Novi sistem naplate javnog prevoza nije spreman, zato nije jasno zašto se gradonačelniku žurilo da pusti „Beograd plus“ sistem naplate kad nema softvera, nema dovoljno prodajnih mesta i nema dovoljno informacija kako se plaća karta. Pitanje je zašto je SMS poruka glavni način plaćanja karata?

Šapićev sistem ne prepoznaje način praćenja privatnih prevoznika, time se vraćamo u devedesete i otpravnike na okretnicama.

Komunalni milicajci će vršiti kontrolu karata, kazna za „šverc“ je 5.000 dinara.
Umesto dosadašnjih 250 kontrolora Bus Plusa zaposliče se novih 180 komunalnih milicajaca.

Manja cena i manje zona su privid poboljšanja gradskog prevoza. Ovaj sistem će urušiti poverenje u gradski prevoz. Ne postoji matematika koja potvrđuje opravdanost novih cena karata. Nejasno je koja je računica za besplatan noćni prevoz.

Da li smo stvarno sve vratili u ruke Grada Beograda ukoliko je ComTrade provajder plaćanja SMS porukama, dominantnog načina plaćanja, a Telekom Srbija uzima posao izrade softvera koji će bez tendera izraditi druge firme za potrebe javnog prevoza?

Vozača javnog prevoza nema dovoljno jer ako radi 40 sati nedeljno njegova plata je oko 60.000 dinara.

Grad „ispod žita“ ukida trolejbuse i kupuje 60 kineskih elektro autobusa. Nije jasno zašto se odustalo od jeftinijih „Solaris“ autobusa jer su se pokazali rentabilnim. Umesto njih kupuju se nekvalitetniji kineski i turski autobusi. Jedan od razloga mogao bi da leži u srpskom posrednicima koji se ugrađuju u cenu.

Vozačima je zabranjeno da iz saobraćaja isključuju vozilo ako ne radi klima uređaj. „Beli“ ne može da natera privatne prevoznike da uključe klimu.

Gost: Ivan Banjković, Sindikat „Centar-GSP“

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h – sledi „Masterklas o maštanju“ – vodič nam je Daniel Kovač. elektroinžinjer, pisac, pesnik, član kultne grupe „Jarboli“, vizuelni umetnik i svetski putnik – jedinstvena je pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedan neobični sugrađanin.

Pevačica, umetnica, voditeljka, “multimedijalna ličnost” kako za sebe kaže, ali pre svega mama jedne tinejdžerke, Gordana Goca Tržan, u podkastu “Mamazjanija” osvrnula se na vaspitanje svoje ćerke, moderno doba koje nameće brojne imperative u odnosima roditelja prema deci i prezaštićenosti, zbog koje će se u svetu, kad postanu “svoji ljudi” jednog dana “slomiti”, opeći, trpeti posledice, jer iz staklenog zvona svaki izlazak je trauma.

Goca je kroz razgovor u “Mamazjaniji” objasnila zašto blagi udarac po zadnjici za dete može biti korisniji od ignorisanja problema, jer batina je nešto što se zapamti i govori im da nisu nedodirljivi i da svet koliko god je lep i čaroban, može biti jako surov, a greške ne oprašta. Takođe je savetovala roditelje da nije važan kvantitet vremena koji provode sa detetom, već kvalitet, odnosno šta rade i pričaju dok su zajedno, a ona je sa svojom Lenom drugarica, ali i autoritet koji mora da se poštuje.

Naša gošća upozorava roditelje, što je i njena primarna uloga u životu, da obrate pažnju na svoje ponašanje, da deca nikada nisu kriva, da ih uče kako da uče, da budu radoznali, da maštaju, da se igraju, ali i da znaju da je ponekad dobro pasti i pogrešiti jer savršenstvo ne postoji.

Nakon kontroverznih izbora i u jeku najava o zauzimanju srpskih opština na severu Kosova, mladi novinar Andrija Lazarević nam u podcastu „Život na srpskom“ otkriva kakva je atmosfera među Srbima koji tamo žive.

Andrija Lazarević ima 23 godine, s 18 je došao u Beograd iz Zubinog potoka. Dobro se seća detinjstva provedenog u atmosferi totalne tenzije, sirena koje prekidaju školske časove, profesora na barikadama. Razume zašto mladi odlaze sa severa Kosova, a zna i gde idu – ne u gradove centralne Srbije koje su nekad smatrali svojim.

Mnogi ljudi u Srbiji ne razumeju koliko se oni sa severa Kosova osećaju napuštenim, ne mogu ni da zamisle kakva je tamo svakodnevica. Andrija nam u podcastu „Život na srpskom“ priča i zašto nema pasoš, kako izgleda kad odeš da učestvuješ u projektu pomirenja mladih Srba i Albanaca, kakav je osećaj napustiti mesto koje voliš jer ti ne pruža ništa, a i zašto ipak razmišlja da se vrati.

Nova epizoda jedinog podkasta u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra je pred vama! Nenad Kulačin i Marko Vidojković očajavali su gledajući javno likovanje i medijsko iživljavanje predsednika nad građanima koji protestuju protiv nasilja, kladili su se koliko sekundi će učesnici Zadruge izdržati da budu fini, a obilato su iskoristili priliku da se Patrijarhu obrate uličarskim rečnikom kojim je poglavar SPC počeo da se služi u poslednje vreme.

Gost, sociolog Jovo Bakić, koji ovih dana trpi divljačke napade državnog vrha i njihovog propagandnog lešinarskog jata. Profesor Bakić je govorio o dobrim i lošim stranama protesta protiv nasilja, dobrim i lošim stranama srpske opozicije, a podsetio je na loše i još lošije osobine srpskog režima.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite koliko je masna kamera na telefonu Ane Brnabić.

DLZ, sredom u osam uveče!

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa dr Markom Jovaševićem, psihoterapeutom o korenima nasilja, koje moramo prvo da razumemo kako bismo ga iskorenili. Kako nastaju nasilni impulsi, kako se oni podstiču, a kako suzbijaju? Zašto nijedna policijska mera nije dovoljna za subijanje nasilja, ako školstvo i zdravstvo ne rade na prevenciji? Koja je uloga genetike, a koja je uloga okruženja u razvoju ličnosti koje postaju sklone nasilju i nekontrolisanom besu? Zašto i dalje tražimo jednostavna rešenja za najsloženije pojave? O ovim i drugim aspektima nasilja u modernom društvu dr Marko Jovašević je govorio iz aspekta evolutivne psihologije, moderne psihlogije, ali je i podelio svoja iskustva iz rada sa ljudima pogođenim pucnjavama koje su obeležile ovaj mesec.

Kako je istakao, nedostaje nam obrazovanje iz emocija i elementarnog razumevanja međuljudskih odnosa. Ovaj razgovor je upravo pokušaj da se informišemo o mehanizmima koji utiču na način na koji prihvatamo ili odbacujemo sopstvene emocije u kriznim situacijama, ali i da osvestimo probleme pre nego što oni postanu toliko veliki da ih je nemoguće ignorisati.

Kada čujete kako deca misle, koristite intuiciju roditelja, ne držite im predavanja, nemojte im „soliti pamet“ i ubacivati i nametati svoja znanja, već stvorite poverenje na bazi emocija.

Roditelji su zbunjeni kojim intenzitetom i brzinom informacije stižu do dece. Zato je potrebno da se ubacite u njihov svet.

Deca koja osete „kolonizaciju“ i roditeljsku preteranu kontrolu, beže i zatvaraju se u sebe, zato je bitno ostvariti kulturu razumevanja. Tražite od deteta da vas nauči nečemu, da vi od njega saznate nešto.

Slučaj masovnog ubice iz škole „Vladislav Ribnikar“ je nastao pre svega zbog porodično-sredinskih faktora. Ipak, i svi ostali su zakazali jer nisu prepoznali moguće znake onoga šta će se desiti.

Ni hiljade profesionalaca neće pomoći deci, ako sistem ne radi na jačanju svesti o značaju mentalnog zdravlja i ne ulaže u njega.

Ako deca prave probleme u školi pedagoško-psihološka služba će ih viđati često, ako su dobra njihovu psihološku procenu do kraja školovanja niko neće analizirati – tu je problem.

Deca su vrlo često stavljena na pijedestal koji im ne pripada. Roditelj bi uz poštovanje prava deteta, morao da bude na prvom mestu kako bi bio koristan detetu. Ako roditelju nije dobro, neće ni deci.

U školama postoji problem jer su nastavnici i roditelji na suprotstavljenim stranama, takvu situaciju deca koriste za manipulaciju i jednima i drugima.

Gošća: Radmila Vulić Bojović, psihološkinja i psihoterapeutkinja

U novoj epizodi podkasta „Mamazjanija“, u goste nam je došla naša draga koleginica, voditeljka Maja Žeželj, mama dvoje dece, Lene i Marijana, koja je sa nama podelila svoje iskustvo govoreći o svim preprekama, „slatkim mukama“ i lepotama vaspitavanja tinejdžera u današnje vreme u Srbiji.

Kroz razgovor je istakla koliko su za decu važna „kućna“ pravila, od kojih se ne odstupa. Zašto decu ne treba previše maziti i paziti, a onda ih nepripremljene pustiti u surovi svet. Opisala je kako su to naša deca uvek 10 koraka ispred nas i koji je to paralelni svet virtuelne komunikacije koji oni žive, a mi ga ne razumemo dovoljno. Objasnila je koliko su krivi „profesionalci“ koji vode škole i diktiraju prosvetni sistem u Srbiji, ali i zašto decu ne treba maltretirati zbog ocena jer je i trojka nekad sasvim dovoljna.

Iz iskustva vaspitanja i života sa dva tinejdžera, Maja nam priča kako se ona trudi da, i ih pored obaveznog „držanja predavanja“, svoju decu ne uguši pričom i da ih izvede na pravi put.

Čačak je proglašen za prvu nacionalnu prestonicu kulture 2023. godine, a umetnik Vuk Đurić Endo, gost podcasta „Život na srpskom“, jedan je od najzaslužnijih za reputaciju „grada murala“.

Muralista Vuk Đurić Endo je faks završio u Kosovskoj Mitrovici, bazu našao u Čačku, a slika po celom svetu – nedavno se vratio iz Vijetnama i taj boravak dobro će zapamtiti po jednom incidentu.

U kontekstu priče o Čačku kao nacionalnoj prestonici kulturne, Endo je art direktor i jedan od osnivača Dana urbane kulture (DUK), koji se ove godine održavaju od 15. do 21. maja, a dobijaju i nastavak – muzički festival Uzlet (28-29. jul). Kaže da ove godine „svi putevi vode u Čačak“, najavljuje slikanje 100. murala i otkriva nam šta se sad zapravo tamo dešava.

U epizodi bez gosta (Marinika Tepić je tri minuta pred snimanje javila da ima zakazan fajt u skupštini) Nenad Kulačin i Marko Vidojković, koji je ovog puta svratio u studio, razgovarali su i razgovarali i razgovarali, ali izginule u prošlonedeljnim zločinima nisu uspeli da vrate, niti bilo koga da uteše. Doduše locirali su glavnog krivca i tako pomogli vama koji lutate u tom smislu. Glavnog krivca, ali za neke druge stvari locirao je i Njujork Tajms.

U Magarećem kutku moći ćete da čujete Čaleta kako izgleda kada njen sistem ne zakaže.

DLZ, jedini podkast na Balkanu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra.