Miholjsko leto donelo je vrelu novu epizodu podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“!

Nenad Kulačin i Marko Vidojković odvojili su dužnu pažnju za najnoviju krivinu u koju smo skrenuli u borbi protiv rudarenja, Čale je dobila nov nadimak Fifi, zbog svojeg prizivanja građanskog rata, a ocenjeno je da novi autobusi GSP Beograd najviše podsećaju na produžene policijske marice.

Gost, predsednik stranke SRCE, general Zdravko Ponoš. U nedostatku otvorenog dijaloga unutar opozicije, to je moralo da se desi u DLZ i nije bilo nimalo nežno. Nećemo vam ništa otkrivati, gledajte i pokušajte da uživate.

U Magarećem kutku, moći ćete da vidite novo gostovanje DLZ u Hit šitu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa muzičkim umetnikom Božom Vrećom, koji će 2. decembra u Sava Centru u Beogradu održati veliki koncert. Čovek koji glasom oslobađa dušu svih stega, govorio je o snazi ljubavi, svetlosti i življenja sopstvene istine u vremenu u kom je lako skliznuti u sebičnost i izgubiti sebe u gunguli.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“ je tu!

U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković borili su se kako da objasne sebi i gledaocima dolazak dekonstruktivne opozicije u Gornje Nedeljice, objasnili su šontavom manijaku da ga čeka šlog ako nastavi da reži na prosvetare i izračunali koliko dece košta polovni Reno megan.

Gost akademik Dušan Teodorović, koji se našao u samom vrhu liste najboljih svetskih naučnika prema istraživanju Stenford univerziteta. Profesor Teodorović je pun elana, optimizma i ideja kako se suprotstaviti režimu, a kompromis ne spada ni u jednu opciju.

Dušan je pričao o svemu što nas muči, što je voditelje vodilo od očaja do tračka nade i nazad.

U Magarećem kutku, učimo novu reč: drval! DLZ, samo na našem portalu!

Nova epizoda podcast-a „Snaga uma“, donosi razgovor sa gradskim odbornikom Beograda Stefanom Simićem iz „Pokreta Slobodnih građana“, koji je proteklih nekoliko meseci počeo da koristi YouTube i društvene mreže za pokretanje inicijativa za uređenje Beograda, od krpljenja rupa, preko popravke parkova, pa do ozbiljnih problema sa nestašicom vode za piće.

Diplomirani politikolog za međunarodne odnose na svom kanalu „Stefan Simić – Tvoj odbornik“, pokrenuo je podcast u kom prenosi iskustva sa rada na terenu i deli sa pratiocima kako izgleda dovođenje komunalnih službi na teren kad pukne cev, kako izgledaju razgovori sa zaposlenima u opštini oko košenja trave koja mesecima nije pokošena, ali se i snimao kako je na kraju jednu rupu sam asfaltirao nakon nedelja i nedelja jurenja nadležnih da to urade.

Simić se predstavio kao „običan đilkoš iz Kumodraža koji se obrazovao i bez šminkanja pokušava da popravi šta može, te mu nije teško da zove koliko god treba puta nadležne kako bi nešto završio“.

U podcastu je govorio o utiscima koje je stekao kroz komunikaciju sa gradskim preduzećima, o razlozima zbog kojih se dešavaju kolapsi u saobraćaju, curenja vode koja nekad traju i nedeljama i o svim drugim problemima koji nam utiču na svakodnevni život. Kako je istakao „velike političke teme su važne, ali ne mogu o velikim problemima govoriti oni koji nisu u stanju da zakrpe rupu na putu dve godine, jer su na sva odlučujuća mesta zaposlili botove, pa nema dovoljno ljudi koji zaista mogu na terenu nešto da urade“.

Pobeda Crvene zvezde, poraz Partizana na startu Evrolige i treća epizoda druge sezone podcasta „Pick and roll“.

Zvezda je u Parizu savladala debitanta u Evroligi sa 80:77 posle veoma lošeg prvog poluvremena, ali su prevagu u nastavku doneli Nemanja Nedović i Nikola Kalinić, čije liderske crte je apostrofirao i Mića Berić. Pričali smo detlaljno o trijumfu crveno-belih, ali i lošim ABA izdanjima. Partizan je, gotovo po navici, poražen od Baskonije u Vitoriji (88:82), iako je odigrao sjajno prvo poluvreme. Do pada je došlo u nastavku, uz neshvatljive greške i velike propuste u odbrani, a Berić je istakao i šta je posebno bilo nedopustivo.

Analizirali smo i raspored večitih u oktobru, odnosno u prvih sedam kola, u okviru kojih će biti čak dva dupla kola, kao i sve što je obeležilo start Evrolige.

Biti samozadovoljan najveća je boljka savremenog društva koje roditelji, odrasli, prenose na decu, na mlađe generacije. O izrazima ljubavi, nesebičnom darivanju, odnosu sa prirodom koji je deci neophodan, pronalasku mira u „džungli“ modernog života, koji roditelje odvaja od realnosti, u novoj Mamazjaniji govore Sanela Feković, psihološkinja, terapeutkinja i predsednica Udruženja „Mohanđi Srbija“ i Maja Popović, ekonomistkinja i potpredsednica ovog udruženja.

Moderna i sve prisutnija dijagnoza, kako kod odraslih, tako i kod mladih anksioznost i introvertnost, uzrokovana je, većim delom, smatraju naše gošće, prelaskom iz realnog u virtuelni svet, ali i brojnim pritiscima savremenog društva, koje od mladih ljudi nekad previše očekuje.

„Kada su u osetljivom periodu, kad pređu 14. godinu, pred decu se stavljaju razni zadaci. Od njih se očekuje uspeh u školi, sportu, u druženju, na svim poljima, a ima ih mnogo. Oni koji ne mogu da podnesu pritiske ili ne postižu očekivane uspehe, povlače se u sebe. Neki se okreću internetu, virtuelnim prijateljima i životu, a to ih još više zatvara. Gube samopouzdanje i lako mogu krenuti stranputicom“, priča Maja, čija je ćerka prevazišla probleme introvertnosti, upravo volontiranjem i radom u programima Udruženja „Mohanđi“.

U ovom udruženju, naročito se bave problematikom sveprisutnog nasilja,verbalnog i fizičkog, koje neretko, nažalost, rezultira tragedijom.

„Deca su izložena nasilju na internetu, televiziji, u igricama koje su im sastavni deo života. Nasilje je prisutno u školama, svuda u društvu i postaje prihvatljivo, popularizuje se. Međutim, nasilnici su ti koji beže od sebe, a time ugrožavaju i druge. Ukoliko deca u određenom periodu imaju višak energije, nju roditelji, i svi kojima su okruženi, treba da usmere na pokret, na sport, neki koristan rad, jer im je potrebno da se osete korisnim, da rade nešto sa ciljem, nešto čme pomažu drugima“, priča Sanela.

Deca se ugledaju na roditelje, ali i na šire okruženje, na sadržaje koji su im servirani na internetu, na svoje društvo.

„U plemenskim zajednicama kažu da celo pleme podiže dete, kod nas se govorilo da to čini ‚celo selo‘, tako da nisu samo roditelji odgovorni za ponašanje dece, za sebičluk, neljubaznost, koja je sve očiglednija. Međutim, roditelj treba da osvesti kod dece neprihvatljivo ponašanje, koje utiče na okolinu. Promene su moguće, ali uz istrajan i dug rad“, objašnjava Sanela.

Svesno plesanje i hodanje, metode koje odraslima pomažu da budu prisutniji u svom životu, da pronađu fokus kako bi lakše ulazili u koštac sa svakodnevnim obavezama, pomažu i deci da se umire i prihvate zadatke koji su pred njima.

Objasnile su nam i kako izgledaju platforme i programi Udruženja „Mohanđi Srbija“ i na koji način pomažu svojim članovima, volonterima, među kojima su i roditelji i deca, kako deluju na njihove odnose.

Otkrile su nam razliku između radosti, sreće i trenutnih zadovoljstava, ali i objasnile zašto danas bežimo od istinske radosti i kako da odbranimo decu od sveprisutnog nasilja u društvu, na internetu, školi…

U Udruženju „Mohanđi Srbija“ posebnu pažnju i vreme posvećuju i prirodi i životinjama. Odnos ljudi, pre svega dece, prema prirodi i životinjama, neophodan je za postizanje empatije, osećaja za druge, kao i nesebične ljubavi, koju dobijamo, ali isto tako vraćamo.

Dobro došli u novu epizodu podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“!

U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković nisu mogli više da se prave kako opozicija radi nešto korisno, izjavili su saučešće Srbima sa Kosova koje je 20 opozicionih poslanika iz Srbije ubeđivalo u 30 različitih stvari, a zaključili su da je najbolje jedno vreme iskulirati međugradski prevoz koji vodi u Beograd i iz njega.

Dragi gost dvojca bez kormilara je kolumnista Peščanika i portala N1, jednom vojnik – uvek vojnik, Ljubodrag Stojadinović!

Brutalna analiza ovog beskompromisnog fajtera o Banjskoj, Radoičiću, „maršalu“ Vučiću, obaveznom služenju vojnog roka i još mnogim temama, upravo je ono što vam treba ovog trenutka.

U Magarećem kutku videćete čak tri od devet Vulina.

Nova epizoda podcasta „Snaga uma“, je pred vama. Donosi razgovor sa novinarom i glavnim urednikom „Nova“ novina Rankom Pivljaninom, o snazi pritisaka na novinarstvo, protok informacija i kritičko mišljenje. Uoči hiljaditog broja novina „Nova“, Pivljanin je govorio o dominantnom utisku o „novinarstvu koje je umrlo ili je na izdisaju“, kao i o čuvenoj mantri „Biće bolje“.

Pick and roll s Mićom Berićem, S2E2: Pojačanja i najveće zvezde, Bobi i Petrušev, favoriti za F4? by nova.rs

Izazovi i pritisci kojima su roditelji danas svakodnevno izloženi, kako u najbližoj okolini, tako i od strane nepoznatih, na raznim društvenim mrežama, dovode mame i tate u situaciju da se oko dece trude preko svojih mogućnosti, što kod većine uzrokuje sagorevanje, priča u novoj Mamazjaniji psihološkinja Nevena Lovrinčević. U novoj epizodi našeg podkasta, psihološkinja Nevena osvrće se na promene u vaspitanju dece danas i nekad, koje potiču od načina života roditelja i njihovog odnosa prema deci i porodici. „Naše bake nisu razmišljale o tome da li su dobre majke ili nisu, sve su nekako prirodno radile i bez pritisaka podizale decu. Danas, kao da je na roditeljima zadatak da budu savršeni, a nikome nije jasno šta to znači. Ne treba da se opterećuju razgovorima i slobodnim vremenom provedenim sa decom, već sa njima samo treba da žive“, kaže Nevena. Svakodnevne aktivnosti, ističe ona, mogu dovesti do skladnog i ispunjenog odnosa između roditelja i dece. „Dovoljno je da, recimo, ako kuvate, date detetu da nešto mućka, da vam pomaže, i to je zajednički provedeno vreme koje deci znači“. Tanka je granica, međutim, između roditelja koji želi da bude brižan, nežan i onoga koji se prema detetu postavi kao drug/drugarica, što nije preporučljivo. „Ta granica mora da se zna, jer ona određuje autoritete i ograničenja u ponašanju, a ona su svakom detetu potrebna. Nije uloga deteta da donosi odluke, već da sluša šta roditelj govori“, kaže ona. U Neveninoj knjizi „Ko je gazda u kući“, govori o autoritetima, koji se menjaju, ali su i dalje prisutni. „Autoritet uvek ima odrasla osoba. Ako Vi detetu dajete da jede, vodite ga kod lekara, čuvate, pazite, štitite, ono onda oseća Vas kao autoritet. Nije neophodno lupanje šakom o sto, niti povišen ton, mada i to ponekad nije isključeno, jer odražava emociju, koju ne treba da krijemo od dece. Samo bez preterivanja, naravno“, objašnjava Nevena. Odnosi u kući i prema detetu, najviše utiču na emocionalno stanje i ponašanje dece. „Poremećaji u ponašanju, kao i emocionalni disbalans, potiču iz kuće i najčešće zbog pritisaka roditelja za savršenstvom kod deteta. Oni prenose svoje zamisli, inhibicije na dete, koje to oseća, ili mu je direktno rečeno. Takođe, toksično roditeljstvo izaziva brojne probleme, a to je najčešće preslikano ponašanje naših roditelja, kada dete optužujemo da je krivo što nismo ostvareni u životu, što smo zbog njega mnogo propustili, a ono ni hvala da nam kaže“, naglašava naša gošća. Ona nam na samom početku opisuje šta je to roditeljstvo, ali i u čemu se današnji roditelji razlikuju od onih od pre nekoliko decenija. Objašnjava takođe i zašto „plišano“, moderno roditeljstvo nekad nije dobro, ali i kako da osvestimo toksične roditeljske obrasce koje preslikavamo iz svog detinjstva. Svetuje kako da uspostavimo autoritet nad detetom, a zašto u vaspitanju batine nisu dozvoljene, ali povišen ton jeste. Priča i o uzrocima poremećaja u ponašanju i emocionalnih problema kod današnje dece. Govori i o uspavljivanju dece, o čemu je pisala u knjizi „Naučite dete da spava“, a mnogi su joj zamerili što apeluje da se deca sama uspavljuju, iako se taj savet odnosi samo na roditelje koji su iscrpljeni i one kojima zdravstveno stanje zavisi od sna. Ona objašnjava da ovo nije uvek poželjan obrazac i da je u svakoj porodici drugačije, ali da, i u ovom slučaju, roditelji moraju biti fleksibilni i prilagođavati se najbolje što mogu.