Po nekada mi se desi da popizdim. Onako baš seljački. Dođe mi da se derem, da pušim-pijem-glavom bijem. A onda se probudim iz sna za koji ne znam da li je halucinacija. Imam osećaj da sam nedorečen, da mi se bliži kraj, da nisam mnogo toga uradio, da stalno započinjem nešto novo, da bez nogu trčim maraton, a bez ruku pišem. Popijem kafu i proslavim još jedno jutro posle nedorečenog dana. I onda se suočim sa činjenicom da živimo u vremenu kretena. Shvatim da se onih pet hiljada ljudi sa dignutim čašama iz Milanove pesme nije pomerilo sa tog broja. Kada neko padne pokošen, neko novi uskoči na njegovo mesto i teraj dalje. Prolivamo krv dok odlikaši karaju dobre ribe, dok oni sede u ložama koje su namenjene nama, da oni piju naš šampanjac. Ali da li je baš tako?

Gost podcasta Treći Svet je Vuk Vidor, slikar

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Beograd je od rođenja mog grad isuviše kompleksan da bi ga jednostavno razumeli. Nekada je siv nekada žut, ali uglavnom ispunjava uslove da bude uzbudljivo mesto za život. U ovom civilizacijskom trenutku kome smo svedoci, gde su apsolutno svi, putem interneta, dobili moć da kažu nešto, da dobiju svojih pet minuta slave, da kreiraju laži, da hrane svoje nenormalnosti, da lažu, da se uvlače u tuđu kožu, da usvoje bezobrazluk kao model ponašanja, ili što bi mi stariji rekli da žickaju batine, u Beogradu još postoje toponimi koji nam daju za pravo da nismo baš svi za hospitalizaciju. Naseljena mesta u kojima ljudi žive su živi organizmi, sa svim svojim manama i vrlinama. Najbitnije je ne izgubiti nadu da će vrline preovladati.

Gost današnjeg podcasta Treći Svet je Doc. dr Olivera Vuković, psihijatar

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Umesto da ova 21 godina 21 veka bude relaksirana, da svako nađe svoj sex&drags&rokenrol fazon mi smo upali u zamku rugoba. Kako nam se desilo da su svi besmisleni narativi prihvatljivi ako su servirani kroz platforme i kanale koji u kolektivnoj svesti još uvek nose privide legitimnosti. Države su dokazale kako su umetnost i kultura za njih ne samo marginalne sfere društva, nego da je njihovo potiskivanje dobrodošla činjenica u vremenu kad je potrebna totalna poslušnost i pokornost naroda. Došlo je do toga da umetnici koji se obično vrlo glasno izražavaju kad se dovode u pitanje ljudska prava, sloboda i njeno kršenje nestali u tihoj medijskoj pustinji. Događa nam se takozvana “cancel culture” nova dogma svih mediokriteta koji kroz zabranu, anuliranje i brisanje stvaraju iluziju sopstvene važnosti. A, da li je baš tako?

Gost podcasta Treći Svet, Milena Trobozić Garfild

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Gost današnjeg izdanja podcasta „Treći Svet“ je Zorana Karapandžin na instagramu poznata kao Žozefina-donja tačka Ka, blogerka koja je moju pažnju privukla svojim preporukama knjiga na YouTube kanalu Makarta. U trenutku kada ne postoji književna kritika i kada su državni pisci bahato zaposeli sve pozicije koje donose benefite retki su ljudi koji se bave književnošću na krajnje netipičan način. Kritički. Ja sam se bavio prikazima knjiga, i još ponekada se tome posvetim, ali sve manje imam entuzijazma u tome. Na scenu je stupio neko ko to bolje radi od mene.

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Međutim, kontrakultura uglavnom ne uspeva da u potpunosti ostvari svoj koncept življenja, zato što jednostavno ne može da zahvati društvo u celini, već samo neke aspekte socijalnog života. Najčešće se prima u tzv. duhovnoj kulturi u koju spada: poezija, muzika, pozorište, slikarstvo, pa čak i književnost. Ona ne ulazi u teren svakodnevnog načina proizvodnje života. Teško je sve to na neki način učiniti ekonomski održivim u vreme hipsteraja, seljačkih logika, neoliberalnog koncepta ekonomije. U vreme odvratnog komercijalnog konzumerizma, ili kako se to već zove. Ali zato mi imamo Darku! Gost podcasta Treći Svet je Darka Radosavljević-Kustos naših života

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Ne tako davno pitao me je ortak šta čitaš kada non-stop imaš negativno mišljenje o novinama i nedeljnicima. Odgovorio sam mu da čitam Čičkov vremeplov. Onda u trenucima dokolice čitam Čičkove twitove i pokušavam da dešifrujem njegove poruke. Često odustanem pošto mi treba sertifikat Mense da bih ih razumeo. Ali volim istorijske citate kojima nas usmerava šta je hteo da kaže. Volim blog Mala cvećara, to mi je sličan doživljaj kao da čitam romane Džona Le Karea. Niko kod nas, barem da ja znam, ne čini nam svakodnevnicu istorijom. E da ja ne bih slobodno tumačio, i da me glavudža ne boli skoro svakodnevno gost današnjeg izdanja bloga Treći Svet je Zoran Čičak.

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Vratila nam je boje u živote. Obojila beli grad u šareno. Život kroji haljine, ne piše romane. Dame i gospodo Ana Tokin gost podcasta Treći Svet.

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Baš smo se zapričali, Nataša je žena koja je sveprisutna u našim životima i to je veliki benefit. Buon pomeriđo, Nataša kome stai? Rispeto, paće sulatera. Gošća „Trećeg sveta“ je Nataša Miljković.

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Mrzeo sam školu od momenta kada sam ukapirao da je inteligencija za bogate. Da je ovaj svet blagonaklon prema lažovima, lopovima, snobovima. Prezirao sam ljude koji hoće da budu čisti. Od štrebera mi se kenjalo. Intelektualci su globalno najfrustriraniji deo civilizacije. Na njihovu pamet se furaju bolidi. Ne znam zašto mi padaju na pamet kupljene diplome i radikali, ali oni su mi tu pred očima. Nije nama problem radnik, nego salonski peder. Nije nama problem pošten čovek, nego zao. Glupi nisu podli. Oni su samo glupi. Nastavio sam sa svojom tvrdoglavošću u narednim godinama. Decenijama. Moje ideje koje sam neoprezno trtljao mnogi su komercijalizovali. Pica delevery, bandži džamp, Maki i ja smo preteča Wolta, razvozili smo automaticima cirku iz drakstora na Banovom Brdu po žurkama i pijancima. Posle me je život odveo dalje. Vojska, London, radio, Jat, pa pisanje romana i angažovanje po magazinima, blogovi, podcasti. Škole ni na vidiku. Engleski sam naučio uz pomoć muzike i literature. Služim se nemačkim, italijanskim, na francuskom znam da kažem: Pariz. Jutros sam oterao decu od televizora i škole koja se tu emituje. Jedan život imaju da bi ga trošili na budalaštine koje im nameću gluplji od njih. Inteligenciju koja je potrebna da proplivaju kroz život imaju. Ježim se od momenta da budu povlašćeni robovi, da upadnu u kandže korporacija, da nemaju elementarnu slobodu. Najsposobniji i najnepokvareniji ljudi su najuspešniji. Oni kroz život gaze nepokolebljivo. Takvi su pili pivo ispred samiške, i šampanjac u Franšu. Znaju i sa soma dinara a umeju da sjebu i milion. Oni poseduju osmeh i socijalnu inteligenciju. Sposobnost da misle i deluju na barem tri životne platforme istovremeno. Fenomen je taj, da se od mojih desetak najbližih ortaka niko nije razveo, niko nema, da ja znam, paralelni život, da svi imamo super klince, koji lagano preuzimaju našu ulogu. Neka su živi i zdravi. Mi imamo još par nezavršenih poslova, ali lagano, pokrenuće se mašina. Današnji gost je novinar Dušan Mašić.

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Gotovo svakodnevno dok šetam psa uočavam podelu svog grada. Ima famozni Beograd na vodi, Beograd na twiteru, Beograd Vračar historikal, Beograd slikan očima posmatrača koji su uglavnom očajnici nespremni za tegobe koje život nosi sa sobom, Beograd udavljen u lepoti ljudi koji s osmehom podnose tegobe i nose teret vremena u kome živimo. Ima više Beograda, kao što imamo samo jednu Srbiju. Ali ljudi ni to ne kapiraju. Trenutno je ovde bolje i slobodnije nego bilo gde, gde ljudi udavljeni državnom birokratijom i korporacijama sede vezani za radijatore, dok ih ne prođe volja za normalnim životom. Nova normalnost je nenormalnost. Ko to shvati-živeće, ko ne shvata neće. Lukavo smo namamljeni na tuđe živote još od serije Dinastija i okršaja arhetipskih domaćica Kristel i Aleksis, a onda je MTV pojeo radio, i svi smo počeli da džuskamo. Danas živimo živote junaka sa TVa. Neko je Kristijan, neko Piksi, neko Čićvu, neko Palma, neko Giga Moravac. Uglavnom smo postali konzumenti kulturnog modela u kome je Bjela Rambo, a Vučić Tito. Laž je postala prihvatljiv model ponašanja. Ono što se na televiziji kaže to je to. Život izvan box-a ne postoji. I onda dođe Boško Buha pa krene da gađa bombama istine učmalih i uljuljkanih medija. Vesti u 20h Newsmax Adria postale su must have. Gost podcasta Treći Svet direktor tog projekta Slobodan Georgiev.