Nova epizoda podkasta Snaga uma je pred vama. Gost Miljane Nešković ovog ponedeljka je pisac Dejan Tiago Stanković. Kako se Tiago u svom romanu Hotel Estoril bavi životom u vojno i politički neutralnom Portugalu tokom Drugog svetskog rata, tema današnje epizode je upravo sposobnost naroda za neutralnost u ključnim istorijskim trenucima. Da li mi, sa našim mentalitetom i kolektivnim temperamentom, možemo da budemo neutralni na bilo koju temu? Kako je to pošlo za rukom Portugalcima i koja je bila cena njihove neutralnosti? Po čemu se ova dva naroda razlikuju, a na kojim poljima smo slični? Ovo su samo neka od pitanja koja su pokrenuta u novoj epizodi podkasta Snaga uma, koja donosi živ razgovor, ispunjen istorijskim anegdotama, paralelama, ali i crnim humorom.

Vlast će „kuvanjem žabe“ pokušati da smekša javnost oko zabrane iskopavanja litijuma i bora u Srbiji. Kolika god bila rudna renta, država od nje neće imati korist jer se obračunava na profit, a ne na promet ruda.

Narod Srbije će od eksploatacije litijuma imati korist kao i narod Konga od dijamanata.
Debata o Rio Tintu mora da se vodi na RTS-u, zato smo podneli inicijativu Javnom servisu.
Probleme koji se ne rešavaju u institucijama, rešavaće ulica…

Gost Savo Manojlović, Inicijativa Kreni promeni

Najnovija epizoda podkasta „Dobar loš zao“ spremna je za konzumaciju! U prvom delu Nenad Kulačin i Marko Vidojković radovali su se novim ruskim teritorijama i rupama u gasovodu, čudili su se izborima rezultata u BiH, a bili su i tužni jer je Šapić pognute glave prošao kroz urličućeg toplog zeca.

Gost, Aleksandar Trifunović, urednik banjalučkog magazina Buka, pravo je rešenje za sve bosanskohercegovačke enigme. Njegova detaljna analiza proteklih izbora kod naših zapadnih komšija pomoći će nam da se dublje zagledamo u mrak crne rupe BiH i uporedimo ga sa mrakom crne rupe Srbija. Uz to, naučili smo da Vučić i Dodik, poput klasičnog srpskog bračnog para, foliraju svoju ljubav. Tu sve puca od mržnje, a verovatno se lome i kvake.

U Magarećem kutku, Miša Vacić će vas učiti geografiju, konkretno šta je i gde se nalazi Volvograd.

DLZ istovremeno na našem portalu i YouTube!

Nova epizoda podkasta Snaga uma donosi razgovor sa modnom kreatorkom Vericom Rakočević. Pored impresivne višedecenijske karijere, modnih revija u svetskim modnim metropolama i nedavnog velikog uspeha kolekcije inspirisane Simon de Bovoar, najveći uspeh Verice Rakočević se definitivno ogleda u njenom odnosu prema životu, radosti i radoznalosti. Verica Rakočević je žena koja 74 godine živi po svom, greši po svom, pobeđuje po svom, ali se zato i raduje po svom što je neprocenjivo, ali i te kako ima cenu. Cena života po sopstvenim pravilima ogleda se u svim privilegijama koje nude oni koji žele da život živimo po njihovom, a kojih se moramo odreći da se ne bismo odrekli sebe. Baš ta cena i ta neprocenjivost tema su nove epizode u kojoj je modna kreatorka bez ustezanja govorila o svemu što je naučila o licemerju, mentalnoj podmitljivosti, životnoj uljuljkanosti, svom odnosu prema mladosti i starenju, ali i objasnila suštinu kreativnosti, autentičnosti i večnog učenja, koje je i dan danas pokreće, puni životnom energijom i čini radoznalom.

Šta sve može da se pravi od konoplje, zašto je to u Srbiji danas zabranjena tema i šta zapravo kaže zakon – u podcastu „Život na srpskom“ saznajemo od Bojana Dragićevića iz Kanabis Balkan industrijske asocijacije (CABAINA).

Kanabis, konoplja, marihuana, gandža, trava… Za početak, znate li razliku? Bojan Dragićević daje kratku „lekciju za neupućene“ o tome šta je zapravo industrijska konoplja, za šta je sve korisna, osvrće se na istoriju i vreme kad je Jugoslavija bila u samom vrhu po proizvodnji konoplje u svetu.

Podseća kako se nekad u malim Odžacima u Vojvodini odlučivalo kolika će da bude otkupna cena konoplje u Evropi i kako su postojale dve „domaće“ vrste – crnojka i belojka. Upoznaje nas i sa današnjim zakonskim okvirima u Srbiji, pravi paralelu sa trendovima u svetu gde se stabljika konoplje prodaje i za nekoliko stotina hiljada evra, a daje i mnoge korisne informacije za one koji prepoznaju potencijale ove biljke u budućnosti.

Dušan Čavić, autor „Marka žvaka“:Gradonačelnik Beograda novim odlukama neće uvesti red na obalama već legalizovati mešetarenje. U toku je novi trend isisavanja novca Beograđana kroz renoviranje nečega što je nedavno urađeno. Većinu medija nažalost retko interesuje „mali“ čovek. Srbija: red kršenja zakona, red krkanja, red nepravdi, red krkanja, red problema malog čoveka… red krkanja čisto da se lakše svari sunovrat društva. Ko je kriv što kotlarnica stara 100 godina zagađuje i ubija Valjevce? Crveni vazduh, crvene kuće i ljudi – crveni alarm kao kuća za situaciju u Radincu, pored smederevske železare! Na Terazijama 16 iza hotela Balkan investitor gradi kuću na tuđoj parceli i niko mu ništa ne može!

Nova epizoda DLZ je reš pečena, a u njenom prvom delu Nenad Kulačin i Marko Vidojković istraživali su uzroke blamiranja predsenika Srbije pred celim svetom u Njujorku, nagađali su čime je sve Lavrov pretio Selakoviću da sedne s njim za sto i potpiše neke papire, iskreno su se zabrinuli nad sudbinom planete posle najnovijih ispada Vladimira Putina, a divili su se borbenoj gotovosti, opremi, moralu i kvalitetu votke kod mobilisanih ruskih vojnika.

Gost u ovoj epizodi je Petar Đurić, vođa pokreta „Ćale ovo je za tebe“. Đurić je detaljno opisao mukotrpnu i neravnopravnu borbu ekoloških aktivista protiv Zi Đina, privatnog obezbeđenja i policije u Majdanpeku, pričao je o tome kako mu je i gde gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić poručio „Je.aću ti majku“, a gledaoci će imati priliku da saznaju nešto više o njegovom političkom pokretu.

U Magarećem kutku videćete kako Nenad Kulačin napušta studio da bi sebi izvadio zub.

Nova epizoda podkasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa profesorom Ratkom Božovićem, sociologom kulture koji je zasigurno jedan od svetionika bistrog promišljanja društvenih fenomena pre svega u krugovima ljudi koji se bave humanističkim naukama, ali i u široj javnosti. Tema današnje epizode podkasta je pitanje svih pitanja ovog istorijskog trenutka koji se planeti dešava: Da li smo na pragu „krajnjeg vremena“? Da li kao čovečanstvo možemo da se iskobeljamo iz galopirajućih podela, kolektivnog besa i da se odupremo nasilničkim porivima? Kada i kako da se nadamo „novoj renesansi“? Koji sve okidači čine ovu savršenu oluju besa u ljudima koji se vidi u porodičnom nasilju, podelama u društvu, ali i sve narušenijoj globalnoj bezbednosti? Kako se taj bes umiruje i koji je protivotrov tome?

Uprkos sumornoj temi, koja bi mogla da se doživi i kao uznemiravajuća, profesor Božović svojom britkom analitikom, saosećanjem i tolerancijom u ovoj epizodi dolazi kao melem na ranu, tako da preporučujemo svima da odvoje vreme i poslušaju mudre reči čoveka koji je s razlogom uzor tolikom broju učenih ljudi.

Igor Šćepanović Šćepa je programer, umetnik i avanturista. Rođen je u „centru sveta“, gde je u krivoj ulici naučio da vozi bicikl, a danas ga pratimo u Šćepinim vragolijama – beskrajno zabavnim zgodama i nezgodama na vožnjama po Kritu, Alpima, Maroku, Islandu…

U podcastu „Život na srpskom“ deli najjače utiske s Islanda, gde je video čuda prirode u punom sjaju, ali ga niko nije pozvao na pivo i zamalo da nadrlja plivajući na pogrešnom mestu.

Objašnjava zašto putuje sam i otkriva kako njegova putovanja izgledaju „iza scene“. Priseća se i kako su zapravo krenule Šćepine vragolije, a nagoveštava i u kom pravcu dalje idu.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Gošća: Slađanka Milošević, Sindikat pravosuđa Srbije: Nedovoljan broj zaposlenih je razlog za neažurnost pravosuđa. Država je selektivno povećala plate sudijama zbog opterećenosti, ali ne i ostalim zaposlenima. Uspeli smo da promenimo Mišljenje Višeg kasacionog suda o naknadi za topli obrok i regres onima sa minimalnom zaradom. U Srbiji je sindikalna scena ogleda u potplaćenim sindikatima od Vlade, primer za to službena vozila sindikatu EPS-a.

Stanje u zatvorima je bolje, ali daleko od idealnog. Zašto u zakonu imamo, a ne primenjujemo opšti, tj. nacionalni kolektivni ugovor koji bi se odnosio na sve radnike u Srbiji? Koliko je prosek u trajanju suđenja? Građani zbog suđenja u nerazumnom roku plaćaju neažurnost sudova pola miliona evra godišnje, za takve propuste do sada nijedan sudija nije materijalno odgovarao.