Da li je „korektivni faktor“ cene goriva ekonomska ili politička odluka?

Zašto je gorivo na pumpama najskuplje u regionu i među najskupljim u Evropi?
Koliko ko zahvata? Koga štiti uredba o maksimalnoj ceni, NIS ili građane? Zarađuje li država više na PDV-u nego da pusti tržištu da određuje cenu? Cena sirove nafte pada, cena goriva raste u Srbiji, kako je to moguće? Dok god ima tražnje diži cenu, politička, a ne tržišna i potrošačka odluka? Zašto je tražnja ovolika? Šta je sa udelom naše domaće sirove nafte – kolika je cena te nafte? Šta će značiti početak decembra kada nećemo uvoziti Ural naftu, diže li se prašina i panika bez potrebe? Na koji način svakog petka odlučujete kolika će biti maksimalna cena goriva u narednih 7 dana? Da li je neophodno ukinuti uredbu i može li se očekivati pad cene goriva?

Gost: Tomislav Mićović, Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije

Nova epizoda podkasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa evolucionom biološkinjom prof. dr Biljanom Stojković, koja se tokom cele svoje naučne karijere suočava sa raznim predrasudnim strujama, a u poslednje vreme posebno usled „napada Crkve na udžbenike iz biologije“. Kako smo došli do toga da nam u 21. veku udžbenike menja Crkva? Kako da objasnimo taj fenomen forsiranja sukobljavanja mišljenja ljudi koji neku materiju izučavaju ozbiljno ceo život naspram mišljenja onih koji imaju predrasude ili „osećaj“? Da li je naučna misao u krizi i zašto je ona važna? Zašto se ljudi plaše nauke, posebno teorije o evoluciji? Ovo su samo neka od pitanja na koje je govorila profesorka Stojković u novoj epizodi podkasta Snaga uma.

Marta Jovetić (26) i Nikola Grebović (27) su najmlađi prodavci na pijaci u svom naselju u Pančevu, a u podcastu Život na srpskom pričaju kako su se upustili u taj biznis, iako oboje imaju i druge poslove.

Marta je iz Pančeva, a Nikola iz Sjenice, odakle naručuju nadaleko čuveni sir, koji nude svakog jutra na pančevačkoj pijaci. Na njihovoj tezgi ponekad ima i svežeg voća, a u ponudi je i čavrljanje uz prvu jutarnju kaficu, pomoć pri kucanju poruka sumnjivog sadržaja, pregled najzanimljivijih priča s pijace iz prvog reda…

Neke od takvih čuli smo u podcastu „Život na srpskom“, ali na prvom mestu je upravo Martina i Nikolina.

Rebalans beogradskog budžeta nije krizni, već rasipnički. Samo za JP Beogradski metro troši se 400 miliona dinara. Budžet grada je 1,4 milijardu evra, od toga za GSP dajemo 300 miliona evra! Iz GSP-a se izvlače ogromna sredstva, samo 1/3 prihoda ostvaruje se od prodaje karata. Remont jednog trolejbusa plaćamo 80.000 evra, a nov košta oko 200.000 evra. Servis kineskih autobusa iako su u garanciji, plaćamo dodatno 2 miliona evra. .

Glavnu beogradsku autobusku stanicu nećemo dobiti ni do kraja 2024. Slična situacija je i sa pristupnim saobraćajnicama za Prokop, toplovodom iz TENT-a, rekonstrukcijom Kneza Miloša, Glave ulice u Zemunu, Bulevara Patrijarha Pavla, Luku Beograd, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, zato se fekalije Beograda direktno izlivaju u Savu i Dunav.

Beograd ima 22.000 zaposlenih u gradskoj upravi i javnim preduzećima, to nas košta oko 350 miliona evra.

Beograd ne vode profesionalni menadžeri već partijski paraziti i neznalice sa kupljenim diplomama.

Gost: Nikola Jovanović, Direktor Centra za lokalnu samoupravu

„Ako je baba trpela, ako je mama trpela, mi nećemo“; „Ako se plašiš mraka zapalićemo i ovaj grad“; „Žena je rodila sve nas, žena će roditi i revoluciju“ – to su neki od slogana istaknuti na protestu žena koji je inicirao kolektiv Ženska solidarnost, a sociološkinja Jelena Riznić u podcastu „Život na srpskom“ otkriva šta sve stoji iza njih.

„Žena je rodila revoluciju, muškarac ubija revoluciju, institucije ćute, žene izlaze na ulice“, objavljeno je uz najavu novog protesta u petak, 7. oktobra 2022, u 17 sati, u centru Beograda – pred redakcijom Informera.

Devojke iz kolektiva „Ženska solidarnost“ su aktuelne proteste i inicirale reagujući na intervju sa silovateljem objavljen u tom tabloidu, ali za izlazak žena na ulicu ima još mnogo razloga. U razgovoru s Jelenom Riznić saznajemo ko su mlade feminističke snage Srbije, koji su gorući problemi i kakvu energiju protesti kanališu u trenutku kad su ženska prava tema broj jedan u celom svetu.

Nova epizoda podkasta koji će poslednji napustiti brod koji tone „Dobar loš zao“ je za gledaoce spremna! Nenad Kulačin i Marko Vidojković bavili su se domaćim ustašama koje prozivaju hrvatsko rukovodstvo zato što ih sprečava da se i dalje bogate na uvozu jeftine ruske nafte i prodaji skupog goriva, dali su recept kako da zastave SNS postanu nevidljive na protestima u Republici Srpskoj, a i zabrinuli su se što je rušenje omiljenove Putinove igračke dovelo svet na korak bliže od masovne upotrebe joda.

Gost je bivši premijer, a danas politički penzioner, Zoran Živković! Uvek raspoložen za razgovor i pun duhovitih opservacija, gospodin Živković je bez dlake na jeziku govorio o rešenju za Kosovo, sankcijama Rusiji, Vučićevom mentalnom zdravlju i srpskoj opoziciji. Naravno, ovo gostovanje nije moglo da prođe bez uspomene na najboljeg premijera koga je Srbija ikad imala, dr Zorana Đinđića.

U Magarećem kutku čućete SNS influensera Vladimira Đukanovića kako laže da je Srbija u stanju da vojno interveniše na Kosovu*.

Nova epizoda podkasta Snaga uma je pred vama. Gost Miljane Nešković ovog ponedeljka je pisac Dejan Tiago Stanković. Kako se Tiago u svom romanu Hotel Estoril bavi životom u vojno i politički neutralnom Portugalu tokom Drugog svetskog rata, tema današnje epizode je upravo sposobnost naroda za neutralnost u ključnim istorijskim trenucima. Da li mi, sa našim mentalitetom i kolektivnim temperamentom, možemo da budemo neutralni na bilo koju temu? Kako je to pošlo za rukom Portugalcima i koja je bila cena njihove neutralnosti? Po čemu se ova dva naroda razlikuju, a na kojim poljima smo slični? Ovo su samo neka od pitanja koja su pokrenuta u novoj epizodi podkasta Snaga uma, koja donosi živ razgovor, ispunjen istorijskim anegdotama, paralelama, ali i crnim humorom.

Vlast će „kuvanjem žabe“ pokušati da smekša javnost oko zabrane iskopavanja litijuma i bora u Srbiji. Kolika god bila rudna renta, država od nje neće imati korist jer se obračunava na profit, a ne na promet ruda.

Narod Srbije će od eksploatacije litijuma imati korist kao i narod Konga od dijamanata.
Debata o Rio Tintu mora da se vodi na RTS-u, zato smo podneli inicijativu Javnom servisu.
Probleme koji se ne rešavaju u institucijama, rešavaće ulica…

Gost Savo Manojlović, Inicijativa Kreni promeni

Najnovija epizoda podkasta „Dobar loš zao“ spremna je za konzumaciju! U prvom delu Nenad Kulačin i Marko Vidojković radovali su se novim ruskim teritorijama i rupama u gasovodu, čudili su se izborima rezultata u BiH, a bili su i tužni jer je Šapić pognute glave prošao kroz urličućeg toplog zeca.

Gost, Aleksandar Trifunović, urednik banjalučkog magazina Buka, pravo je rešenje za sve bosanskohercegovačke enigme. Njegova detaljna analiza proteklih izbora kod naših zapadnih komšija pomoći će nam da se dublje zagledamo u mrak crne rupe BiH i uporedimo ga sa mrakom crne rupe Srbija. Uz to, naučili smo da Vučić i Dodik, poput klasičnog srpskog bračnog para, foliraju svoju ljubav. Tu sve puca od mržnje, a verovatno se lome i kvake.

U Magarećem kutku, Miša Vacić će vas učiti geografiju, konkretno šta je i gde se nalazi Volvograd.

DLZ istovremeno na našem portalu i YouTube!

Nova epizoda podkasta Snaga uma donosi razgovor sa modnom kreatorkom Vericom Rakočević. Pored impresivne višedecenijske karijere, modnih revija u svetskim modnim metropolama i nedavnog velikog uspeha kolekcije inspirisane Simon de Bovoar, najveći uspeh Verice Rakočević se definitivno ogleda u njenom odnosu prema životu, radosti i radoznalosti. Verica Rakočević je žena koja 74 godine živi po svom, greši po svom, pobeđuje po svom, ali se zato i raduje po svom što je neprocenjivo, ali i te kako ima cenu. Cena života po sopstvenim pravilima ogleda se u svim privilegijama koje nude oni koji žele da život živimo po njihovom, a kojih se moramo odreći da se ne bismo odrekli sebe. Baš ta cena i ta neprocenjivost tema su nove epizode u kojoj je modna kreatorka bez ustezanja govorila o svemu što je naučila o licemerju, mentalnoj podmitljivosti, životnoj uljuljkanosti, svom odnosu prema mladosti i starenju, ali i objasnila suštinu kreativnosti, autentičnosti i večnog učenja, koje je i dan danas pokreće, puni životnom energijom i čini radoznalom.