Čuvena psihoterapeutkinja, magistar psiho-socijalnog rada, osnivačica izdavačke kuće „Harfa“ i istoimene privatne škole, majka troje dece, Irena Orlović, sukobila je tradicionalno sa modernim roditeljstvom, pokrenula pitanja odnosa u porodici i njihovog uticaja na decu, kao i ranog razvoja, trauma iz detinjstva i promena koje su uvek moguće.

Naša gošća duboku traumu, koju je doživela nakon rođenja ćerkice Matee, pretočila je u snagu i borbu koja nikad ne prestaje. Matea je rođena sa kardiološkim problemom, sa pola srca, a potom je nakon operacije, koja je ubrzo usledila, dobila i neurološke smetnje, zbog kojih danas ne čuje i ne govori. Ogromna bol i težina sa kojom su se Irena i njena porodica tada suočili, doneli su nešto neverovatno – veliki uspeh na polju učenja o razvoju dece, što je pre svega značilo Matei, koja je danas srećno dete, kako kaže Irena, čak najsrećnija u kući.

„Naši prijatelji ne dolaze mene da vide, nego Mateu. Ona je njima svima uzor. Njena radost oko sitnica, malih stvari, koje ostali ni ne primete, je očaravajuća. Ona ume da se raduje, da tu radost širi na sve oko sebe. Radom, učenjem, istraživanjem, obilaskom najeminentnijih ustanova, uspeli smo da dovedemo Mateu u stanje da bude samostalna, i nikad je nismo gledali kao osobu sa smetnjama, niti na nas kao na roditelje bolesnog deteta“, priča Irena.

Iz ličnog, ali i profesionalnog iskustva, Irena objašnjava koliko je važan rani razvoj, traume u najranijem detinjstvu i kakav uticaj imaju na dete, koje postaje odrasla osoba. Razvoj dečjeg uma traje do 25. godine i sve je podložno promenama.

„Kao kad odlučite da promenite sav nameštaj u kući, da sve izbacite i kupite novo, tako je i sa umom. Ako postoje nagomilani problemi, nezadovoljstvo, anksioznost i osoba sve želi da uradi ispočetka, to je moguće, nije lako, ali je izvodljivo. Važno je takođe znati kako traumu pretvoriti u nešto korisno, kao i iz nje izvući snagu“, objašnjava Irena.

Odnosi između roditelja i njihova komunikacija sa detetom su od ključnog značaja za rast i razvoj.

„Ako su ti roditelji u lošim odnosima, ako dete ne vidi razumevanje ili koristan konflikt, onda je to za njega kao da se ruši kuća, kao da mu krov pada na glavu, a dete ne može da živi u pola kuće. Iz tog razloga veoma je važno gledati sa kim ćete imati dete. Za roditeljstvo se treba pripremiti i nije čudno ako neko uči o roditeljstvu, a da još deteta nema ni u stomaku“, kaže Irena.

Irena nam objašnjava šta znači srećno detinjstvo, kako se razvija dečji um i zašto su odnosi među roditeljima najvažniji za dete.

Ukazuje na brojne probleme u odnosima roditelja i naglašava da je važno gledati sa kim ćete imati dete, takođe objašnjava kako roditelj treba da komunicira sa detetom, a da ga ono razume.

Irena opisuje na koji način postavljati granice u vaspitanju dece, koje su neophodne, i otkriva zašto je učenje po modelu najdominantniji vid podizanja deteta.

Rad sa ćerkom Mateom doveo je i do otvaranja privatne škole „Harfa“, u kojoj nema ocena. Irena govori o značaju koji škola ima na decu i o batinama koje su nekada smatrane uobičajenom metodom vaspitanja, kako kod kuće, tako i u školi. Međutim, na njih se danas gleda kao na zlostavljanje, a tako će se, prema njenom mišljenju, gledati i na ocene za 50 ili 100 godina.

U okrepljujućem intervjuu za Radar, Vesna Goldsvorti, svetski poznata i priznata srpsko-britanska spisateljica, je govorila o međusobnim odnosima Balkana i Evrope i kroz prizmu svoje knjige Izmišljanje Ruritanije: Imperijalizam mašte koja, između ostalog, istražuje kako je izmišljena zemlja u britanskom imaginarijumu postala simbol za izmeštenu projekciju civilizacijskih strahova i nada. Goldsvorti deli svoje uvide o paradoksima evropskog identiteta i Balkana i primećuje da se Balkan često spominje samo u kontekstu ratova, dok se u miru zaboravlja.

„Britanija ima lep i čudan običaj da Srbe gura u Evropu, a sama je iz Evrope izašla. Pomažu nam. Ne znam da li da to kažem ironično ili ne. Kad se glasalo povodom Bregzita, u sebi sam dva dana sučeljavala argumente. Zato mi i prija kad ovde vidim nefiltrirana mišljenja. Jer, prostor za diskusiju u britanskim listovima koje čitam ne postoji. Sada u Britaniji živi 600.000 Rumuna i ne znam koliko stotina hiljada Bugara. Sada svi znaju da Sofija i Budimpešta nisu Beograd, nego da je Beograd prestonica nekih ratobornih Srba“, rekla je Goldsvorti u razgovoru sa našim novinarem Stefanom Slavkovićem.

Nova epizoda podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar loš zao“, je tu!

Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije izrazili uverenje da je Vučić predsednik najbezbednije zemlje u svemiru, vodili polemiku oko toga treba li Srbija da postane ekološka država i zašto da, a zapitali su se čijim avionom su Piksijevi luzeri morali da lete da ne ispadnu iz grupne faze EURO 2024.

Gost u ovoj epizodi je u prvim redovima borbe protiv rudarenja litijuma, advokat Sreten Đorđević. Sreten je, u jednom od najboljih intervjua DLZ, detaljno objasnio koliko dugo kompanija Rio Tinto buši po Srbiji, kakvim se sve sredstvima služe, koji domaći političari su njihovi lobisti i zašto je sprečavanje rudarenja u Jadru apsolutni narodni prioritet.

U Magarećem kutku moći ćete da naučite da stanište bizona nije samo prerija, već i penthaus.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa Milanom Maglovim, jednim od rodonačelnika digitalnog marketinga u Srbiji i influenserom. Milan je govorio o dobrom i lošem uticaju, o pronalaženju sreće u životu kroz upoznavanje sebe, o radnoj motivaciji u različitim životnim fazama i sazrevanju.

U trećoj epizodi Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem, autor je ugostio talentovanog glumca Darka Ivića, a njih dvojica podelili su utiske o popularnoj seriji The Gentlemen Gaja Ričija.

Osim razgovora o seriji, kao i uvek, sagovornici su se dotakli i ključnih tema koje okupiraju društvo.
Kako je autor podkasta, poznati reditelj Stevan Filipović, naglasio još u prvoj epizodi, njegov cilj je da u današnjem ubrzanom svetu, pronađemo trenutke za razmišljanje, učenje i širenje vidika. I ovom epizodom, sagovornici su uspeli da upravo to pruže gledaocima i slušaocima.

Obojica iz sveta filma, pružili su dublje analize stila režije, karakterizacije likova i priča koje su im se posebno dojmile.

Osim diskusije o seriji, Filipović i Ivić su otvoreno razgovarali i o devijantnim pojavama u društvu. Istakli su kako je danas važnije nego ikada pružiti ruku drugome i kako solidarnost i empatija često izostaju u savremenom društvu. Naglasili su potrebu za većom društvenom povezanošću i razumevanjem.

Nova epizoda obiluje kreativnim prikazima same serije, ali i otrežnjujućim analizama samog društva, a tu je i dosta smeha, što svakako žele i svim gledaocima.

Pišite nam vaše utiske o novoj epizodi, ali i koga biste voleli da vidite kao sledećeg gosta našeg domaćina Stevana Filipovića.

„Kad imate više od jednog deteta, potreban vam je veći auto, vozilo sa više sedišta, a niko ne razmišlja o tome“, uz osmeh, u novoj Mamazjaniji počinje priču o životu sa četvoro dece, popularni srpski glumac Nebojša Milovanović, koji kaže da ne postoji recept za dobru organizaciju sa kućom punom dece, ali ako je za roditelja porodica prioritet, onda je lakše postaviti stvari na svoje mesto i „izneti“ svaki dan.

Sa suprugom Tijanom, Nebojša se trudi da postigne dogovor oko svakog detalja, koji ima veze sa decom i pred njima nastupaju zajednički, ali kako zbog posla često nije kod kuće, mama je ta koja neretko preuzima kormilo, a tata pokušava da prati. Ipak, svaki slobodan trenutak, naš popularni glumac provodi sa svoje četvoro dece, a priča kako se često dešava da se direktno sa predstave i gostovanja u udaljenom gradu, u pola noći vraća u Beograd, kako bi ujutru bio sa decom.

„Jasno je da nedostatak sna moram kasnije da nadoknadim, ali ako sam deci obećao da ću ih negde voditi ili biti prisutan na školskoj priredbi, onda ću se i pojaviti, bez obzira na to što sam na izmaku snage. Prioritet se zna, a to je uvek porodica, bez obzira na sve“, kaže Nebojša.

Priznaje da sa četvoro dece nije lako, ali da se supruga i on snalaze, uz malu pomoć, jer je to jedini način da se posvete i poslu, ali i jedni drugima.

„Nažalost nemamo pomoć baka i deka, ali imamo Miru, ženu koja je kao član porodice, na nju su deca navikla, čak je sa nama jednom išla na more. Međutim, i kad je ona tu, supruga i ja opet nekako zaboravimo da malo odmorimo i budemo sami, a to je potrebno svim parovima, nevezano za broj ili uzrast dece, pa se sad, kako su malo stariji, trudimo da se posvetimo i jedno drugom kad god možemo“, priča naš gost.

Izazovi koji pogađaju savremene roditelje, prezaštićenost dece, borba sa digitalnim svetom i modernim idolima, nije zaobišla ni Milovanoviće, ali Nebojša ističe da je pomoć često potrebnija roditeljima nego deci. Supruga i on trude se da deci daju dovoljno slobode, da ih ne ograničavaju, ali je meru teško pronaći, jer „svi sve znamo u teoriji“, naglašava on, ali praksa je nešto drugo.

Naš gost opisuje kako izgleda život sa četvoro dece u Srbiji danas, ali i objašnjava kako se dvoje zaposlenih roditelja organizuje sa kućom punom dece i zašto je pomoć nekad neophodna.

On nam opisuje razliku između porodica sa jednim, dvoje od onih sa četvoro i više dece, a takođe otkriva i zašto su deci dali tradicionalna imena i kako su ih odabrali.

Tokom razgovora setio se i momenta kada ga je najstariji sin iznenadio i oduševio.

Nebojša takođe priča o braku i o tome koliko je važno da mame i tate ne zaborave da su i muž i žena, a ne samo roditelji.

Lepote velike porodice, navodi gost nove Mamazjanije, je i u tome što starija deca umeju da iznenade, da se brinu o mlađima, da ih malo i razmaze, ali da preuzmu neke uloge roditelja, bez da im to neko traži, da stvaraju osećaj za druge ljude od najranijeg detinjstva, imaju empatije, a povrh svega, da se snalaze u kolektivu i da im adaptacija na vrtić ne predstavlja nikakvu muku.

U šestoj epizodi Radar Foruma, a drugoj u kojoj je izazivač Jovo Bakić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gost je bio Cvijetin Milivojević, novinar i politikolog.

Dvojica intelektualaca, poznata po oštrim analizama i kritičkim stavovima, obradili su nekoliko tema – od krize demokratije koja traje još od perioda Slobodana Miloševića, grešaka opozicije, pa do Rio Tinta i položaja i uloge medija u kreiranju vladajućeg društveno-političkog narativa u Srbiji.

Sagovornici su se složili da su mediji postali propagando oružje u rukama vlasti, između ostalog i nepostojanjem adekvatnog pravosudnog sistema u zemlji.

Cvijetin Milivojević je, govoreći o partijskim manipulacijama, izneo i zanimljivu tezu da će Aleksandra Vučića na mestu predsednika zameniti Milica Đurđević Stamenkovski.

“Čini mi se da je akvizicija Milica Zavetnica sa naprednjacima upravo taj Vučićev, moram reći sa jednog propagandnog stanovišta veoma efikasan potez, da pripremi svog naslednika na mestu predsednika republike. To mora da bude žena, kao što je u jednom trenutku žena trebalo da bude premijer, ali u tom trenutku je trend bio da to bude LGBT. U ovom trenutku, faktički, stav većine građana koji glasaju za Vučićevu koaliciju je da to bude žena, Srpkinja što bi se reklo. Milica Srpkinja. Imali smo jednu pesnikinju, Milica Zavetnica je najadekvatnije rešenje. Žena se ne bi mešala u svoj posao. Uostalom, to je trenutak kad Vučić se vraća na mesto premijera po našem Ustavu i Zakonu o Vladi – zapravo Vlada vodi i u unutrašnju i spoljnu politiku, i kreira je i vodi, a predsednik republike će biti predsednica republike, ako bi to bila Milica Zavetnica. Bila bi ono što piše lepo u Ustavu, a to je osam, ni manje ni više, samo osam ustavnih nadležnosti koje su sve do jedne ceremonijalne”, rekao je Milivojević.

Novo izdanje podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar loš zao“, upravo je stiglo.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije razmatrali zašto su mlađe verzije Branka Milićevića, Dragana Stojkovića i Aleksandra Šapića toliko bolje od sadašnjih, čestitali su Chodi Dan policije, a Feđi Štukanu zapažen nastup na beogradskom aerodromu.

Gost u ovoj epizodi je glavni urednik nedeljnika „Vreme“, Filip Švarm.

Švarm je analizirao projekat otvaranja delfinarijuma, ali i situaciju oko litijuma, bezbednosti novinara, kao i strateškog opredeljenja Srbije da se dodvorava svim velikim silama.

U Magarećem kutku saznaćete da se Đilas bavi vlaškom magijom.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, sa Dolores Milošev Erdeg producentkinjom i autorkom podcasta Zdrava priča sa Dolores, a ujedno i urednicom podcasta Zdrava priča sa mladima. Dolores je govorila o besu u društvu koji u poslednje vreme sve više utiče na decu i mlade, a koji se odavno ispoljava i u školama. Podelila je svoja iskustva iz rada sa mladim ljudima o načinima na koji društvene turbulencije utiču na njih i govorila o načinima na koje možemo da radimo na sebi, kako bismo bili bolji za svoju decu.

Prošla je kroz teško detinjstvo, unutrašnje borbe, depresiju, anksioznost, pomišljala na „najgore“ , a kad je shvatila u kom pravcu ide, zaustavila se i okrenula na drugu stranu, nastojeći da spasi sebe, kako bi jednog dana bila majka svojoj deci, onakvu kakvu ona nije imala – Milica Stevanović, trener za lični razvoj i terapeutkinja, majka dve devojčice, koja u novoj epizodi osim ličnog iskustva, donosi metode rada na sebi, koji su preko potrebni današnjim roditeljima.

Svet gledamo kroz ružičaste, zelene, plave naočare, što je refleksija našeg uma, a on je zapravo potpuno drugačiji od onoga što je u našim glavama. Potrebno je da skinemo naočare i suočimo se sa bolom, problemima, traumama, kako bismo mogli da idemo dalje, da se nosimo sa sobom i da budemo oslonac svojoj porodici i deci, poruka je naše gošće.

„U današnje vreme takozvanog plišanog roditeljstva, trudimo se da decu prezaštitimo, da im pružimo sve ono što nama nije bilo pruženo, ali zaboravljamo da je potrebno da nekada osete problem, da vide da svet nije mesto bez bola, prepreka, padova, ako se kao roditelji sukobimo sa njima povremeno, to može biti korisno, pre nego štetno“, objašnjava Milica.

U osvrtu na svoje detinjstvo, koje je, kako je navela, bilo puno neizvesnosti, tenzije, stresa, jer nikada nije znala kakav će joj biti dan, sve je zavisilo od raspoloženja oca, koji je imao problem sa zavisnošću od alkohola, naglasila je da, bez obzira na sve, ni njoj, niti bilo kome, ne može celog života izgovor za loše postupke biti – „teško detinjstvo“.

„Moji roditelji nisu više živi i ne bi bilo normalno da u ovim godinama pronalazim izgovor i opravdanje za svoje negativne postupke u tome što mi oni nisu pružili i što sam proživljavala traume kao dete. Svi mi, odrasli, imamo priliku da popravimo svoje stanje i izlečimo ožiljke, koji su nastajali tokom odrastanja. Na nama je da to učinimo jer imamo odgovornost“, kaže Milica.

Razgovor sa decom je ključan u njihovom odrastanju, a napominje kako ona ni to nije imala, jer pripada generaciji koju su stariji ućutkivali.

„Nama su govorili da ne talasamo, da pustimo starije kad pričaju, da ne pametujemo. Danas to nije tako, roditelj pita svoje dete šta ga muči, šta želi ili ne želi. Kako se oseća povodom neke situacije, jer potrebno je nama da znamo, a deci da izgovore. Krajnost, naravno, nije dobra, jer onda dobijamo dete koje očekuje ‚svet na tacni‘, kojem mora da se udovoljava, a to u realnom i odraslom životu – nije moguće“, upozorava naša gošća.

Milica nam objašnjava kako da „radimo na sebi“ da bismo postali bolji ljudi i roditelji i kako da se izborimo sa traumama iz detinjstva i „slikama“ roditelja, koji su imali problem sa bolestima zavisnosti.

Ona ukazuje na najteže posledice po dete koje je odrastalo sa roditeljem zavisnikom. Takođe savetuje šta da radimo kad u svom ponašanju i odnosu prema deci, prepoznamo negativno nasleđe naših roditelja.

Naša gošća opisuje loše strane „plišanog roditeljstva“, ali i naglašava da traume i ožiljci iz detinjstva ne smeju biti izgovori za nedoličan život u odraslom dobu.

Krivica je uobičajeno osećanje za svakog roditelja, koji se tokom detetovog odrastanja neretko zapita „Gde grešim?“ ili kad dete nešto loše uradi, pomislimo „Ovo je moja krivica, ja sam kriva.“ Međutim, ističe Milica, krivo je i današnje društvo, mreže na internetu koje šalju poruku savršenih roditelja koji realno ne postoje, ali ih vidimo na postovima, fotografijama, snimcima. Iz tog razloga, njen prvi savet mladima, koji tek ulaze u svet roditeljstva je – ugasite Instagram!