašto glumci uopšte progovaraju, a drugi je rekao da se glumci uglavnom služe tuđim mislima. Zato bih ih sada počastila tuđim mislima, kad već imam privilegiju da govorim javno. Reći ću da Za budale nema goreg vremena. Kod mudrih ljudi ludost cveta. Pameću se čudnom oni diče, jer na majmune oni sve više liče. Ovo je naravno rekao Šekspir, nisam ja. Tako da sam ja nevina, samo izgovaram tuđe misli“, zaključila je Anita Mančić uz osmeh skrenuvši pažnju na značaj posmatranja stvari iz sopstvenog ugla, a ne samo iz onog ugla koji nam je nametnut. I zaista ko je danas smatran „pametnim“, a ko „budalom“?