Od žene u diplomatiji postala je žena na sceni koja komedijom ruši patrijarhalne predrasude, što na neki način radi i u privatnom životu, Jagoda Jovanović, stend ap komičarka koja piše priče. Sa mužem Špancem odgaja dva dečaka, koja nose neobično lepa imena, Kai i Nil, žive u Srbiji, ali često skoknu i do Barselone, obišli su svet, a na međusobnoj podršci i poruci koju šalju svojim odnosom prema poslu i deci, možemo samo da im pozavidimo ili da se prosto – ugledamo.

Jagoda nam je u razgovoru otkrila kako izgleda život u mešovitom braku u Srbiji.

„Posebno je zanimljivo što sam udata za Španca, čija je mama feministiknja, tako da sam dobila gotov proizvod“, uz osmeh priča Jagoda.

Priznaje da bi joj bilo teško sa severnjakom, jer kako kaže, u tim hladnim zemljama u kojima nema sunca na nebu, nema ga ni u ljudima.

„Španci i mi smo dosta slični, pa smo se lako uklopili. Posebno što je generacija mog supruga već odmakla od tog patrijarhalnog načina života, koji je u Španiji, pod vekovnim uticajem crkve, bio jako izražen. Međutim, sad je sve dosta drugačije, a on mi je u životu, sa decom, ali i u poslu, velika podrška“.

Jagoda i Pao izvodili su zajedno nastup „Iz špajza na scenu“, a u velikom broju njenih stend-apova i priča, on je tema, kao i njihov brak.

„Navikao je da bude tema u mojim stend-apovima i ne smeta mu. Ima, naravno, dušebrižnika koji kažu da treba da nađem pravog muškarca, da je Pao dobar, ali nosi helanke. Kade je to čuo, predložio je da se na sceni jednom prilikom i pojavi u helankama“, kroz osmeh priča naša gošća, i dodaje da njoj kažu da radi stend ap, ali da je Pao taj koji je duhovit.

Njih dvoje, pre četiri godine, dobili su prvo dete. Jagoda je sa 37 godina rodila prvog sina, a već sa 39 drugog i to -nije bilo lako.

„Bila sam ljuta kad sam saznala za drugu trudnoću, ali Pao je to razumeo. Kai godinu dana uopšte nije spavao, a kad je roditelj neispavan, pravi greške, nemaran je, i eto, tako dođe i do drugog deteta. Mnogi kažu da je razlika u godinama između njih dvojice idealna, ali ne bih se složila. Nisam imala takve planove, opet, obojica su divni i oni su mi sad najveća inspiracija za rad, uprkos svemu“, priča Jagoda.

Njena knjiga „Ljubav, Uživo“ je dokaz. Opisuje upravo porodične odnose i ljubav prema deci.

„Istina je da deca frustriraju i da je u kući ponekad napeto, ali nekako sve to lakše podnosim kad te situacije iskoristim u stend-apu i mom pisanju. Takođe, Pao je divan, on je mnogo smireniji od mene i kad se iznerviram, umiri me i sa decom je jako brižan i strpljiv“, kaže Jagoda.

Oko vaspitanja dece se slažu i nema mnogo odstupanja.

„Ne volim one helikopter roditelje, koji na sve paze i guše decu. Na nas vrište kad vide kako ih puštamo da trče, jure, budu svoji. Ako dete ne padne, neće umeti ni da ustane, treba da oseti i kako je to, a kako će, ako mu ne damo da izađe napolje. A deca treba da budu napolju, da se umore. Da dođu kući mrtvi umorni, a živi“, naglašava Jagoda.

Tokom našeg razgovora, Jagoda je ispričala kako zvuče njihova deca, koja imaju četiri i dve godine, a govore srpski i španski paralelno i često ih mešaju u istim rečenicama, i objasnila koliko je značajno za decu, da znaju više jezika od malena, ali i da nikada ne zaborave maternji. Takođe, osim njene dece, koja su joj stalna inspiracija, nedavno je dobila još jednu.

„Ovo što studenti u Srbiji rade je donelo novu motivaciju za rad i nepresušnu inspiraciju za priče i stend-apove, dok uz sve to gajimo nadu da će uspeti i da će se nešto promeniti, da će nas zaista ta naša deca naučiti onome što mi nismo mogli njih i popraviti ono u čemu smo mi podbacili“, zaključuje Jagoda, sa širokim, neizostavnim osmehom.

Najnovija epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“ stigla je u vaše mobilne telefone, laptopove i ostale pametne aparate.

U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković setili su se Vukašina Crnčevića, analizirali su provod naprednjaka u Nišu, zapitali se da li je Kralj Obrva spreman za tetoviranje u zatvoru, a uradili su i redovnu psihičku analizu gospodina Vućića.

Gost je član predsedništva pokreta SRCE, kapetan bojnog broda i vojni analitičar, Petar Bošković!

Kapetan Bošković izneo je svoje mišljenje o situaciji u vojsci i drugim službama bezbednosti, detaljno je objasnio kako su organizovane režimske parapolicijske i paravojne formacije, obrazložio je predlog opozicije o vladi narodnog poverenja, a ima i jasnu viziju kako će se sve ovo završiti. Uz to, uporedio je kako je bilo raditi u Upravi za odnose sa javnošću pod Vućićem, Vulinom i Šutanovcem.

U Magarećem kutku shvatićete da se u DLZ skoro uopšte ne psuje u odnosu na neke druge.

Autori vas mole, da bi DLZ opstao, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite svoju donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

Prošlo je vreme bežanja, studenti žele ovde da ostanu, pa i ako neki odu, da požele da se vrate u državu koja je po njihovoj meri, priča Dragan Vukićević, direktor IAESME (Nacionalnog odbora za međunarodnu razmenu studenata za stručnu praksu), koji gotovo pola veka radi sa studentima na razmeni i objašnjava koliko je ona važna za mlade ljude, koji žele da se njihovo znanje, veštine i umeće ceni i vrednuje ne samo u stranim zemljama, već i u onoj koja je njihova.

U proteklih nekoliko decenija Dragan je obišao 190 zemalja, a seća se onih koje su ostavile najjači utisak na njega su prosveta i obrazovanje u pitanju.

„U Japanu samo nastavnici, prosvetni radnici, ne moraju da se klanjaju caru i tamo je najveća čast za muškarca ili ženu, ako stupe u brak sa učiteljem, učiteljicom. U Južnoj Africi, recimo, na ulazu u univerzitet videćete tablu na kojoj je istaknuto, između ostalog, da bez obrazovanja nemamo ništa. Konačno se i kod nas nešto menja po tom pitanju, a promene donose deca, naši mladi, koji više ne žele da beže odavde, već nastoje da ovde sebi stvore državu“, priča Dragan.

Uprkos nezainteresovanosti nadležnih, decenijama ova organizacija uspešno funkcioniše.

„Državu ne interesuje da učestvuje u nečemu što je ključno za razvoj našeg obrazovanja, nije ih briga. Bavimo se stručnim usavršavanjem naših najboljih studenata, stručnjaka koji jednog dana treba da vode ovo društvo i zemlju. Oni se u najboljim kompanijama uče poslu, odlaze tamo da rade, ali i da se ovde vrate sa tim znanjem. Takođe, u inostranstvu su plaćeni za to što rade na praksi, dok su u Srbiji najčešće volonteri, koje poslodavci iskorišćavaju“, priča gost Mamazanije.

U Srbiju su, kaže on, dolazili studenti iz najrazvijenijih zemalja sveta da rade, kako bi naši mladi mogli da odlaze tamo i da steknu kontakte, ostvare saradnju, a ovaj odbor uspevao je da obavlja razmenu i u najtežim vremenima, tokom devedesetih.

„Uvek smo, putem saradnje sa kolegama u drugim zemljama, uspevali da se izborimo za studente, da odu negde i da steknu iskustvo u stručnoj praksi i kad vremena nisu bila najbolja za to. I danas su ti ljudi profesori na fakultetima, naši najveći stručnjaci u raznim oblastima, koji podržavaju mlade u njihovoj borbi, čija me je samo istrajnost iznenadila, ali pozitivno“.

Studenti su shvatili, da bez obzira što je dobro otići u svet i videti, upoznati druge zemlje, narode, kulture, uvek će tamo negde biti građani drugog reda.

„Oni to ne žele, a i zašto bi. Ovim što sada rade pokazuju nam kako treba, uče nas, koji smo stariji, koji nismo razmišljali kad smo zaokruživali imena na onom čuvenom listiću. Ako volite svoju decu, onda kad dođe dan odluke, dobro razmislite koja je ta osoba čije ćete ime da zaokružite, ko je ta osoba koja će im pružiti najbolje obrazovanje i uslove za život dok ne odrastu i ne steknu potpunu samostalnost“, kaže Dragan.

Studentima nigde u svetu ne daju da se ujedinjuju jer njihova snaga plaši.
„Svetski mediji ne prenose proteste iz Srbije onako kako bismo očekivali, a razlog je strah, da se i kod njih ne bi primio pelcer. Svi su u strahu od snage i borbe mladih ljudi za bolje društvo, za život kakav zaslužuju“, zaključuje Dragan.

U novoj epizodi podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“, Nenad Kulačin i Marko Vidojković pozdravili su pojavljivanje najvećeg protesta u istoriji Srbije u svim svetskim medijima, pojavljivanje napada soničnim oružjem u svim svetskim medijima, analizirali su događanje naroda u Obrenovcu i drugim mestima i zapisali najnoviji recept blokadnog kuhara Jove Bakića.

Gost u ovoj epizodi je iskusni novinarski vuk, Slobodan Stupar. On je raspršio sve pesimistične misli oko nastavka protesta, predvideo je kada će RTS ponovo postati javni servis, a pružio je i nekoliko scenarija za pad režima, koji je, po njemu, neminovan.

U Magarećem kutku moći ćete da čujete bizona kako falšira.

Da bi DLZ nastavio da postoji, molimo vas pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal dlz.istern@gmail.com

DLZ, samo na našem portalu.

U novoj epizodi podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, International Press Instituta i Evropske federacije, novinara, „Dobar loš zao“ gledaćete:

Nenad Kulačin i Marko Vidojković u prvom delu emisije pozivaju na dostojanstvo i nenasilje u subotu, rugaju se ćacima u logoru kod predsedništva, razmatraju uzroke za narodni izliv nezadovoljstva širom srpskih gradova i pružaju otvorenu podršku Nemanji Šaroviću koji je priveden u policiju jer je radio novinarski posao.

U drugom delu emisije, gospoda iz kraljevačkog Lokalnog fronta, Predrag Voštinić i Vladan Slavković govore o svom viđenju velikog beogradskog protesta koji je pred nama, o budućnosti Srbije, stanju u režimskim redovima, ali i u policiji. Oni su pričali o svojim iskustvima sa gradonačelnikom Kraljeva i drugim zanimljivim temama.

U Magarećem kutku Đuka će vam ogaditi ujka Festera iz „Porodice Adams“.

Autori vas mole, da bi DLZ opstao, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili donirajte na PayPal dlz.istern@gmail.com

Porođaj u 20. godini u današnje vreme deluje neobično, kad se roditeljstvo često ostavlja „za kasnije“, ali gošća nove Mamazjanije Jelena Damnjanović, poznatija kao „Mama pre svega“, otkriva da je daleko lakše, fzički, biti mlada mama, iako sad već ima tri ćerke, ističe da joj ne bi smetala još jedna beba.

Našu gošću mnogi znaju sa Instagrama, gde prate svakodnevicu Jelenine porodice, u kojoj najvažnija mesta zauzimaju Lena, Tara i Una. Iako su deca uvek na prvom mestu, kao apsolutni prioritet, Jelena se trudi da pronađe i kvalitetno vreme za sebe.

„Najlepše mi je sa decom, ali kako godine prolaze, sve više mi je potrebno vreme samo za mene. To je neophodno za svaku ženu, majku, bez obzira na to čime se bavi i koliko dece ima, naše slobodno vreme mora da postoji“, kaže Jelena.

Sa ćerkicama je drugarica, ali pokušava, ističe, da bude autoritet iako joj ne polazi uvek za rukom.

„Radim od kuće i stalno sam sa njima, družimo se, razgovaramo o svemu, ali autoritet je tata. On tihim glasom, kratko opomene i to je dovoljno, a mene valjda ne shvataju dovoljno ozbiljno“, sa osmehom kaže Jelena.

Iako se bavi društvenim mrežama, deci su telefoni dozvoljeni kontrolisano.

„Lena ima telefon, ali ne i profile na mrežama jer je još rano za to. Ako nešto hoće da pogleda može da uzme moj telefon, a mlađe nemaju ni pametni satić. Same idu u školu, kao što smo i mi nekada išli, nema potrebe da ih pratimo i da u svakom trenutku znamo gde su. Sredina u kojoj živimo je mala, dosta se ljudi međusobom poznaje, pa je lakše pustiti decu da budu slobodna“, priča „Mama pre svega“.

Ipak, deca ponekad učestvuju u aktivnostima koje mama zamisli, a koje su plemenite i humane. Jedna od njih desila se u avgustu prošle godine.

„Tara se tada ošišala i donirala kosu deci oboleloj od raka. Ideja je bila moja, ali ona je prihvatila. Najteže joj je bilo da se odvoji od prvog pramena. Ipak, kad je shvatila šta radi i koliko je to plemenito i značajno za decu, bila je zadovoljna, a i zna da će njena kosica porasti. Imala je dugu, plavu, gustu kosu. Bilo je leto, vrućina, pa je i njoj značilo da se ošiša, a donirala je 30 centimetara kose“, seća se Jelena.

Takođe, krajem januara ove godine, kada su studenti na putu za Novi Sad i „blokadu mostova“, prolazili kroz Novu Pazovu, Jelena ih je sa porodicom dočekala u blizini svoje kuće i ponudila palačinkama.

„Spremili smo oko 90 palačinki i sve su pojeli. Provela sam tri sata pored šporeta i ništa mi nije bilo teško. Inače, pečem često palačinke, što se može videti i na mojim objavama i volim da ih jedem. Ovog puta, međutim, nisam jela, nego spremala za druge, za divne studente koji bude ogromnu radost u meni i svima nama svojim zajedništvom i onim što rade. Devojčice su bile sa mnom, Lena mi je pomogla da napravim i transparent ‚Ćinke za ćacija‘, koji smo držali kako bi nas primetili. Deca su bila oduševljena“, priča Jelena.

Između prve i najmlađe ćerke je gotovo 10 godina razlike, ali im to ne smeta da se druže. Najstarija ćerka brine o obe mlađe sestre i pomaže mami, koja im neumorno ponavlja da njih tri moraju biti najbolje drugarice i uvek tu jedna za drugu.

„Ne bi mi bilo teško da imam još jednu bebu. Najlakše mi je bilo dok su bile male, a sad kad su porasle sve je komplikovanije. Nijedna trudnoća, ni njihov najraniji period, nije mi teško pao, jer taj je i najlepši“, zaključuje Jelena.

Jedini podkast u ovom delu sveta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra i jedini podkast koji uredno čestita rođendan predsedniku, „Dobar loš zao“, stiže sa novom epizodom! Nenad Kulačin i Marko Vidojković u prvom delu emisije pozdravili su veličanstveni protest u Nišu, čitali sa Čelinih usana kako je komentarisao to što su ga izviždali u Srbobranu i Krupnju, analizirali recept za kraljevačku kajganu, ali i teroristički napad u Petoj beogradskoj. Gost u epizodi u kojoj se obeležava 55. rođendan predsednika je profesor Jovo Bakić, promoter predsednikovih nadimaka i trkačkih i plivačkih disciplina. Jovo je analizirao dosadašnji tok protesta, pokušao da predvidi kako će se oni dalje odvijati, uz jasne poruke šta oni koji nisu studenti treba da rade kako bi bili korisni deo trenutne pobune. Bakić se osvrnuo na rad skupštine, aktivnosti opozicije, informisanje RTS i još mnogo drugih tema u ovom uzbudljivom intervjuu. U Magarećem kutku moći ćete da ocenite kako Miloradu Dodiku stoji prvostepena presuda. Autori vas mole, pretplatite se na DLZ putem patreon.com/ucutatinecemo a darove za predsednikov rođendan možete poslati na PayPal dlz.istern@gmail.com. DLZ, samo na našem portalu!

Organizacija, disciplina, razumevanje, poštovanje, a pre svega ljubav, vladaju u kući porodice Bajec, a gosti nove Mamazjanije, popularna doktorka, specijalistkinja oftalmologije Katarina, koja je kod nas drugi put, i premijerno njen suprug, čuveni hirurg, profesor Đorđe Bajec, otkrivaju tajnu poslovnog i privatnog uspeha, sa četvoro dece, od kojih je jedno, sin Filip, njihovo zajedničko.

Prof. dr Đorđe Bajec iz prvog braka ima dva sina, od kojih je jedan hirurg, sa kojim je često u istoj sali na operaciji, sa Katarinom ima sina Filipa, dok poznata doktorka takođe iz prvog baraka ima sina, Jovana.

„Deca se slažu, a najviše se druže Filip i moj unuk, jer ja sam već deda jednog petogodišnjeg dečaka. Tako da Filip gleda stariju braću, ugleda se na njih u sportu, ponašanju, već priča da hoće da bude hirurg kao Andrej, moj najstariji sin i ja, kao što je i moj otac bio, ali videćemo, svakako ima te modele oko sebe“, priča Đorđe.

Odnos prema starijoj deci i Filipu, koji je najmlađi i porodično je mezimče, priznaju – nije isti.

„Jovana sam rodila na studijama, između njega i Filipa je 17 godina razlike. Dešava se da mi kaže kako sam prema Filipu drugačija nego što sam bila prema njemu, kao što Džou njegovi sinovi nekad spočitaju da sad ima više vremena i strpljenja, ali to je tako, drugačije je kad u mladosti dobijete decu, a paralelno jurite karijeru i imate drugačije poglede na život“, priča Katarina.

Deci, kažu, daju punu slobodu, ne ograničavaju ih, a oni su danas, bar ovi odrasli, pokazali da su izrasli u samostalne, nezavisne i uspešne ljude.

„Filip je jako odgovoran, vredan, ali voli i da se igra i odmara, kao i svako dete. Iako ga ne ograničavamo, puštamo ga da sam sebe nekako kontroliše i zaista se to dešava. Kao da sam proceni kad je dosta, nikada ne preteruje, ali tu su ključni modeli koje ima u kući – nas. Kakav je roditelj, takvo će biti i dete, bar dok je malo“, kaže Katarina.

Na to se Đorđe nadovezuje i kroz osmeh dodaje da je Filip još i jedini koji ih sluša.

„Ovi ostali su odrasli, imaju svoje obaveze, dnevne rutine, i teško ih je sve okupiti na istom mestu, u isto vreme. Dešava se da smo za istim stolom i zajedno ručamo, ali uvek neko završi ranije, mora da ide i tako se jurimo sa vremenom“, kaže Đorđe.

On ističe da kao mlađi nije imao mnogo vremena za decu i da bi danas neke stvari drugačije uradio, ali opet, kad ih vidi u kakve su ljude izrasli, bude mu lakše. Ponosan je na svu svoju decu, a sa Andrejem je danas i kolega.

„Često smo zajedno u sali i voli da me nervira. On priča tokom operacije, i dozvoljavam mu, a pre njega, kad ste sa mnom u sali, to je bilo strogo zabranjeno. Vidim sebe u njemu kad sam bio tih godina“, kaže Đorđe sa ponosom u glasu.

Kad je organizacija života u pitanju, Katarina tvrdi da je tu Đorđe glavni, iako on ističe da je ona ta koja ustaje u pet ujutru, sve ih po kući budi i podseća na dnevne zadatke.

Sve u svemu, jasno je da bračni par Bajec jedno drugo prati, dopunjavaju se i dogovaraju, a na razumevanju, poverenju i međusobnom divljenju, koje među njima vlada, možemo samo da im pozavidimo.

„Podrška je ključna i priznajem da bi mi bilo daleko teže u nekim situacijama u životu da nije bilo Džoa. Kada sam se drugi put porađala, on je bio tu i osećala sam se sigurnije. Takođe, kada sam operisala benigni tumor na dojci, to sam i učinila jer je on insistirao, a ja mu verujem i dok god je negde tu da nadgleda, bezbedna sam“, zaključuje Katarina sa osmehom koji sa lica, kako kaže i njen suprug, nikada ne skida.

U novoj epizodi podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“, Nenad Kulačin i Marko Vidojković su zajedno u studiju, zahvaljujući pretplatnicima sa Patreona.

U prvom delu emisije, momci su se bavili izborom za gradonačelnika Novog Sada, potrošnjom jaja u Kraljevu, Psihovom psihoterapijom i ljubavnim mukama Darka Glavića.

Gost je, u ovom trenutku najzapaženiji reporter s lica mesta u Srbiji, ujedno predsednik pokreta „Ljubav, vera, nada“, Nemanja Šarović.

Gost i voditelji su pokazali da se može voditi razgovor sa suprotstavljenih ideoloških pozicija, kada je cilj zajednički. Šarović je, u to ime, govorio o studentskom protestu, opoziciji, medijima, radikalima i naprednjacima.

Komunikacija je protekla bez značajnijih trzavica, jer su se sve tri strane potrudile da pokažu kako u ovom trenutku moramo da ostavimo različtosti po strani i posvetimo se borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

U Magarećem kutku, promovišemo Brnabićkin novi nadimak!

Da bi DLZ nastavio da postoji, molimo vas, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo i ako možete, pošaljite donacije na PayPal dlz.istern@gmail.com

Pod udarom „borbe protiv korupcije“ je „boranija“, krupne ribe su zaštićene. Naše tužilaštvo je zaleđeno, paralisano i ponaša se kao namešteni direktori javnih preduzeća. Da tužioci rade po zakonu, mi ne bi imali dovoljno pritvorskih kapaciteta za osumnjičene.

Štrajk advokata je uspeo jer je 70 posto predmeta odloženo. Spasili smo obraz i dušu pred građanima jer smo se solidarisali sa studentima.

Reforma pravosuđa je iznedrila mnogo žrtava, a malo odgovornosti. Javni tužioci koji pokušavaju da rade po zakonu i nezavisno su progonjeni, dok su javni beležnici i izvršitelji najveći profiteri tzv. reforme.

Pristup pravdi u Srbiji je ograničen, ona košta, spora je i dostižna, ako se u međuvremenu ne razbolite i ne bankrotirate.

Gost: Ivan Ninić, Advokat