Dojenje je najbolja hrana za bebe, slažu se gosti nove epizode Mamazjanije, Marko Obradović, pedijatrijski tehničar u porodilištu KBC “Dr Dragiša Mišović” i savetnik za dojenje i negu beba, kao i Dušica Kovačević, viša medicinska sestra, babica i vlasnica “Bebi patrole”.

Naši gosti, stručnjaci za dojenje, negu i brigu o bebama, naglašavaju da za novorođenče ne postoji bolja, kvalitetnija, ni zdravija hrana od majčinog mleka, a da su granice za dojenje individualne. Beba može da sisa dok ne napuni mesec dana, a dojenje može da traje i do navršenih četiri, pet, pa i više godina deteta. Oni odgovaraju na pitanja zašto neke mame nemaju mleko i šta da rade u tom slučaju, kako da hrane svoju bebu, ali i kakve posledice može da izazove “previše mleka”, ako mama ne vodi računa.

U razgovoru za Mamazjaniju otkrivaju zašto je dojenje važno i koga treba pitati za savet kada dođe do problema sa dojenjem. Takođe, govore o važnosti edukacije buduće mame o dojenju i objašnjavaju zašto beba i mama moraju biti zajedno u prvih sat vremena po bebinom rođenju.

Bogato iskustvo naših gostiju u radu sa porodiljama, pomoći će ne samo mamama koje su se nedavno porodile i sada doje svoje bebe, već i tatama i svima koji treba da budu podrška mami i bebi u najosetljivijem periodu u životu, bebinim prvim nedeljama po dolasku na svet, kada je njena ishrana apsolutni prioritet.

Šta se sve radi na Fakultetu za fizičku hemiju i koje su sve predrasude s kojima se njegovi studenti susreću – u podcastu „Život na srpskom“ otkrivaju Jelena Vasić, master, i Dušan Dimić, docent.
Forenzika, medicinska istraživanja antioksidanasa, antikancer lekova, razvoj novih materijala i obnovljivih izvora energije – samo su neke od oblasti gde se primenjuje znanje s Fakulteta fizičke hemije. Jelena Vasić i Dušan Dimić pričaju o izazovima koji su njih privukli, aktuelnim projektima koji bi mogli da promene svet i ambicijama mladih naučnika u Srbiji, ali i životu van laboratorije.

U najnovijem izdanju jedinog podkasta u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar loš zao“, Nenad Kulačin i Marko Vidojković su posvetili prvi deo emisije obeležavanju 40 dana od masovnih ubistava u Ribnikaru i Mladenovcu, još jednom su pokušali da odgonetnu misteriju dva minuta snimka sa naplatne rampe, a prokomentarisali su i prošlonedeljni javni nastup komičarskog tandema Brnabić – Vučić.

Gošća je dr pravnih nauka, aktivistkinja Eko straže i Roditeljske samoodbrane, potpisnica Podrške akademske zajednice zahtevima protesta „Srbija protiv nasilja“ i – majka deteta koje ide u OŠ Vladislav Ribnikar, Aleksandra Bulatović.

Aleksandra je ispričala potresnu priču o tome kako su od masakra u školi do današnjeg dana sve nadležne institucije omanule, na koje načine je država pokušala da se vadi, kako je zloupotrebljavala žrtve, ali i sve ostale učenike, roditelje i nastavnike. Aleksandra je iznela svoje viđenje kako je uređena država trebalo da postupi posle ovakvog zločina i šta treba da se desi sa školom u koju su išla ubijena deca. Ona se osvrnula i na to kako protesti mogu da pomognu u prevazilaženju neizdržive situacije u kojoj se našlo srpsko društvo.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite dve gospođe kako riju po blatu duboko ispod nivoa etike i ljudskosti.

Dobar loš zao, sredom u 20 sati, na našem portalu.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h – sledi „Masterklas o maštanju“ – vodič nam je – Marko Luis, muzičar, producent i supersila muzičkog pravca pod nazivom „balkan soul“ – on je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedan neobičan sugrađanin.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa docentom Fakulteta savremenih umetnosti Ivanom Lalićem, i čovekom čije je ime vezano za neke od najzanimljivijih umetničkih projekata u Beogradu i Novom Sadu, pre svega tvorcem kultnog Mixer-a, o kom su svojevremeno izveštavali svetski mediji. Lalić se u razgovoru sa Miljanom Nešković osvrnuo na urušavanje kulturnog izraza u Srbiji koje je u proteklih deset godina rađeno sistemski – od projekta do projekta.
Kako se promenila muzička, a kako dizajnerska scena? Kako su i zašto ugašeni festivali i projekti po kojima smo bili poznati širom Evrope? Koja je uloga Crkve u svemu tome? Kako se menjao način govora u javnosti i zašto ni Muzej savremene umetnosti ni Narodni muzej neće nikad biti odlika ove vlasti, već isključivo bahatost? Ovo su samo neka od pitanja o kojima je govorio Ivan Lalić u epizodi koja nas podseća šta smo sve imali, šta smo sve izgubili, ali i pokreće pitanje kako želimo da nam društvo izgleda u narednih deset godina.

Na vantelesnu oplodnju (VTO) žene odlaze dok ne rode bebu, a to je procedura u koju jednom kad uđu, retko kad iz nje izlaze pre nego što ostvare cilj, priča Sandra Jovanović, koja je čak 14 puta prošla kroz ovaj postupak i taman kad je mislila da će konačno odustati, rodila je Ljubicu. Vantelesna oplodnja je na neki način postala Sandrin život, ona je danas IVF (in vitro fertilization) konsultantkinja, bivša diektorka Centra za vantelesnu oplodnju i nekadašnja predsednica, ali i osnivačica, Udruženja „Šansa za roditeljstvo“.

Sandra i Tamara Roksić, psihološkinja koja pomaže parovima koji se spremaju za VTO, ili su već u ovoj proceduri, su u našem podkastu iznele složenu problematiku, psiho-fizičke i socijalne poteškoće, ali i radost uspešnog postupka.

Odgovore na pitanja kako VTO vremenom okupira život i žene i muškarca koji se bore sa sterilitetom, koliko su važni sociološki aspekt, razumevanje okoline, psihološka stabilnost, ali i prihvatanje pomoći i zašto žena krivi sebe ako ne može da ostane u drugom stanju, kao i dokle ta krivica ide i kako preti da uništi partnerski odnos dvoje ljudi, daju nam Sandra i Tamara, na osnovu ličnih i profesionalnih iskustava, u ovoj epizodi Mamazjanije.

ovanka Mavrenović, majka devojčice koja je preživela masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“, u podcastu „Život na srpskom“ govori o svemu što se dešavalo posle.

Mesec dana nakon masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“ Jovanka Mavrenović je napisala potresan tekst u kojem, između ostalog, kaže: „Uzdala sam se makar u pristojnost. Onu poslednju kariku koja bi mogla da sačuva trunku naše ljudskosti. Kakva greška! Moja. Kakav poraz! Naš.“

U podcastu „Život na srpskom“ saznajemo tačno zbog čega se tako oseća i sa čime je sve suočena kao majka devojčice koja je preživela – govori o onome što se desilo nakon što se njena ćerka vratila u školu posle 3. maja; kako su se roditelji podelili i prestali da dele iskustva; o nedavnoj odluci Vlade da se školska godina za sve učenike osnovnih i srednjih škola završi ranije, ali i o svim odlukama donošenim u međuvremenu koje su produbile probleme; o trenutnom stanju kojem, kako kaže, ne želi ni da da ime.
Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“ je pred vama! Nenad Kulačin i Marko Vidojković dali su sve od sebe da uđu u glavu simpatičnog osobenjaka koji fantazira o sopstvenom ubistvu, ubistvu svog brata, pa i svoje dece – i onda su vrištali 42 minuta. U prvom delu emisije upitali su se i da li Vučić priznaje Kosovo kada daje intervju za CNN, a naglas su (ponovo) upitali predsednika i gde su dva minuta snimka sa naplatne rampe u Doljevcu.

Gost, čovek-protest, Predrag Peđa Voštinić, iz kraljevačkog Lokalnog fronta! Autori su sa Peđom razgovarali o protestima „Srbija protiv nasilja“, pa onda malo o protestima, još malo o protestima i na kraju malo o protestima.

Voštinić je istakao da se protestima sa ovakvim brojem ljudi menja sistem, za sistem, odnosno osobenjaka koji ga je preoteo, tvrdi da se raspada, samo je, kaže, bitno da se drži „linija fronta“, da „ne daš čoveka do sebe“ i da se istraje do kraja, bez pauze, do Vučićevog odlaska.

U Magarećem kutku videćete kako se preko kolena lomi kada će biti kraj školske godine.

DLZ podkast, na našem portalu, sredom od 20 sati.

Narodna poslanica i potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić gošća je nove epizode podcasta Snaga uma. Marinika je govorila o eskalaciji govora mržnje u proteklih mesec dana, kad je sve moralo da stane, a samo se pojačalo. Govorila je o napadima Jelene Karleuše, o načinima na koje tabloidi prepoznaju „vođe protesta“ u proteklih mesec dana, ali i o razlozima zbog kojih, kako je rekla, nema šanse da predstavnici vlasti uspeju da podele i posvađaju opoziciju, koja je složnija nego ikad. „Bilo bi i pogrešno da se sada izrodi lider tokom ovih protesta“, ocenila je i rekla da su na protestima „Srbija protiv nasilja“ političari tu da slede građane i da budu u njihovoj službi, što bi inače svi političari trebalo da rade. Osvrnula se i na priču o „Bunga bunga“ žurkama Dragana Markovića Palme koju je svojevremeno iznela u javnost, ali i na okolnosti u kojima je sistem zakazao da se izbori protiv nasilja u našoj državi.

Posebnu buru, ali i veliku podršku Marinika je nedavno doživela kada ju je pevačica Jelena Karleuša prozvala da nije deo „srpske ideologije“, zbog njenog devojačkog prezimena Čobanu. Marinika je istakla da ovo nije prvi put da joj glasovi koji dolaze iz redova vlasti broje krvna zrnca, ali da je ovaj put to sve bilo estradizovano i da ju je to najviše pogodilo zato što takve stvari utiču na njenu decu:
„Mi u kući učimo da podjednako volimo i belog i braon medu, a da priča o Ružnom pačetu ima pogrešan naziv, jer ono nije ružno, nego je samo drugačije“, objasnila je Marinika i dodala da nije želela da se spušta na taj nivo da javno objašnjava koliko su kolena unazad njeni preci iz Srbije i da je Srpkinja.

Nema selektivnog pristupa policije protestima. Za izletanje pešaka na Gazelu odgovorni su ili načelnik beogradske saobraćajne policije ili njegovi podređeni što nisu ispoštovali plan rada. Ministar Gašić dobro radi posao i ne treba mu Rebićev naslednik.

Većina od 43 policijska sindikata u Srbiji ne rade ništa, sem političkog lobiranja i borbe za bolju poziciju na poslu.

Za vreme Miloševića u Srbiji je bilo 90.000 policajaca, sada ima oko 50.000 pripadnika policije. Dobra je namera države da zaposli još policajaca i da im poveća plate. Sadašnja prosečna plata policajca je oko 70.000 dinara. Kolike su plate u policiji, bezbednost nam je odlična.

Za vreme Cvetkovićeve vlade na ulicama je bilo 29.000 policajaca koji su se izborili za bolji radni status. Sada je to nemoguća misija jer je vlast razbila sindikate. Ako policija izađe na ulicu da štrajkuje, to bi se smatralo pobunom.

Priča o tome da je masovni ubica iz Mladenovca pre tri godine udario policajca koji ga je zaustavljao nije tačna. Da se to desilo policija bi ga „slomila“. Načelnik mladenovačke policije mi je rekao da se to desilo, da bi policajcu momentalno skinuo uniformu.

Gost: Blažo Marković, Predsednik Sindikata policije i policijskih starešina