Pred vama je epizoda podcasta Snaga uma, koja je snimana za prošlu nedelju, ali nije emitovana zbog dana žalosti. Sudija i pisac Miodrag Majić govorio je o osećaju izgubljenog rata za društvene vrednosti, kritičku misao i empatiju, uz osvrt na izgubljene ratove i ratne traume kojima se bavi u svojim romanima, a posebno u svom najnovijem romanu „Pod tuđim suncem“.

„Kao narod, mi smo se uvek vraćali kad su nas svi otpisali i pravili istorijske veleobrte. Možda u tome pokušavam da pronađem i sada nadu. I domaći i strani zavojevači su nas već otpisali“, objasnio je Majić ističući da ipak čuva optimizam, uprkos osećaju poraza koji se često nameće.

Od 1. novembra svi kao društvo nosimo jedan dug. Dug nevinim žrtvama, njihovim porodicama, i onima koji se i dalje bore za život, da iznova zahtevamo odgovornost kako se nijedna nadstrešnica više nikad ne bi obrušila zarad nečijeg dubljeg džepa ili političkog rejtinga. Jer ne radi se više o političkim preferencijama već o pukoj egzistenciji. Istu misao dele Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i njegov prvi gost Đorđe Vukadinović, bivši poslanik i urednik Nove srpske političke misli, koji su otvorili novu sezonu Radar Foruma.

„Nilo nijednih kola, osim naših, a bombe su pretile sa neba“, priča u novoj Mamazjaniji naša gošća Duška Vučinić, šefica službe za odnose sa javnošću i korporativni imidž RTS-a, nekada TV lice Trećeg kanala, novinarka i autorka brojnih emisija, najpoznatija kao komentatorka Evrovizije, danas najponosnija kao mama jednog dvadesetpetogodišnjeg Alekse.

U novoj epizodi našeg podkasta, Duška se osvrnula na porođaj koji je bio nezaboravno, ali i traumatično iskustvo, jer je, kako kaže, njen sin odlučio da dođe na svet u vreme kad su na Beograd bacali grafitne bombe.

„Vozili smo se kolima do porodilišta. Nikoga nije bilo na putu, a bombe su padale oko nas. Porođena sam na carski rez, a u to vreme bilo je jako rizično uvoditi pacijenta u anesteziju, jer ne znate kad će i gde da padne bomba. Ipak, uspeli smo. Aleksa je rođen!“, sa osmehom priča naša gošća.

Duška je kratko radila i kao stjuardesa, a ljubav prema letenju i životu u vazduhu, koja se provlači već dugo u njenoj porodici, prešla je i na Aleksu.

„Kada je imao pet godina rekao je da će kad poraste biti pilot. Nismo ga shvatali ozbiljno. Ispostavilo se, međutim, da ga ta želja nije prošla, a da je poziv pilota ljubav za ceo život. Dete koje je rođeno pod avionima, doduše bombarderima, sad se sprema za svoj prvi komercijalni let“, ponosno priča Duška.

Navodi da je tokom njegovog odrastanja mnogo radila, ali uvek pronalazila vremena za porodicu i da je velika podrška od strane njenih roditelja i muža, čak i kada je postao bivši, bila dragocena.

„Aleksin otac me je čak terao da idem na službena putovanja, onda kad nisam htela da ostavim dete. Ipak, znala sam da ostaje u dobrim rukama. Podrška i pomoć mi je neizmerno značila, mada sam ponekad i sina vodila sa sobom. Kad je imao nepuna dva meseca išao je sa mnom u Aziju, a kada smo radili leti snimanja na moru, moja cela porodica bila je uz mene“, seća se gošća Mamazjanije.

I kada je Aleksino vaspitanje i odrastanje u pitanju, uvek je mogla da se osloni na njegovog oca i da zajednički reše svaki problem. Metoda kažnjavanja, batina i sličnih strogih mera, nikada nije dolazila u obzir.

„Nisam stroga mama. Bilo je problema dok je odrastao, kao i kod svakog deteta, ali uvek bismo sve stavili na sto, raspravili i zajedno rešili. Sećam se da su Aleksini drugovi voleli da dolaze kod nas, da se okupljaju, što govori da nisam bila opasna mama, ali kažu da sam imala taj neki pogled od kojih bi se zaledili. Ne znam na šta su tačno mislili“, kroz osmeh kaže Duška.

Majkama, posebno zaposlenim, neophodna je podrška, ne samo kod kuće, već i na poslu, u kompletnom društvu.

„Treba da je sramota sve one poslodavce koji nemaju razumevanje za zaposlene koje su majke, iako su žene jake, mogu sve da izdrže i prežive“, zaključuje Duška.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“ uplovila je u vaše živote.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković posvetili su celu emisiju, pa samim tim i njen ceo prvi deo, pogibiji nevinog sveta na železničkoj stanici u Novom Sadu.

Oni su bez uzdržavanja podelili emocije sa gledaocima i dali konstruktivne predloge kako artikulisati građanski bes.

Gost u ovoj epizodi je advokat Ivan Ninić. On je oštro govorio o organizovanom kriminalu kome je glava režimski vrh, a dno mu se ne vidi.

Ninić je, pored novosadskog horora, govorio i o predloženim izmenama Krivičnog zakonika Srbije, koje su kao iz horora.

U Magarećem kutku videćete kako Vesić plače bez suza.

Sva četiri poraza večitih u duplom kolu Evrolige, užasno suđenje i sporni momenti, jedna saga i jedna afera na pomolu, o svemu tome smo pričali u sedmoj epizodi druge sezone podcasta „Pick and roll“.

U danu kada se žena porodi, niko joj neće reći da je pored bebe rođena još jedna ona – mama. Knjiga, koja je deo većeg projekta, „Mama, sve je u redu, utorak je u sredu“, bavi se mamom i njenom decom, izazovima, problemima, strahovima, uzbudljivim, nezaboravnim momentima, sa humorističnim crticama, koje se stidljivo provlače između redova punih ljubavi. O nastanku ove knjige pričaju naše gošće, idejni tvorci projekta, Maja Maršićević, producentkinja na televiziji „Una“ i dr Maja Milosavljević, lekar-psihijatar na Institutu za mentalno zdravlje.

Odgovornost i briga, idu ruku pod ruku sa roditeljstvom, ali za nalet novih uloga, emocija i život okrenut naopačke, mame niko ne pripremi. Period koji se udobno smestio između trudnoće i roditeljstva, kao da ne postoji, a zapravo je ključan za razvoj jedne majke, ali i njene bebe.

„Nema uputstva, ali postoji edukacija. Žena može da se pripremi na to šta je čeka posle porođaja. To je osetljiv period u kojem svaka od nas doživi određene promene. Važno je da znamo da osećanja ne treba da krijemo. Mami mora biti dozvoljeno da ispoljava i tugu, bol, ljutnju, tako će i dete sutra znati da prepozna, i da se nosi sa svojim emocijama“, priča Maja Milosavljević, koja radi u Kabinetu za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju, a deo od prodaje svakog primerka ove jedinstvene knjige odvaja se za edukaciju zdravstvenih radnika cele Srbije.

Ovo delo se kupuje, ali na poklon, kaže Maja Maršićević, autorka predgovora i jedne od priča.

„Sa drugim detetom upala sam u specifičan period, kao da sam izgubila kontrolu nad svojim životom. Zanimljivo da se to nije dogodilo sa prvim, već posle drugog porođaja. Svi imamo svoje priče, a važno je da one isplivaju, da se o njima čuje, da ne budu potisnute, zaboravljene, jer neke mogu ostaviti posledice ako ih zanemarimo“, kaže ona.

Osim duhovitih momenata koji prožimaju gotovo sve tekstove, koji su se našli među koricama pomenute knjige, prostor je posvećen i ozbiljnim temama o kojima se nedovoljno govori.

„Jedna priča je o postporođajnoj depresiji. To je važna tema, koju smo u našem društvu tek načeli. Porodilje se za pomoć najčešće javljaju ako su i ranije imale duševnih problema, pa umeju da prepoznaju da im je potreban stručan savet. Ostale mame često puštaju da prođe vreme, nastoje to da sakriju, ne shvataju šta im se dešava, ali jasno im je da nisu dobro. Najteže mi pada što se nas, lekara, javnost uvek seti nakon nekog tragičnog događaja, koji ovakvo stanje svesti može da uzrokuje“, kaže Maja Milosavljević.

Priče o zaposlenim mamama često povlače i pitanje krivice, koju sve one osećaju s vremena na vreme.

„Možda će neka mama reći, nije pošteno da sam na kafi sa drugaricom, dok mi je dete u vrtiću. Ali zašto nije, pa baš je to normalno. Mama mora da brine o svom fizičkom, ali i mentalnom zdravlju. Ta kafa sa drugaricom ili korišćenje slobodnog vremena, onako kako ona želi, je upravo to – čuvanje zdravlja, kako bi njoj, a samim tim i detetu, bilo bolje“, zaključuju naše gošće.

Evo nove epizode podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar loš zao“, sa Nenadom Kulačinom u studiju i Markom Vidojkovićem u televizoru.

Momci su prvi deo emisije posvetili divnim rečima koje je „dragi Aleksandar“ dobio od Ursule von der Lajen, hektolitrima alkohola koje je predsednik stukao pre odlaska na nacionalnu frekvenciju, te rešavanjem misterije ko je Vučićevo četvrto dete.

Gošća je urednica u FoNetu, dobitnica prestižne nagrade NUNS „Dušan Bogavac“ i zapažene huškačke kampanje režimskih medija, Tamara Skrozza!

Tamara je ponovo pokazala zbog čega spada u sam vrh srpskog novinarstva. Ona je održala čas kako ostati novinar u srpskom paklu, uz osvrte na sve opasnosti koje naše zanimanje donosi.

U Magarećem kutku čućete koju foru Glišić uvek kaže pre nego što napastvuje kokošku.

DLZ, samo na našem portalu!

Nedelja za zaborav Partizana i Crvene zvezde u Evroligi, neki neočekivani junaci i lideri, i još mnogo toga… Da li je bio faul nad Ifeom, šta radi Tajrik Džons, kakva će biti uloga Dvejna?

Koliko će Zvezdi tek nedostajati Džoel Bolomboj, za koga Mića smatra da je 50 odsto tima, a kakav tretman zaslužuje Ognjen Dobrić?

Šta rade Trinkijeri i lider Žalgiris, TJ Šorts i Pariz, neverovatni Bajern, Maledon, Sako i simpatični Asvel… A već ove nedelje ide novo duplo kolo.

Nova epizoda podcasta „Pick and roll“ i Mića Berić od 20h na Nova.rs i našem YouTube kanalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma posvećena je odnosu između snage društva i snage institucija, u svetlu nedavno dodeljene Nobelove nagrade za ekonomiju. Prof.dr Miodrag Zec govorio je o uticaju jakih instituticija i slobode pojedinca na kompletan prosperitet društva, ali i kako to izgleda u koruptivnim društvima, kroz istoriju do aktuelnog trenutka.

„Vođa drži kutlaču, a kazan je sve prazniji. Nekome sipa meso, nekoga udari kutlačom po glavi… Tako izgleda raspodela društvenog proizvoda ovde“, ilutrsovao je prof.dr Miodrag Zec u živom, poučnom i edukativnom gostovanju u novoj epizodi podcasta Snaga uma.

Volim da moja deca znaju da je mama uvek tu za njih, kaže u novoj Mamazjaniji Bojana Barović, bivša manekenka, koja danas vodi firmu i Fondaciju „Porodica“, a najviše vremena provodi sa svoje troje dece Leonom, Simeonom i najmlađom Angelinom, ali i sa suprugom, poznatim pevačem Nikolom Rokvićem.

Prvu ćerku rodila je u Americi, gde su joj bebu doneli odmah po porođaju, nije bilo čekanja i dojenje je krenulo bez pauze, što je za Bojanu bilo od neizmerne važnosti.

„Kod njih su pravila malo drugačija nego u Srbiji, u državnim porodilištima. Kad sam rodila Leonu, odmah su mi je dali na dojenje, spavala je pored mene, mada sam je retko ispuštala iz ruku, sama sam je i kupala, povijala. U Srbiji je to retkost, zato sam se sa drugom decom porađala u privatnim porodilištima u našoj zemlji, kako bih mogla da budem sa bebom odmah po njenom rođenju“, priča Bojana.

Ona ističe da je kolostrum, koji majka daje bebi na samom početku života, najdragoceniji za razvoj imuniteta deteta.

„Ukoliko bebu počnu da hrane dohranom u porodilištu, onda često bude poteškoća sa dojenjem. Nisam želela da mi se to desi, jer znam koliko je majčino mleko važno. Mene je majka dojila do druge godine, pa iako sam se dosta vezala za nju, sad imam jak imunitet i verujem da za to mogu da zahvalim upravo majčinom mleku, što želim i za svoju decu“, objašnjava Bojana.

Navodi u razgovoru da joj je teško palo majčinstvo dok su prva dva deteta bila mala, jer je delovalo kao da ima dve bebe, dok je sa Angelinom bilo lakše, jer je „stigla“ kasnije.

„Nije lako kad je dvoje male dece, ali sreća pa sam imala pomoć moje majke, a i sa Nikolom sam delila obaveze, što i danas radimo, kad god je neophodno. Imam ženu koja mi pomaže i dolazi pre podne da bude sa Angelinom, da ja mogu da završim neke obaveze oko fondacije, firme, da odem u teretanu, da prikupim energiju. Mislim da je vrlo važno da radimo na sebi i vodimo računa o sebi, kako bismo bili bolji našoj deci“, priča gošća Mamazjanije.

Decu vaspitavaju tako što im postavljaju ograničenja, ali i daju dovoljno slobode.

„Nikola i ja smo složni po pitanju vaspitanja. Decu ne želimo da opterećujemo sa mnogo obaveza, dovoljno je da se bave nekim sportom, plesom, nečim što će pomoći pravilnom razvoju. Nismo od onih koji prezaštićuju, iako sam na momente imala te porive, ali sam se zaustavila, jer opet moraju nešto da nauče i sami, ali da uvek znaju da smo tu za njih i da je naša kuća njihova baza, u kojoj će biti najsigurniji“.

Za zdravu i srećnu porodicu najvažnije je međusobno poverenje, ali i posvećenost, pre svega roditelja prema deci dok su mala.

„Deci na vreme treba pokazati da je porodični dom njihova sigurna baza, da ne traže jednog dana bekstvo u društvu, vezi ili nekim stranputicama. To se ne radi kad uđu u pubertetski period, već u najranijem detinjstvu, kroz razgovor, ali i vreme koje provodimo sa njima, kada smo apsolutno prisutni i oni to osećaju“, zaključuje Bojana.