Igor se kroz razgovor u “Mamazjaniji” prisetio harmoničnih dana kada su mu deca bila mala, a o njima je brinuo sa voljenom suprugom Natašom, dok je surova bolest nije odnela i ostavila ih “bez mame”. O danima, nedeljama, mesecima težine, straha, panike i bola koji su usledili, priča ovaj samohrani otac, koji se na sreću ponovo zaljubio, a njegovu Ivanu, ćerkice su prihvatile sa mnogo ljubavi.
Igor nam otkriva može li tata da zameni mamu, koja nije tu i šta je jednom samohranom tati najteže u odgajanju i vaspitanju dece, posebno ženske. Koliko je važna pomoć sa strane: bake, prijatelja, porodice?
Objašnjava nam i šta je potrebno da postoji u porodici i u odnosu mame i tate da bi deca izrasla u zadovoljne, dobre i normalne ljude, a kako u današnjem svetu objasniti detetu šta je dobro, a šta loše.
O pedagoškim metodama koje je primenjivao, i dalje ih primenjuje, i o tome kako tek sada kada su mu ćerke odrasle ubira plodove žrtvovanja, truda i posvećivanja deci prilikom njihovog odrastanja, po prvi put, kako ističe, javno govori naš čuveni sportista, kojem su ćerke, Irina i Isidora, životno bogatstvo o kakvom nije mogao ni da sanja.