Nova epizoda podkasta „Dobar loš zao“ počinje i završava se sećanjem na nedavno preminulog viteza arhitekture, Dragoljuba Bakića, inače trostrukog gosta dvojca bez kormilara.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije pokušali da uđu u glavu predsednika, pa su brže bolje odatle pobegli. Isto se desilo kad su pokušali da uđu u glavu premijerki, a onda im je samo preostalo da pevaju „Jedan je Nemanja Vidić“ i „ŠČ!“

Predsednik Građanskog demokratskog foruma, Zoran Vuletić, gost je vredan pažnje, jer gotovo niko od domaćih političara ne priča tako otvoreno o tako bolnim temama kao što su ratovi devedesetih i njihove posledice. Vuletić je prvi na listi potpisnika javnog apela za potpisivanje sporazuma s Kosovom, pa je iz te pozicije, zajedno sa autorima, pokušao da odgonetne kome će se Vučić prikloniti carstvu – on se boji, Rusima.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite u odnosu na koga Jovana Jeremić deluje kao normalna osoba.

DLZ, jedini podkast u Srbiji pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, istovremeno na našem portalu i YouTube!

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa narodnim poslanikom Demokratske stranke, Srđanom Milivojevićem, čovekom kom se u proteklih desetak dana u Skupštini svašta izdešavalo: krio se ispod klupe kako bi prevario predsednika Skupštine da mu da reč, održao je govor zbog kog mu je jedan osuđeni silovatelj pretio, a postao je i omiljena tema domaćih tviteraša. Kako to da svaki put kad pomislimo da nam je parlamentarni život dotakao samo dno dostojanstva pogrešimo u ubrzo nas neka nova nečuvenost demantuje – uvek može luđe? Ko su ljudi kojima se ovakav način vođenja politike dopada? Ko su uzori onima kojima je sve ovo nedopustivo? Ovo su samo neki od fenomena koji su bili tema nove epizode podcasta Snaga uma, sa Srđanom Milivojevićem.

Bend Sunshine se koncertom „30 ‘dina na betonu“ 14. februara u Domu omladine Beograda vraća tradiciji iz devedesetih, ali Bane Sunshine u podcastu „Život na srpskom“ priča o tome kako se u međuvremenu dosta promenio.

Poznat kao frontmen iz kojeg seva specifična energija, večiti buntovnik i impulsivan dečko iz bloka (a nisu tajna ni njegovi problemi sa zakonom), Bane govori o traženju unutrašnjeg mira, knjigama Lujze Hej i monahu Arseniju koji mu je posebno gotivan lik. Otkriva kakve danas borbe vodi sa svojim demonima i analizira svoju prošlost – usput se priseća zezanja u bloku, bežanja iz vojske u peglici, treninga sa ćaletom, pa i raspada benda Sunshine, koji je za mnoge fanove i dalje misterija…

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Na informativni program troši se 40 posto resursa RTS-a, ostalo je većinom spoljna produkcija. Potera, Stigni me ako znaš, Ja volim Srbiju, i mnoge druge emisije su proizvod drugih kompanija. Jedan od primera za to je izvršna produkcija Filming prodakšn koja ima jednog zaposlenog, a koja proizvodi emisiju opremom RTS-a u njegovom studiju. To je uvredljivo za radnike RTS-a koji znaju da rade svoj posao, a bezobrazluk u odnosu na novac građana koje troši RTS.

Voditeljka „Stigni me ako znaš“ prima platu na RTS-u, a u isto vreme prima i honorar od spoljne produkcije koja se emituje na RTS-u. Krajem decembra smo usvojili etički kodeks koji bi trebalo da spreči ovakakv sukob interesa. Postavlja se pitanje, šta onda ljudi koji su zaposleni na RTS-u rade za platu jer su svi angažovani u spoljnim produkcijama?

Varijabile su nagrade koje propisuje generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević, ali je problematično to, što su one vrlo često veće od plata i način da isti ljudi svakog meseca dobijaju ogroman novac. Za to se utroši milion evra godišnje!

Za odlazak na Izbor za pesmu Evrovizije RTS je izdvojio 140.000 evra. To je opravdan trošak.

Naplata takse za javni medijski servis preko računa za struju nije prevara potrošača, jer RTS proizvodi i program koji nije komercijalan, a gledanost mu nije po svaku cenu prioritet. Iako zakon definiše obavezu plaćanja RTS-a, on ne predviđa način naplate, zato je donet lex specialis koji je trebalo da traje godinu dana, a traje već godinama.

RTS je trom sistem u kom je prosečna starost zaposlenih 51 godinu. Od 2500 zaposlenih, samo njih 22 je mlađe od 30 godina. RTS bi morao da počne da zapošljava mlade ljude.

Gost: Branislav Klanšček, Predsednik Upravnog odbora RTS-a.

Sasvim normalni uslovi za snimanje nenormalnog podkasta „Dobar loš zao“: Nenad Kulačin ima upalu pluća, a Marko Vidojković se zbog pretnji nalazi u inostranstvu, što će reći, evo nove epizode!

U prvom delu emisije autori su pokušavali da odgonetnu šta se to dođavola dešavalo u Skupštini prošle nedelje, u kojoj je meri bilo izrežirano i ako jeste, da li se otrglo kontroli. Postavlja se i pitanje ko je kome sufler, Orlić Vučiću ili obrnuto, ali i da li je Palmino podmetanje noge lideru DSS Milošu Jovanoviću značilo diskretni poziv na bunga žurku u skupštinskom veceu.

Gost, poslanički veteran, Boško Obradović, novopečeni deda, pa se posle kraćeg čestitanja prešlo na isleđivanje. Voditelje je zanimalo koliko je ukusno naprednjačko vino, zašto „Boškić“ nije išao na razgovore o planu za KiM, šta trenutno čekamo, kuda idemo, da li uopšte idemo ili stojimo ili idemo u rikverc. Postavljena su i pitanja da li Obradović vidi neko realno rešenje za Kosovo, osim onih na koja Albanci nisu spremni, kao i to da li je akt izdaje prizivati ruske tenkove u Srbiji. Šta je lider Dveri odgovorio, saznajte u emisiji.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako pijan čovek trepće prvo levim pa desnim okom.

Sasvim normalni uslovi za snimanje nenormalnog podkasta „Dobar loš zao“: Nenad Kulačin ima upalu pluća, a Marko Vidojković se zbog pretnji nalazi u inostranstvu, što će reći, evo nove epizode!

U prvom delu emisije autori su pokušavali da odgonetnu šta se to dođavola dešavalo u Skupštini prošle nedelje, u kojoj je meri bilo izrežirano i ako jeste, da li se otrglo kontroli. Postavlja se i pitanje ko je kome sufler, Orlić Vučiću ili obrnuto, ali i da li je Palmino podmetanje noge lideru DSS Milošu Jovanoviću značilo diskretni poziv na bunga žurku u skupštinskom veceu.

Gost, poslanički veteran, Boško Obradović, novopečeni deda, pa se posle kraćeg čestitanja prešlo na isleđivanje. Voditelje je zanimalo koliko je ukusno naprednjačko vino, zašto „Boškić“ nije išao na razgovore o planu za KiM, šta trenutno čekamo, kuda idemo, da li uopšte idemo ili stojimo ili idemo u rikverc. Postavljena su i pitanja da li Obradović vidi neko realno rešenje za Kosovo, osim onih na koja Albanci nisu spremni, kao i to da li je akt izdaje prizivati ruske tenkove u Srbiji. Šta je lider Dveri odgovorio, saznajte u emisiji.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako pijan čovek trepće prvo levim pa desnim okom.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi intiman i snažan razgovor sa dve neverovatne žene, koje su objasnile ne samo suštinu uspeha u sportu i životu, nego i važnosti podrške porodice i svega što sestre mogu jedna drugoj da znače!

Reprezentativka Srbije u streljaštvu, Zorana Arunović, koja je prva ispunila kvotu za predstojeće Olimpijske igre, u samom je vrhu svog sporta dvanaest godina, a s njom je tokom skoro cele profesionalne karijere njena starija sestra Jelena, koja je njen trener. Zajedno nižu medalje i zajedno se nose sa svim malim i velikim preprekama koje prevazilaze skoro na nedeljnom nivou.

Kako to obično biva sa sestrama, njih dve imaju potpuno različite temperamente, tako da se dopunjuju. U razgovoru sa Miljanom Nešković, Jelena i Zorana Arunović su govorile o tome kako su se povezivale i rasle kao ličnosti i kao sestre kroz sve šta je život na njih i njihovu porodicu bacao, dale su uvid na način na koji razmišljaju izvrsni sportisti, način na koji se odnose prema pobedama i porazima, ali i u tu sestrinsku ljubav koja ih čini tako neverovatnim tandemom i koja je kod njih izuzetno izražena.

Muzičar Željko Stefanović Paganini u podcastu „Život na srpskom“ priča o svom životu, o kafanama, o Džeju, a najviše o Dorćolu.

Željko se priseća kako je već sa 12 godina počeo da svira u kafani – danas ne može bez nje, a na nastupe Paganini benda dolaze i oni koji nikad ranije nisu uživali u kafanskoj muzici. Ipak, retki znaju da je jedno vreme živeo u Nici, da se pojavljuje u kutnom filmu Emira Kusturice „Crna mačka, beli mačor“, da je jednom prilikom na sopstvenu odgovornost napustio bolnicu nakon infarkta da bi stigao na nastup.

Otkriva nam zašto je Dorćol tako poseban, ali i za kakve ga sve prilike angažuju po Srbiji, kako izgledaju romske svadbe i koja se pesma najviše traži na sahranama.

U poslednjih godinu dana nije sprovedena nijedna mera na smanjenju zagađenja vazduha, jedino što je usvojen akcioni plan. Do 2030. trebalo bi da se prepolovi zagađenje, a za to bi država trebalo da odvoji 2,6 milijardi evra. Zbog posledica zagađenja, u Srbiji godišnje umre 15.000 građana Srbije, ako bi se sproveo akcioni plan broj umrlih bi se smanjio za 2.500 ljudi.

Romska populacija nije deo problema paljenja sekundarnih sirovina, već deo rešenja. Međutim, država neće da se bavi time, već se skriva iza političke osetljivosti tog pitanja. Rešenje je u mašinama tj. granulatorima koje na ekološki način odvajaju bakar iz kablova. Pomenute mašine koštaju 100.000 evra, ali mogu da uposle oko 35 sakupljača sekundarnih sirovina. Postoje i mašine koje koštaju 800 evra, sa kojima se može skidati kablovi bez paljenja.

Mi smo zemlja duboko korupmirana i vrlo je verovatno da se negde u Srbiji spaljuje medicinski otpad iz uvoza, ali tvrdnja da se to dešava noću i da je zbog toga veće zagađenje noću nego danju je pretenciozna. Objašnjenje leži u činjenici da je zagađenje svugde na svetu veće noću jer kada se atmosfera ohladi, zagađenje se slegne u niže slojeve.

Za poplave u Srbiji nisu krivi samo nesavesni pojedinci koji zagađuju reke, kriva je i država koja ih ne kažnjava ili su kazne male, ali i ne ulaže u ekologiju i vodoprivredni sistem.

Gost: Bojan Simišić, Udruženje „Eko straža“

Podkast „Dobar loš zao“ ima epizoda i epizoda, ne samo u smislu njihovog broja i kvaliteta, već i onih koje su na ivici nadrealnog. E ovo je takva epizoda.

U prvom delu, Nenad Kulačin i Marko Vidojković su pričali puno o Kosovu i nešto malo o tome šta se može pročitati sa usana Novaka Đokovića na upravo završenom Australian Openu.

Za to vreme, pažljivo ih je slušao bivši predsednik Srbije, Boris Tadić, koji je potom seo u fotelju rezervisanu za gosta, kada je otpočeo jedan od najboljih intervjua u istoriji ove emisije. Uz povremeno međusobno zadirkivanje, u drugarskoj atmosferi, Tadić je pričao o Kosovu, iz ugla nekoga ko se za Kosovo borio na sve moguće načine i ko je zbog Kosova verovatno i izgubio vlast. Od ekskluzivnih detalja sa pregovora o statusu pokrajine, na kojima mu je partner bio Vojislav Koštunica, a preko puta zabezeknuti stranci, preko brojnih diplomatskih pokušaja da se spreči proglašenje nezavisnosti Kosova, stiglo se i do današnjeg dana, odnosno Vučića sateranog u ćošak i ucenjenog da što pre potpiše i primeni nemačko-francuski predlog sporazuma između Srbije i Kosova. Tadić, naravno, ima o ovoj temi potpuno drugačije mišljenje i od vas i od nas i od njih, koje će i vas i nas (ne i njih) naterati da dvaput razmislite o tome kako vidite sudbinu pokrajine.

U Magarećem kutku nećete čuti i videti ništa, jer su autori zaključili da je bolje da ga ne bude nego da se ovako važan i dobar intervju prekida.

DLZ, istovremeno na našem portalu i YouTube!