Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi donekle intiman razgovor sa narodnim poslanikom Pokreta slobodnih građana, Natanom Albaharijem. Natan je rođen u Beogradu i upisao osnovnu školu u Zemunu, u koju je išao i njegov otac, proslavljeni pisac David Albahari, nakon čega se porodica preselila u Kanadu, gde je Natan završio Političke nauke na univerzitetu u Kalgariju, kao i master iz oblasti evropskih integracija na Univerzitetu u Bonu. Po povratku u Srbiju, vodio je brojne projekte iz oblasti za koje se školovao, da bi se posle priključio Pokretu slobodnih građana. Ipak, ispod objave na društvenim mrežama Pokreta slobodnih građana o njegovoj akademskoj i radnoj biografiji, najmanje je bilo reči o njegovoj stručnosti, a najviše o njegovom jevrejskom poreklu i to onih komentara koji su bez zadrške iskazivali mržnju prema svim pripadnicima Jevrejske zajednice i bili pokazatelj čistog antisemitizma u 21. veku, u našoj zemlji. Natanova politička angažovanja najviše su usmerena ka diplomatskim pitanjima, ipak, skoro svako njegovo javno obraćanje isprate i komentari u kojima se pokazuje čist fašizam. Ovo nisu jedini pokazatelji antisemitizma u sadašnjoj Srbiji. Od bacanja sekire na Jevrejsko groblje, preko iscrtavanja kukastog krsta i upadanja na izložbe, jasno je da je reč o devijaciji koja prevazilazi okvire govora mržnje s opskurnih naloga na mrežama. Takođe, svima je jasno i koliko daleko antisemitizam i fašizam mogu da odu, ako se na njih ne reaguje adekvatno i na vreme. Upravo zbog toga, Natan je pristao da razgovara o svom odrastanju, o stereotipima sa kojima se susretao, ali i koje je osećao i koji u poslednje vreme rastu, o čemu svedoči i podatak da smo kao zemlja u međunarodnim krugovima označeni kao država s rastućim trendom ekstremne desnice i antisemitskih tendencija, koje i dalje prolaze ispod radara.

Jedna od najomiljenijih doktorki u Srbiji, specijalistkinja oftalmologije, dr Katarina Bajec, autorka emisije “Zdravo misli”, ali pre svega mama dva dečaka, gošća je nove epizode Mamazjanije.

O vremenu kada je bila na studijama, a na drugoj godini rodila prvog sina, doktorka Bajec priča bez zadrške i opisuje kako izgleda biti paralelno jedna od najboljih studentkinja Medicinskog fakulteta i brižna mama, i naglašava da ništa nije nemoguće uz čvrstu volju i malo požrtvovanja.

Koliko je važno zdravlje deteta, toliko je bitno stanje u kojem su mama i tata, a doktorka Bajec prošle godine suočila se sa operacijom benignog tumora na dojci i tom prilikom osetila je kako izgleda biti pacijent i koliko je važno da žene, posebno majke, vode računa na vreme o svom zdravlju i nipošto ne odlažu preventivne preglede.

Ona nam otkriva najveće čari kod podizanja dva deteta između kojih je razlika čak 17 godina. Takođe, savetuje kako da se pored svih obaveza i pritisaka koje nameće savremeno društvo, jedna majka svakodnevno posveti detetu bar na nekoliko minuta.

O ovim, ali i o metodama savremenog vaspitanja, izazovima za mlade žene, koje su majke, zdravoj ishrani dece u vreme kada jedva stižemo da na sto postavimo kuvano “na kašiku”, i mnogim drugim temama roditeljstva, iz bogatog iskustva, kao majka, ali i kao lekar, razbija predrasude i svojim savetima, uči nas doktorka Bajec, da budemo nežnije i bolje prema sebi, a tako ćemo biti i prema svojoj deci.

O radu, iskustvima i misiji „Solidarne kuhinje“ u podcastu „Život na srpskom“ govore Slobodan Sailović i Anja Vujović.

Već tri godine volonteri „Solidarne kuhinje“ u Beogradu triput nedeljno dele besplatne obroke najugroženijima u našem društvu. Neretko na društvenim mrežama osvanu fotografije „najtužnijeg reda za hranu“, a Slobodan i Anja kažu da je taj red sve duži. Ipak, u njemu se dešavaju lepe stvari i otkriva najhumanije lice Beograda.

Ovom prilikom saznajemo kako funkcioniše Solidarna kuhinja, kako se finansira i sa kakvim izazovima suočava, ko su ljudi uključeni u njen rad, ali i koga sve sreću među onima koji dolaze po obrok.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Pred vama je nova epizoda specijalnog serijala podkasta Snaga uma – Nove digitalne navike, koji realizujemo uz
pomoć kompanije Visa. Kao lider u oblasti digitalnog plaćanja, kompanija Visa je prepoznala važnost edukacije i
konstruktivnog dijaloga o tome na koje načine moderne tehnologije utiču na različite aspekte našeg života.

Gost Miljane Nešković je Nela Bunčić Vukomanović, trkačica, motivatorka, creative digital menadžerka, koja
kao Yugoslovenka sa Instagrama ni sama ne zna koliko je ljudi poterala da se pokrenu, uprkos kišnom
danu ili mrzovolji. Dakle, razgovaramo o načinima na koje se menjamo dok klikćemo, ovog puta
konkretno o tome do koliko je postojanje interneta, mobilnih aplikacija i svih mogućnosti digitalnog
sveta promenilo naš odnos prema fizičkim aktivnostima. Znamo da ni za kičmu ni za oči nije dobro
provoditi ceo dan ispred kompjutera, na telefonu, u gledanju serija ili igranju video igara. Znamo da je
sedenje nova prepreka za zdrav život, ali koje su prečice ka zdravlju koje nam je doneo internet, kako da
odaberemo sadržaj za sebe, gde su zablude, a koje su koristi modernih tehnologija tema je razgovora
koji je pred vama.

Ako ste se pitali da li je naslov nove epizode podkasta „Dobar loš zao“ posledica toplotnog udara koji su doživeli autori, ne brinite, nije. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su nadenuli nove nadimke za dva vozača, malo jača (predsednik i ministar finansija), koji su se vozali obilaznicom oko Beograda. Uz to, brižljivo su proučili slučaj vidojvdanskog napada na jednu majicu, problem nastavka protesta, a tumačili su i govor tela (tačnije prstiju) producentkinje TV Pink, koja je s balkona ružičastog TV monstruma pozdravila okupljene građane.

Gost, prvi put u DLZ, majstor karikature, Marko Somborac! Osim što je pričao o tome kako se oseća posle 4000 nacrtanih i napisanih karikatura u „Blicu“, Somborac je komentarisao dostignuća aktuelnog režima, uporedio ga sa prethodnim režimima, govorio je o tome kakve pritiske trpi, a pričao je i o protestima i drugim aktuelnim i bolnim temama.

U „Magarećem kutku“ moći ćete da čujete Anu Brnabić kako postavlja dijagnozu bebi koja je poginula u aferi „Helikopter“.

DLZ, jedini podkast u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra i pred izbacivanjem iz SPC, sredom od 20 sati, na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o životu, rastu i sazrevanju sa glumicom Bojanom Stefanović. Kroz život nas oblikuju stvari koje smo dobili, koje smo izgubili, za koje smo se borili, usponi, padovi i ciljevi koje smo odabrali kao svoje. U Bojaninom slučaju, životna prekretnica je bila prerana smrt njene majke, koja je u četrdeset i osmoj godini preminula od karcinoma, kada je Bojana imala devetnaest, a njena mlađa sestra devet godina. Danas, kao izgrađena žena, koja je i sama majka, Bojana je sa važne distance i iz ugla životne zrelosti govorila o promeni koju nosi gubitak roditelja, prerano odrastanje i sve ono što dolazi u paketu s tim, a čega često nismo svesni dok smo pogođeni velikom boli usled gubitka. Nezimerno smo zahvalni Bojani na poverenju i spremnosti da govori o ovako važnoj i delikatnoj temi s ozbiljnošću, iz pozicije naučenog, bez fetišizacije bola i senzacionalizma.

Da porođaj može biti ujedno predivno, neprocenjivo, ali i traumatično iskustvo, svedoče gošće nove “Mamazjanije”, kantautorka Ana Štajdohar, mama dečaka i devojčice i glumica Kalina Kovačević, koja je mama dve ćerke.

O danima u kojima su dobile najdragoceniji poklon na dar – svoju decu, ali i teška, mučna sećanja, zbog komplikacija na porođajima i neizvesnih nedelja koje su usledile, nerado se sećaju dana kada su njihova deca došla na svet.

Ana i Kalina su po dva puta ulazile hrabro i borbeno u porođajne sale i oba puta iz njih izlazile sa knedlom u grlu. Njihova iskustva potvrđuju reči brojnih lekara, da je “svaki porođaj priča za sebe” i da se mnoge komplikacije u trudnoći ne mogu predvideti, uprkos modernoj tehnologiji, savremenim medicinskim aparatima i stručnim zdravstevnim radnicima.

One objašnjavaju šta je najvažnije tokom oporavka posle traumatičnog porođaja i zašto je momenat izlaska iz porodilišta i povratka kući bez bebe u naručju, nešto što se nikad ne zaboravlja. Savetuju buduće mame, kako da se posle mukotrpnog iskustva na prvom porođaju odluče za drugo dete i odvaže na novu trudnoću.

Navode koliko je tokom porođaja važna podrška i prisustvo bliske osobe, ali i kritikuju sve što “škripi” u srpskom zdravstvu, konkretno porodilištima.

Kalinine dve devojčice danas su zdrave i nasmejane, kao i njihova mama, kojoj je nakon prvog porođaja život bio ugrožen, ali nije dozvolila da njena mezimica raste sama i rodila joj je sestru, čije je prevremeno rođenje i oporavak bio takođe komplikovan. Ipak, danas uživa sa svoja dva blaga, bez obzira na teške momente kroz koje su prošle.

Anini ćerka i sin, njena su najveća radost, ali se sa tugom u očima seća rođenja ćerkice, koja je na ovaj svet stigla pre vremena i koju je umesto u dečjoj sobi punoj igračaka, na početku njenog života posećivala u bolnici dok je ležala u inkubatoru. Na rođenju je i Anin sin prošao komplikacije, ali se na sreću sve dobro završilo.

Ove dve poznate mame i uspešne, snažne žene, prenele su svoja iskustva, način i metode borbe, kao i suočavanja sa strahovima, svima koji prate Mamazjaniju, u nadi da će pomoći budućim mamama, a naročito onim koje su prošle kroz teške porođaje, da istraju i da se ne plaše, jer treba da znaju da se bore za ono najvažnije – svoju decu.

Pred vama je prva od pet epizoda specijalnog serijala podkasta Snaga uma „Nove digitalne navike“, koji realizujemo uz pomoć kompanije Visa, koja je kao lider digitalnog plaćanja prepoznala važnost edukacije i konstruktivnih razgovora o načinima na koje moderne tehnologije utiču na različite aspekte našeg života.

Gošća Miljane Nešković je psihološkinja i psihoterapeutkinja Ana Perović, koja je govorila o načinima na koje su društvene mreže i internet promenili naš odnos prema psihologiji i ličnom razvoju.

Psihologija je svakako popularnija nego ikad, to je dobro, ali je internet pun i sadržaja koje treba pažljivo analizirati.

Ana Perović je objasnila kako da se snađemo u toj velikoj ponudi, naročito u životnim fazama u kojima smo ranjivi.

Pozivamo vas da u narednim nedeljama ispratite i ostale epizode specijala podkasta Snaga uma „Nove digitalne navike“ u kojima ćemo se baviti uticajem tehnologije na način na koji komuniciramo, o njenom uticaju na našu kreativnost, fizičko zdravlje, ali i na naš odnos prema novcu.

Skandal u poznatom beogradskom butiku zbog rasističkog ispada zaposlenih odjeknuo je Srbijom, a voditeljka Jasmina El-Abd u podcastu „Život na srpskom“ objašnjava zašto je baš sad odlučila da reaguje na ovaj način.

Za možda neupućene, voditeljka Jasmina El-Abd je nedavno ušla u poznati beogradski butik kako bi našla haljinu za predstojeće snimanje, a izašla s jako lošim osećajem, uvređena, ponižena, jer su joj zaposlene rekle da je „Ciganka“ i da laže. Jasmini ovo nije prvi put da se susreće s rasizmom u Srbiji, a u podcastu „Život na srpskom“ otkriva kroz kakve je grozne situacije prolazila odrastajući u Beogradu kao dete iz mešovitog braka, sa čime se sve suočavala, ali i zašto je ovog puta odlučila javno da istupi.

Njen post mnogi su podelili, priča je odjeknula u medijima, a evo šta planira dalje.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Zašli smo u dugo toplo leto, ali jedini podkast u ovom delu sveta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar loš zao“, nastavlja punom parom!

Nenad Kulačin (bez gaća, u sakou, studio) i Marko Vidojković (bez gaća, u majici, nova relokacija) u prvom delu su zajedno sa predsednikom podelili zabrinutost oko kapisla-puča u Rusiji, analizirali su upotrebu zapete i znaka pitanja kod keramičara, a bujna mašta naterala ih je da zamisle Jovanu Jeremić sa brkovima, kako na crnom konju oslobađa Kosovo.

Pravi gost u pravi čas – advokat Božo Prelević! Došao je trenutak u kome treba ozbiljno i realno sagledati domet protesta „Srbija protiv nasilja“, te ukazati na to koji su sledeći koraci u nažalost dugotrajnoj borbi za demokratiju i slobodu, koja nas čeka. Osim detaljne analize kako doći do jedne kolone kojom se režim jedino može pobediti, Prelević je govorio o hrabrim policajcima, hrabrim tužiocima, ali i onim drugim policajcima i tužiocima.

U Magarećem kutku ćete shvatiti da su vas pogrešno učili – rad na određeno vreme ne postoji.

DLZ, na našem portalu, sredom od 20 sati.