Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Perom Jovovićem, novinarom i autorom internet emisije PopTok na našem portalu. Pero je vrlo mlad novinar, ali je već ušao u istoriju domaćeg novinarstva kao prvi autovani LGBTI+ novinar i kolumnista koji je otvoreno pisao o tome kako je živeti kao gej u Beogradu. Pred vama je njegova životna priča. O odrastanju u malom mestu, osnaživanju i prepoznavanju svoje istine, preseljenju u Beograd, snalaženju u medijskom svetu, osporavanju i podršci, ali i životu uz konstantne pretnje najtežim oblicima nasilja koje država ignoriše, Pero je govorio iz ugla nekoga ko nikad nije imao problem da govori, ali i ko je sada već u poziciji da nema kud, nego da bude još glasniji.

Kako je istakao, u jednom periodu su ga posebno bolele uvrede starijih kolega, zato što je poštovao njihov put, a i znao je da skoro nikad starije kolege ne napadaju mlađe, koji se još uvek traže. Ipak, nastavio je piše s istom motivacijom: „Oduvek sam želeo da pošaljem sliku da ova zemlja nije samo njihova, nego je malo i naša. Malo više. Da u ovoj zemlji ima ljudi koji ne mrze, da je u redu i moguće živeti kako želiš, voleti koga voliš, farbati kosu, mazati nokte. Jedva čekam da im dokažem koliko su u krivu“, rekao je Pero u novoj epizodi podcasta Snaga uma.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode nedeljom sledi „Masterklas o maštanju“ – vodič nam je Jagoda Jovanovič, stand up komičarka, pisac i žena sa stavom i veoma neobičnim i uzbudljivim životom. kako na srpskom tako i na španskom jeziku. Ona je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedna neobična sugrađanka.

Jagoda je deo trija „Žene koje pričaju“ (ŽKP) kojima ćemo posvetiti naredne tri ŠBB KBB epizode ovog varljivog uzavrelog leta 2023. u hotelskoj sobi 207 na Terazijama u Beogradu.
Na njihovom sajtu za Jagodu kažu:
„Jagoda je bivša diplomatkinja koja je dala otkaz u državnoj firmi i bavi se standap-om i spasavanjem napuštenih pasa sa ulice. Trenutno piše knjigu „Kako da sjebete svoj život u dva jednostavna koraka“.
Živi u Beogradu sa mužem Špancem. ako mislite da je to neobično, čekajte da čujete kako se njihova deca prezivaju. Za neke je Jagoda sila prirode, a za neke budala.
Istina je da Jagoda ni životu ni publici neće ostati dužna.“

U atmosferi društva koja uopšte nije smešna – da li je humor taj koji nam pomaže da spasimo zdrav razUM?
Da li smo zaboravili da se smejemo u ovoj demo verziji države koju vode ljudi operisani od smisla za humor?
Kako se šaliti kada vam pišu strašno uvredljive komentare i otvoreno vas vređaju po komentarima na društvenim mrežama gde se trudite da izmamite osmehe na lice i smeh od srca?
O svemu tome, ali i životu sa suprugom koji dolazi iz Španije, kao i o stand up sceni kod nas i gde se na njoj nalaze devojke – pričamo sa Jagodom u novom izdanju „ŠBB KBB – „Masterklasa o maštanju“ koji poslužujemo premijerno – nedeljom.

Dobrodošli sanjari!
Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S.

Dobra priča sledi.

Pred vama je nova epizoda specijalnog serijala podkasta Snaga uma Nove digitalne navike, koji realizujemo uz
pomoć kompanije Visa, koja je kao lider digitalnog plaćanja prepoznala važnost edukacije i konstruktivnih
razgovora o načinima na koje moderne tehnologije utiču na različite aspekte našeg života.
Gošća Miljane Nešković je prof. dr Zorica Tomić, koja je iz ugla komunikologije objasnila do koje mere je
digitalizacija uticala na menjanje komunikacije. Imamo više mogućnosti za komunikaciju i više medija nego ikad, a
kako to sve utiče na efikasnost i uspešnost komunikacije? Šta se promenilo, a šta se nikad neće promeniti?
Pozivamo vas da ispratite i ostale epizode specijala podkasta Snaga uma Nove digitalne navike“ u kojima ćete
saznati mnogo o uticaju tehnologije na psihologiju, na našu kreativnost, fizičko zdravlje, ali i na naš odnos prema
novcu.

U novoj epizodi podcasta „Život na srpskom“ Sanja Đaković razotkriva nam duh starog Beograda kroz neke od najuzbudljivijih priča njegovih stanovnika.

Sanja Đaković je pre nekoliko godina krenula da vodi Ljubavnu šetnju Beogradom, u kojoj otkriva romantične tajne čuvane unutar zidova kuća i zgrada pored kojih svakodnevno prolazimo. Danas u ponudi ima još nekoliko atraktivnih tura -upoznaje nas sa životima zaboravljenih heroja uvodeći nas u njihove zadužbine, vodi nas u noćni život predratnog Beograda kroz najzanimljivije momente, ali nas i uvlači u mračne misterije prošlosti našeg grada programom „Iz policijskih beležnica: Ubistva i zavere“.

Ovaj podcast „Život na srpskom“ počinje prvom zabeleženom ljubavnom pričom srpske prestonice – o „beogradskom Romeu i Juliji“, a završavamo ga pričom o ubistvu najbogatije Beograđanke, koje nikad nije rešeno. Između, Sanja daje još čitav niz razloga da vam već sledeća šetnja Beogradom postane istinska avantura.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Crveni alarm nije nikakva prepreka da Nenad Kulačin i Marko Vidojković snime, a vi odgledate novu epizodu podkasta „Dobar loš zao“. U prvom delu emisije, momci su se pozabavili američkim sankcijama protiv Vulina (množina), novim srpskim udbaškim pulenkama iz BiH, te razdoru u Narodnoj stranci.

Gost, konferansije protesta „Srbija protiv nasilja“ i novinar, Smiljan Banjac! Smiki Baki je govorio o sankcijama protiv Vulina (množina), potencijalnim sankcijama protiv Vučića (množina?), protestima čiji je formalni domaćin svake subote u Beogradu i o tome zašto više ne orati Đokovićeve mečeve sa onoliko žara kao nekad.

U Magarećem kutku moći ćete da čujete šta zna Vučić šta je 38.5 miliona tona zlata.

DLZ, jedini podkast u ovom delu Evrope pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, na našem portalu, sredom od osam sati.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa psihološkinjom Anom Perović o svemu što nismo znali o posttraumatskom stresnom poremećaju, kao i posttraumatskom rastu. Vreme odmora je i vreme da zastanemo, ali i da oslušnemo sebe, da se osvrnemo na ono što nas „žulja“ čak i kad spolja deluje da je sve u redu.

O posttraumatskom sindromu se na Balkanu najčešće govori samo kada je reč o najtežim oblicima, posledicama akutnih i teških trauma, poput ratnih trauma, saobraćajnih nesreća, preživljanih napada ili prirodnih katastrofa.
„Činjenica je da i te kako možemo prolaziti kroz posttraumatski proces nakon kolektivnih trauma, poput masovnih pucnjava, ekonomske krize, ratnog stanja u društvu… Takođe, stanja duge neizvesnosti i stresa, poput mobinga i loših partnerskih ili porodičnih odnosa takođe mogu uzrokovati jedan vid podsttraumatskog stresnog poremećaja, koji se neće istazivati tako jasno, ali će i te kako uticati na kvalitet našeg života, zbog čega je važno da sve te elemente svojih emocija osvestimo, kao što je važno da kao društvo radimo na prepoznavanju i prevazilaženju kolektivnih trauma“, objasnila je psihološkinja Ana Perović.

Povremene svađe, ružne reči, lupanje vratima i „Mama, mrzim te“, nažalost su često sastavni deo predpubertetskog, ali i pubertetskog perioda, ali kako jedna mama prelazi preko svega, smiruje situaciju i uči decu da kažu izvini, u novoj Mamazjaniji otkriva naša gošća, glumica i rediteljka Milena Pavlović, majka troje dece, od kojih najstarija ćerka ima 20 godina, mlađa 16, a najmlađi, sin, uskoro puni 13.

Posao bez radnog vremena i umetnički život, ne idu na ruku mami koja vaspitava troje, kako sama kaže, potpuno različite dece. Ipak, beskrajni razgovori, strpljenje i upornost, recept su za izlazak iz krize u odnosima dece, u adolescentskom dobu i roditelja, čije je slobodno vreme svedeno na minimum, a tolerancija na večitom ispitu.

Ona opisuje ključne momente u životu zaposlene mame, koja svakodnevno balansira između pozorišta, glume i troje dece. Takođe otkriva kako izaći na kraj sa pubertetom, ali kako izgleda i kada dete krene maminim i tatinim stopama, pa se u porodični odnos umeša i kolegijalni.

Ljubav prema deci, i uvid u njihova interesovanja, želje, osećanja i cijeve, Milena je prenela na posao što je dovelo do režije dečjih predstava, ali i rada na dečjim emisijama.

Naša gošća u Mamazjaniji otkriva i tajne uspeha u vaspitanju, za koje priznaje, nema recept, ni univerzalni šablon, ali određene metode olakšale su tešku predpubertetsku fazu, za koju tvrdi da je najteža. Mamama sa troje male dece poručuje da budu strpljive i da ih nauče da što ranije shvate koliko je i zašto važno da imaju kontrolu nad svojim ponašanjem i da preuzimaju odgovornost za svoje postupke.c

Lana Nikolić, novinarka i aktivistkinja, u podcastu „Život na srpskom“ govori o odnosu našeg društva prema osobama s invaliditetom, ali i nerazumevanju, strahovima, predrasudama s kojima se suočava.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Podkast „Dobar loš zao“ neumorno nastavlja emitovanje i u sred letnje žege!

U novoj epizodi Nenad Kulačin i Marko Vidojković upitali su se kako je evolucija skrenula ka Aleksandru Martinoviću, zašto se umesto 61 na glasanju za smenju Gašića našlo svega 37 poslanika opozicije, uputili su podršku policajki Katarini koja je javnosti doturila zapisnik saobraćajne nesreće koju je izazvao kum Nikola, a posebna poslastica bio je razgovor o 14.000 procurelih botovskih naloga.

Gošća u ovoj epizodi je uticajna tviterašica, novinarka i aktiviskinja, Biljana Lukić. Gospođa Biljana je, između ostalog, iznela svoje mišljenje o protestima, opoziciji, spremnosti režima na primenu sile i paklu koji nas očekuje sa početkom nove školske godine.

U Magarećem kutku, učimo novu reč: izbacati!

DLZ, jedini podkast u ovom delu sveta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, na našem portalu, sredom od osam.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi donekle intiman razgovor sa narodnim poslanikom Pokreta slobodnih građana, Natanom Albaharijem. Natan je rođen u Beogradu i upisao osnovnu školu u Zemunu, u koju je išao i njegov otac, proslavljeni pisac David Albahari, nakon čega se porodica preselila u Kanadu, gde je Natan završio Političke nauke na univerzitetu u Kalgariju, kao i master iz oblasti evropskih integracija na Univerzitetu u Bonu. Po povratku u Srbiju, vodio je brojne projekte iz oblasti za koje se školovao, da bi se posle priključio Pokretu slobodnih građana. Ipak, ispod objave na društvenim mrežama Pokreta slobodnih građana o njegovoj akademskoj i radnoj biografiji, najmanje je bilo reči o njegovoj stručnosti, a najviše o njegovom jevrejskom poreklu i to onih komentara koji su bez zadrške iskazivali mržnju prema svim pripadnicima Jevrejske zajednice i bili pokazatelj čistog antisemitizma u 21. veku, u našoj zemlji. Natanova politička angažovanja najviše su usmerena ka diplomatskim pitanjima, ipak, skoro svako njegovo javno obraćanje isprate i komentari u kojima se pokazuje čist fašizam. Ovo nisu jedini pokazatelji antisemitizma u sadašnjoj Srbiji. Od bacanja sekire na Jevrejsko groblje, preko iscrtavanja kukastog krsta i upadanja na izložbe, jasno je da je reč o devijaciji koja prevazilazi okvire govora mržnje s opskurnih naloga na mrežama. Takođe, svima je jasno i koliko daleko antisemitizam i fašizam mogu da odu, ako se na njih ne reaguje adekvatno i na vreme. Upravo zbog toga, Natan je pristao da razgovara o svom odrastanju, o stereotipima sa kojima se susretao, ali i koje je osećao i koji u poslednje vreme rastu, o čemu svedoči i podatak da smo kao zemlja u međunarodnim krugovima označeni kao država s rastućim trendom ekstremne desnice i antisemitskih tendencija, koje i dalje prolaze ispod radara.