Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa docentom Fakulteta savremenih umetnosti Ivanom Lalićem, i čovekom čije je ime vezano za neke od najzanimljivijih umetničkih projekata u Beogradu i Novom Sadu, pre svega tvorcem kultnog Mixer-a, o kom su svojevremeno izveštavali svetski mediji. Lalić se u razgovoru sa Miljanom Nešković osvrnuo na urušavanje kulturnog izraza u Srbiji koje je u proteklih deset godina rađeno sistemski – od projekta do projekta.
Kako se promenila muzička, a kako dizajnerska scena? Kako su i zašto ugašeni festivali i projekti po kojima smo bili poznati širom Evrope? Koja je uloga Crkve u svemu tome? Kako se menjao način govora u javnosti i zašto ni Muzej savremene umetnosti ni Narodni muzej neće nikad biti odlika ove vlasti, već isključivo bahatost? Ovo su samo neka od pitanja o kojima je govorio Ivan Lalić u epizodi koja nas podseća šta smo sve imali, šta smo sve izgubili, ali i pokreće pitanje kako želimo da nam društvo izgleda u narednih deset godina.

Na vantelesnu oplodnju (VTO) žene odlaze dok ne rode bebu, a to je procedura u koju jednom kad uđu, retko kad iz nje izlaze pre nego što ostvare cilj, priča Sandra Jovanović, koja je čak 14 puta prošla kroz ovaj postupak i taman kad je mislila da će konačno odustati, rodila je Ljubicu. Vantelesna oplodnja je na neki način postala Sandrin život, ona je danas IVF (in vitro fertilization) konsultantkinja, bivša diektorka Centra za vantelesnu oplodnju i nekadašnja predsednica, ali i osnivačica, Udruženja „Šansa za roditeljstvo“.

Sandra i Tamara Roksić, psihološkinja koja pomaže parovima koji se spremaju za VTO, ili su već u ovoj proceduri, su u našem podkastu iznele složenu problematiku, psiho-fizičke i socijalne poteškoće, ali i radost uspešnog postupka.

Odgovore na pitanja kako VTO vremenom okupira život i žene i muškarca koji se bore sa sterilitetom, koliko su važni sociološki aspekt, razumevanje okoline, psihološka stabilnost, ali i prihvatanje pomoći i zašto žena krivi sebe ako ne može da ostane u drugom stanju, kao i dokle ta krivica ide i kako preti da uništi partnerski odnos dvoje ljudi, daju nam Sandra i Tamara, na osnovu ličnih i profesionalnih iskustava, u ovoj epizodi Mamazjanije.

ovanka Mavrenović, majka devojčice koja je preživela masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“, u podcastu „Život na srpskom“ govori o svemu što se dešavalo posle.

Mesec dana nakon masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“ Jovanka Mavrenović je napisala potresan tekst u kojem, između ostalog, kaže: „Uzdala sam se makar u pristojnost. Onu poslednju kariku koja bi mogla da sačuva trunku naše ljudskosti. Kakva greška! Moja. Kakav poraz! Naš.“

U podcastu „Život na srpskom“ saznajemo tačno zbog čega se tako oseća i sa čime je sve suočena kao majka devojčice koja je preživela – govori o onome što se desilo nakon što se njena ćerka vratila u školu posle 3. maja; kako su se roditelji podelili i prestali da dele iskustva; o nedavnoj odluci Vlade da se školska godina za sve učenike osnovnih i srednjih škola završi ranije, ali i o svim odlukama donošenim u međuvremenu koje su produbile probleme; o trenutnom stanju kojem, kako kaže, ne želi ni da da ime.
Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“ je pred vama! Nenad Kulačin i Marko Vidojković dali su sve od sebe da uđu u glavu simpatičnog osobenjaka koji fantazira o sopstvenom ubistvu, ubistvu svog brata, pa i svoje dece – i onda su vrištali 42 minuta. U prvom delu emisije upitali su se i da li Vučić priznaje Kosovo kada daje intervju za CNN, a naglas su (ponovo) upitali predsednika i gde su dva minuta snimka sa naplatne rampe u Doljevcu.

Gost, čovek-protest, Predrag Peđa Voštinić, iz kraljevačkog Lokalnog fronta! Autori su sa Peđom razgovarali o protestima „Srbija protiv nasilja“, pa onda malo o protestima, još malo o protestima i na kraju malo o protestima.

Voštinić je istakao da se protestima sa ovakvim brojem ljudi menja sistem, za sistem, odnosno osobenjaka koji ga je preoteo, tvrdi da se raspada, samo je, kaže, bitno da se drži „linija fronta“, da „ne daš čoveka do sebe“ i da se istraje do kraja, bez pauze, do Vučićevog odlaska.

U Magarećem kutku videćete kako se preko kolena lomi kada će biti kraj školske godine.

DLZ podkast, na našem portalu, sredom od 20 sati.

Narodna poslanica i potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić gošća je nove epizode podcasta Snaga uma. Marinika je govorila o eskalaciji govora mržnje u proteklih mesec dana, kad je sve moralo da stane, a samo se pojačalo. Govorila je o napadima Jelene Karleuše, o načinima na koje tabloidi prepoznaju „vođe protesta“ u proteklih mesec dana, ali i o razlozima zbog kojih, kako je rekla, nema šanse da predstavnici vlasti uspeju da podele i posvađaju opoziciju, koja je složnija nego ikad. „Bilo bi i pogrešno da se sada izrodi lider tokom ovih protesta“, ocenila je i rekla da su na protestima „Srbija protiv nasilja“ političari tu da slede građane i da budu u njihovoj službi, što bi inače svi političari trebalo da rade. Osvrnula se i na priču o „Bunga bunga“ žurkama Dragana Markovića Palme koju je svojevremeno iznela u javnost, ali i na okolnosti u kojima je sistem zakazao da se izbori protiv nasilja u našoj državi.

Posebnu buru, ali i veliku podršku Marinika je nedavno doživela kada ju je pevačica Jelena Karleuša prozvala da nije deo „srpske ideologije“, zbog njenog devojačkog prezimena Čobanu. Marinika je istakla da ovo nije prvi put da joj glasovi koji dolaze iz redova vlasti broje krvna zrnca, ali da je ovaj put to sve bilo estradizovano i da ju je to najviše pogodilo zato što takve stvari utiču na njenu decu:
„Mi u kući učimo da podjednako volimo i belog i braon medu, a da priča o Ružnom pačetu ima pogrešan naziv, jer ono nije ružno, nego je samo drugačije“, objasnila je Marinika i dodala da nije želela da se spušta na taj nivo da javno objašnjava koliko su kolena unazad njeni preci iz Srbije i da je Srpkinja.

Nema selektivnog pristupa policije protestima. Za izletanje pešaka na Gazelu odgovorni su ili načelnik beogradske saobraćajne policije ili njegovi podređeni što nisu ispoštovali plan rada. Ministar Gašić dobro radi posao i ne treba mu Rebićev naslednik.

Većina od 43 policijska sindikata u Srbiji ne rade ništa, sem političkog lobiranja i borbe za bolju poziciju na poslu.

Za vreme Miloševića u Srbiji je bilo 90.000 policajaca, sada ima oko 50.000 pripadnika policije. Dobra je namera države da zaposli još policajaca i da im poveća plate. Sadašnja prosečna plata policajca je oko 70.000 dinara. Kolike su plate u policiji, bezbednost nam je odlična.

Za vreme Cvetkovićeve vlade na ulicama je bilo 29.000 policajaca koji su se izborili za bolji radni status. Sada je to nemoguća misija jer je vlast razbila sindikate. Ako policija izađe na ulicu da štrajkuje, to bi se smatralo pobunom.

Priča o tome da je masovni ubica iz Mladenovca pre tri godine udario policajca koji ga je zaustavljao nije tačna. Da se to desilo policija bi ga „slomila“. Načelnik mladenovačke policije mi je rekao da se to desilo, da bi policajcu momentalno skinuo uniformu.

Gost: Blažo Marković, Predsednik Sindikata policije i policijskih starešina

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h – sledi „Masterklas o maštanju“ – vodič nam je – Aleksandra Tomić, glumica i jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugli koja huji svemirom i jedna neobična sugrađanka.

Iz nedelje u nedelju u hotelskoj sobi na Terazijama 10 imam čisto zadovoljstvo da razgovaram sa velemajstorima maštanja. Ljudima koji imaju dovoljno snage i hrabrosti da svoje snove pretoče u javu.
Cilj je da se ohrabre i drugi da sebi priušte to zadovoljstvo i da im to postane životna misija.

Biti alhemičar i stvarati ni iz čega – nešto.
Iz nečega – sve.

Sa Aleksandrom pričam o tome kako je to kada se nadvije košmar na tvoj san na javi.

Aleksandra je žena koja sa Andrijom Miloševićem i Viktorom Savićem kreira „Teatar na brdu“.

Šta se ustvari desilo sa ovim pozorištem početkom godine i kako su ga građani svojim angažovanjem i bukvalno peticijama spasili razgovaramo otvoreno i sa vremenskom distancom.

Pričamo i o tome o kojoj ulozi mašta, preporučujemo „Očeve i oce“ sa uzburkanih pozorišnih repertoara, a Sandra nas i vodi na put do Meksika – na dejt sa papagajima.

I o ovome, ali i o još mnogo toga pričamo u novom izdanju „ŠBB KBB – „Masterklasa o maštanju“ koji poslužujemo premijerno – nedeljom u 18h.

Dobrodošli sanjari!
Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S.

Dobra priča sledi.

Jedan od najpoznatijih psihoterapeuta u regionu, Tomislav Kuljiš, osnivač Integralne telesne psihoterapije i Centra „Prirodno roditeljstvo„, stigao je iz Zagreba i gostovao u novoj epizodi Mamazjanije, u kojoj je objasnio šta uopšte znači biti roditelj i koliko je važan rani razvoj svakog čoveka, a koliko u najranijem detinjstvu možemo da utičemo na to, kakav će život naše dete voditi kao odrasla osoba.

Kuljiš za Mamazjaniju otkriva kako će izgledati „roditelj budućnosti“, a u čemu se takav roditelj razlikuje od onog kojeg smo do sada poznavali. Upozorava roditelje na jednu od najopasnijih metoda u vaspitanju, čije se posledice javljaju decenijama kasnije. Takođe, odgovara na pitanje zašto je za dete važan rani razvoj i do koje godine života traje?

Svakog roditelja zanima koji period u odrastanju dece je najvažniji i presudan za kasniji razvoj ličnosti, o čemu priča naš gost. On savetuje i na koji način možemo izbeći ponavljanje grešaka naših roditelja u vaspitanju i kako preseći taj lanac i krenuti od početka.

Kuljiš nas uvodi u svet u kojem je za razvoj deteta od primarnog značaja dobrobit mame, jer ako je ona dobro, onda je i dete. Od njenog ponašanja, načina života, odnosa prema okolini, ali i mame i tate, jednog prema drugome, zavisi i razvoj deteta.

Aktuelni roman Simonide Milojković „U zagrljaju princa tame“ uvodi nas u mrak satanističke sekte među beogradskim srednjoškolcima, a u podcastu „Život na srpskom“ Simonida kaže da je i on baziran na istinitim pričama.

Roman „Grabljivica“ Simonida Milojković napisala je na osnovu ispovesti prostitutke iz Srbije; „Ljubav u doba kokaina“ istraživala je godinama razgovarajući sa narkomanima; a „U zagrljaju princa tame“ fokus stavlja na sekte, koje su, kaže, prisutnije nego ikada u našem društvu. Neke je prepoznala iza tragedija za koje je čula u svom okruženju, a priča donosi i detalje slučajeva s kojima se susrela volontirajući u organizaciji koja pomaže mladim žrtvama satanističkih sekti.

„Čini šta hoćeš i neka ti to bude jedini zakon“ – Simonida smatra da je taj citat Alistera Kroulija glavni adut u vrbovanju tinejdžera. U podcastu „Život na srpskom“ otkriva i kako izgledaju crne mise, kakve zadatke dobijaju članovi, a priču o sektašenju širi i na vračare, nju ejdž gurue, lajfkoučeve, pa i neke poznate ličnosti.

Nova epizoda DLZ je tu, a u studiju se pojavio relocirani Marko Vidojković, tako da se Nenad Kulačin podsetio kako je to boriti se za reč od prve do poslednje sekunde prvog dela emisije. Ah, koliko tema i događaja: trijumf građana Srbije na protestu protiv nasilja, koji ne bi bio tako upečatljiv da prethodnog dana poglavar svih Srba nije doživeo da mu na rođenoj žurci gosti zapale pre duvanja svećica. Kratak i oprezan osvrt na situaciju na Kosovu, za koju se nikad ne zna da li u potpunosti izmiče kontroli ili, kao do sad, samo malo. Čućete i kako je luksemburško regulaciono telo odreagovalo na drukanje REM zbog dobronamernih kritika koje DLZ upućuje državnom vrhu.

Kao i obično, pravi gost u pravom trenutku – pravo iz bolnice „Laza Lazarević“, psihijatar dr Igor Radosavljević! Joj, koliko se tu tek tema našlo, a doktor je u svakoj izdominirao: mentalno stanje autora DLZ, uticaj masovnih ubistava na kolektivnu psihu, uticaj građanskih protesta na psiha, uticaj kiše na kolektivnu psihu prisilnih putnika autobusa, uz sumorne prognoze o bližoj i nešto daljoj budućnosti, ali ipak i optimizam doktora kada je reč o dalekoj budućnosti (dva do tri veka?).

U Magarećem kutku, praznik za oči, ali ne i za uši: Jovana Jeremić zapenila u peni.

DLZ, jedini podkast u ovom delu sveta koji je pod zaštitom Međunarodnog PEN centra.