Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Kažu da je muška suza najteža. Naravno, pošto u današnje vreme kada su nam oduzeli koplje, luk i strelu dolazi do unutrašnjeg sukoba gneva i razuma. Teško je na negativne globalne pojave reagovati civilizovano, ali to nam je dokaz da smo dobri ljudi. Razum nam je jači od gneva. Da se ne bi smo pesnicama borili kroz život i ronili suze, instikt za opstanak nas vodi da negativnost i stvari koje nam se ne dopadaju pobedimo lepotom i stilom. Uvek sam voleo žene, one su sve kraljice i moje drugarice. Ali bez drugara nema dobrog trača. Svakako postoji dilema da li muškarci razgovaraju samo o fudbalu i ženama. Evo ja ću da vam odgovorim. Naravno!

Gost današnje epizode podcasta Treći Svet je Boris Jakić glavni i odgovorni urednik magazina GLORIA.

TREĆI SVET: gost Una Nikolić | Episode 034

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Cele ove preduge zime tumarao sam sa psom dovodeći se u formu za proleće. Imam uvek neke planove. Prvo ću u Amsterdam, pa da obiđem Ćinkve Teru, Rovinj, i na kraju leta odoh na dragu Adu Bojana do koje bih se najradije teleportovao da ne moram da putujem do tamo. I da, voleo bih da sve ovo obiđem SAM.

Ali ne može.

Život mi je spakovao paket aranžman u vidu dece i supruge. Jedino će moj ljubimac da ostane da čuva kuću. Ako, brate, neka spava malo na nekom drugom. Iskrenost je vrlina, svako se sam rađa i sam umire. “Nemoj to da mi radiš” je najgluplja rečenica koja može da se uputi nekome na samrti. Nadam se da nas je život ostavio na miru barem malo da ne umiremo svaki dan. Vreme je da se slavi život, ali pošto nije život za svakoga postoje ljudi koji nam nude koncept. Koncept je majka u evoluciji gradskih sredina, ma kako vi to razumeli…

Gošća današnje epizode je Una Nikolić-vlasnica FAB Living concept store-a.

TREĆI SVET: gost Dušanka Komnenić | Episode 033

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Zamalo da nam se dogodi proleće. Pojavilo se na dan-dva i vratilo u pećinu. Možda se zaljubilo u mečku pa mu se ne izlazi. U šemi su. Pre neki dan sam razmišljao koja je najbeogradskija reč i došao sam do spoznaje da je to: “šema”. To možemo da koristimo kao lozinku za prepoznavanje. Imaš neku šemu, s kim je neko u šemi, imam šemu-strpi se. I tako do beskraja.

Razmišljao sam takođe koja bi mi najgora kazna od života bila. To je da me neko osudi na „suprotnost“. Da budem sve suprotno od sebe. I da tako vozim do kraja. Brzo bih skončao. A onda sam se izolovao, i dohvatio da po ko zna koji put pročitam Paklenu pomorandžu. U mojim godinama ima ukus sendviča sa podrigušom.

Nespokojan sam. Brzo se približavamo fazi u kojoj je vlast slobodna da čini što god želi, dok građani mogu delovati samo uz dozvolu; što je faza najmračnijih razdoblja ljudske istorije, faza vladavine grubom silom. Zbunjen sam količinom ljudi koji mole da ih vlast udomi. Ali zato postoji podcast Treći Svet da vrati veru da je “podzemni svet” ipak opcija slobode.

Gost današnjeg podcasta je vizuelna umetnica Dušanka Komnenić

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Odavno imam teoriju da ovaj svet zaista treba da prepustimo ženama na upravljanje. Dosta je više mita da je muškarac lovac koji obezbeđuju hranu. Sada je hrana na svakom ćošku. Dosta je bilo mačizma koji je preduslov za seljačizam. Meni koji sam “stara škola” iskreno smetaju insistiranja na nečemu što je po meni tako normalno. Mrzim ejdžizam koji nam se nameće, ne volim insistiranje na rodnoj ravnopravnosti, zato što je za mene formulacija za nas dvonožne životinje: ljudi, to je zbirna imenica za sve žive organizme. Ne volim nevaspitane, ne volim fastčekere po društvenim mrežama, nebitne ljude koji čuče u zasedama i obesmisle svaku korisnu društvenu inicijativu. Volim hrabre, inteligentne, angažovane osobe. Kakav da sam, mene je kroz život vodila majčina ruka. Život su mi kvarili tuđi očevi, moj nije stigao daleko. Ovo nije patetika ovo je napisano u slavu današnjeg dana!

Gošća današnje epizode podcasta je Jelena Petrović, profesorka engleskog jezika, aktivistkinja u Centru za prava deteta

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Čitao sam Miru Furlan danima. Uporan sam bio, čitanje 700 strana je u ovo brzo vreme stanoviti poduhvat. I pročitao sam. Odlično je napisano. Svako od nas može da izvuče neku paralelu sa njom. Slobodni ljudi su obespravljeni, sistemski izopšteni, prepuni dilema: „Šta se bre to dešava sa ljudima!?“ I zamislite njena mačka zvala se kao moj pas. Ugi! Nikada nisam pronašao gde je moja ćerka čula to ime ili ga je naprosto izmislila.

Do sada, nikada nisam pronašao tako tačan opis i doživljaj Amerike kao u njenoj priči. Konačno sam našao istomišljenicu. Njen odnos sa exYU je nešto što treba da se izučava. Jedan tekst od strane Tanje Torbarine u Globusu okinuo je njen životni udes. Odvratno je što svaka njena reč vodi ka nečemu zbog čega ćemo svi mi koji nećemo u čopor nastradati. Jednostavno će nas „kanselovati“… Pročitajte, hrabar je to čitalački poduhvat, ali auto-biografija Mire Furlan to zaslužuje.

Ali, da se ne bi zadržali na samo na njoj, imamo mi još autentičnih emigranata koji su uspeli da se izdignu svojim biografijama. Gost današnjeg podcasta „Treći svet“ je Darko Lungulov reditelj, scenarista i producent.

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

„Proleće na naše rame sleće, a mi svakodnevno čekamo šta je sledeće. Događaji se odvijaju u ritmu Twitera. Svakog sekunda nas zatrpavaju lažne vesti, lažni profili unose vihor u oslabljene mozgove. Treba se nivelisati i živeti. U materijalnom vremenu kada pojedinci gube na značaju ako nisu u čoporu, ružni pačići pojavljuju se na sve strane. Plivaju prezreni od svih zato što su različiti. Pokušavaju da doprinesu, da se podignu iz mulja, da urade nešto i osavremene nam živote. Obično takvi završavaju na lomači. Bitno je uklopiti se, poslušan biti, beznađe je prihvatljiv koncept življenja. Ali, da li je baš tako? Svako pokoljenje ima svoje diskretne heroje. Na njima svet ostaje.

Ne zaboravite – od sada podcast „“Treći svet““ možete i gledati.

Gošća podcasta „“Treći Svet““ je Sanja Nikolić, istoričarka umetnosti, vintage kustoskinja i vlasnica second hand šopa „“Nosim se““.“

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Podcast „Treći svet“ ušao je u silaznu fazu. Kao što je osamdesetih „Video ubio radio zvezde“, tako će video ubiti i podcaste. Niko neće da sluša, svi bi da gledaju. Možda žele da vide kako se neko obukao ili ako ima sreće svukao, potukao, nad svojom sudbinom uživo kukao. Dok ne dođe do idealnog društva u kome ćemo se vratiti trampi kao sredstvu plaćanja, to je ono: ja tebi ovcu – ti meni kozu, mi ćemo luksuzno živeti u sećanjima i sadašnjosti koju sami kreiramo. Slobodni ljudi su ljudi kojima je “lako je tebi” etiketa zalepljena po rođenju. Nije život što i poljem preći ali nije ni provincijska bajka. Treba da se iscimate rođaci, inače ode život.

Gost današnjeg podcasta je filozof, novinar i reditelj Dragana Kanjevac.

TREĆI SVET: gost Milan Kamponeski, astrolog | Episode 028

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Na početku ove nove godine ja nisam spokojan. Nemam problem sa virusom, sa bolešću, sa ekonomskim kolapsom. Preživeli smo svašta. Meni problem predstavlja strah drugih. Strah se u ovo ludo doba širi, baš poput pandemije i manifestuje u vidu najgorih ljudskih poriva i najnižih primalnih strasti. Otuđili smo se jednih od drugih, uveo se izraz socijalna, umesto fizička distanca i u tome niko ne vidi ništa strašno. Postoje među nama ljudi koji bi ti glavu otkinuli ako kažeš bilo šta protiv onoga što nam svakodnevno, već mesecima serviraju na televizijama i u mejnstrim medijima. Ljudi koji te anatemišu samo jer želiš da misliš svojom glavom i odlučuješ svojim razumom. Okruženi smo ljudima koji se toliko panično plaše smrti, da su spremni da ostatak života provedu u izolaciji, i da nikada više ne zagrle bližnjeg svog. Mnogo ljudi slepo i olako prate pravila, komande, direkcije i prihvataju svaki oblik „nove normalnosti“, kao da nikada pre toga ništa drugo nije postojalo. Oni će prvi sutra na komandu da slobodno poubijamo jedni druge da bismo preživeli, ‘ladno zapucati na bližnjeg svoga jer – „tako je rečeno na televiziji i to je dakle sasvim ok“. Taoci smo jebenog, tupavog, naivnog i povodljivog sveta koji ne shvata da SLOBODA NEMA CENU i da jedino umno, duhovno i fizički slobodan čovek može da se izbori sa svakim neprijateljem koji ga ugrožava, bio on globalan ili lokalan. I da samo život koji se živi slobodno vredi živeti. Ali plašim se da smo ipak velike pizde da bi pobedili u toj borbi.

Gost nove epizode podcasta Treći Svet je Milan Kamponeski, astrolog.

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Pre par godina rekao sam da su ljudi iz moje generacije (plus-minus deset godina) ili poludeli ili umrli ili otišli preko. Ostalo nas je ovde po Beogradu tek za punu šaku jada. Ali pošto je vreme relativno a život apsolutan, najbolje kćeri i najbolji sinovi našeg grada vraćaju se da ovde provedu svoju poznu mladost. Pedesete su nove tridesete, čak i šesdesete su nove tridesete. Teror mladosti koji nam globalizam nameće nekako smo otresli sa svog mokrog krzna. I gazimo opet strojevim korakom kroz svet koji nam nije blagonaklon. Plašim se da ustanem nekom starijem u gradskom prevozu, da me ne optuže da sam rasista ili pedofil. Pitaj boga šta sve ljudima može da padne na pamet. Ali na moju sreću autobusa i tramvaja nema u Beogradu. Zavejao ih sneg, a i mozgovi su nam zavejani. Ali imamo sreće, još par meseci pa će proleće. Predaja nije opcija!

Gost današnje epizode podcasta „Treći Svet“ je gospodin Branko Anđić književnik, prevodilac, novinar, evrobirokrata, svetski putnik

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Pre par godina rekao sam da su ljudi iz moje generacije (plus-minus deset godina) ili poludeli ili umrli ili otišli preko. Ostalo nas je ovde po Beogradu tek za punu šaku jada. Ali pošto je vreme relativno a život apsolutan, najbolje kćeri i najbolji sinovi našeg grada vraćaju se da ovde provedu svoju poznu mladost. Pedesete su nove tridesete, čak i šesdesete su nove tridesete. Teror mladosti koji nam globalizam nameće nekako smo otresli sa svog mokrog krzna. I gazimo opet strojevim korakom kroz svet koji nam nije blagonaklon. Plašim se da ustanem nekom starijem u gradskom prevozu, da me ne optuže da sam rasista ili pedofil. Pitaj boga šta sve ljudima može da padne na pamet. Ali na moju sreću autobusa i tramvaja nema u Beogradu. Zavejao ih sneg, a i mozgovi su nam zavejani. Ali imamo sreće, još par meseci pa će proleće. Predaja nije opcija!

Gost današnje epizode podcasta „Treći Svet“ je gospodin Branko Anđić književnik, prevodilac, novinar, evrobirokrata, svetski putnik