Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Dok sam juče snažno sekao vodu po bazenu Tašmajdan iskušavajući telo, naročito pluća i srce, na tribinama me je čekala autobiografija Džima Morisona: „Niko se odavde neće izvući živ“. Brže-bolje sam zapalio iz bazena, ne moram da znam gde su mi granice izdržljivosti. Došlo je dvadeset drugo leto, 21 veka, a ja se sećam kada sam kao školarac brojao koliko ima do 2000 i koliko ću tada imati godina. Ceo život sam opsednut godinama, plašio sam se starosti, sada je volim. Okej mi je. Uz šaku tableta skroz je podnošljivo. A kada se umirim poredim se sa boljima od sebe. Šta god da sam radio uvek je bio neko bolji i to me je radovalo zato što mi zadaju domaći zadatak. Rosa je od prapočetka bio korak ispred cele naše generacije, i kada se svira i kada se studira, i kada se ide u vojsku u neki pičkovac, i kada se postaje vitez. Kada sam uz tešku muku oslabio 10 kilograma Rosa je oslabio 18…pa kako brate???

Gost podcasta Treći Svet je Branko Rosić, mašinski inžinjer

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Bitna stvar koju nam je donela civilizacija i beg od varvarskog ponašanja je pristojnost u komunikaciji sa drugim ljudima. Međutim postoje i tu ljudi koji su iznad svih. Prvenstveno mislim na kučkare. Ko ima psa kvalifikovao se za raj. Ko voli pse, može mu se da ne voli ljude. I to je tako lepo. Danas je tako teško naći nekoga ko je vrhunski profesionalac i doktorant života. Uvek sam se divio ljudima koji mogu da razgovaraju sa svima. Ja ne mogu. Zato i radim ovaj podcast da bih mogao da pričam s kim ja hoću…

gost današnjeg podcasta je Jasmina Stojanov Generalni direktor, agencije Nova communications

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Uvek sam bio čovek kome su se jednostavno dešavale situacije. Jutros kada sam izašao iz zgrade da prošetam kuče naletim na Đilasa, iza ćoška na Miloša Jovanovića a samo par koraka dalje na Lutovca, koga nikako da prestanem da zovem Lutanovac. Koji sam ja meni opozicionar! Pas je odjurcao za nekom kujom, a ja razmišljam da je dobro što je umrla srednja klasa po Vračaru, pa ne može klavir da mi padne na glavu. Preko puta ulice veliki red ispred apoteke, a na ćošku red ispred pekare. Pa ima logike, pojedeš burek pa odeš po razređivač holesterola. Psu ni traga. Ispred mene projurca u sklepanom vozilu skupljač sekundarnih sirovina, isti Ron Džeremi i to u majici Sex Pistols. A bilo je tek pola devet ujutru. Brate, postoje dani kada je bolje ne podići roletnu, vratiti se u krevet i čitati pisane romane o vajat Erpu. Gost današnje epizode podcasta Treći Svet je Veljko Lalić novinar

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Najvažnije u životu je kretanje. Nekako mi je najlakše da se poistovetim sa rekom. Reka ima izvor, tok i na kraju se ulije u beskraj. Dok teče bitno je da voda bude bistra, prohodna da bude pitoma ka živim bićima koja žive u njoj ili se kupaju u njoj. Treba pripitomiti virove, izdržati da se ne izlije i uništi polja i kuće, da otrpi na sebi splavove za zabavu. Reka teče zavisi od perspektive ili u levo ili u desno, ne teče na gore, samo može da ponire. Voda u njoj nekada je hladna, nekada topla. Izvori naše dve najveće reke su na zapadu. Ulivaju se u istočno more. Znači s leva na desno sudeći po karti sveta. Tako je i u životu. Svi smo kao mladi levo ali nas godine iskustva guraju u desno, meni je to neobjašnjivo ali je jednostavno tako. „Da li će ljudi ikada biti srećni?“

Gošća današnjeg podcasta Treći Svet je Bojana Nedeljković ekonomista

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Žao mi je samo što u životu nisam išao do koske. Taman dođem do nekog cilja najčešće odustanem. Dosadi mi proces. Sam sam sebi dao privilegiju da budem bogat. Mada nisam svirao klavir nego harmoniku i nisam učio francuski, nego engleski. Nisam rastao u dvoru, nego pored uz kanal prepun krokodila koji obične ljude deli od elite. Nemam irskog hrta, nego zlatnog retrivera. Sve pare koje sam zaradio sjebao sam na putovanja, plaćanje tura po kafanama, na jeftine majice i starke. Moglo je mnogo toga da mi dođe glave, ali za sada nije. Moje blago su moja porodica, pas i u ovom trenutku vitak stas. Idemo dalje do sledeće titule. Predaja nije opcija. Mi koji pozitivno mislimo smo dvorske lude, ali to smo izabrali. Nije sloboda za svakoga. Gost današnje epizode podcasta Treći Svet je Nikola Čuturilo muzičar.

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Moram da priznam da sam možda jedan od retkih koji se u Luvru nije iznenadio dimenzijama Leonardove Mona Lize. „Mala je“, obično usledi komentar. Međutim, nisam do skoro znao da postoji „Pariski sindrom“ koji je postao sistemska bolest u Japanu. Radi se o razočaranju japanskih turista u Pariz, bolest koja se manifestuje različitim psihičkim i fizičkim reakcijama organizma na doživljenu emociju. Uzrok ovakvog stanja se nalazi u tome da su putem filmova, časopisa, knjiga japanci imali totalno drugačiju predstavu o Parizu kao gradu svetlosti. Kada ih dočeka surova realnost pojedini odmah obole. Šta bi s njima bilo posete Beograd ili Beli grad kako ga tepajući zovemo, ne znam ali znam da Beograd ima čime da se pohvali turistima. Jedno od glavnih toponima je svakako i Narodni muzej u Beogradu.

Gost današnje epizode podcasta „Treći svet“ je Marija Jovičić je istoričarka umetnosti, vlasnica Instagram profila „Umetnost kaže može“.

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Kao klinac čitao sam Karla Maja, Vajat Erpa,Tarzana kralja džungle, stripove, knjige o gusarima, voleo sam epske priče. Kod babe u šumadijskom selu gde sam provodio delove raspusta bilo je vrsnih pripovedača koji su ispunjavali sve forme nazovimo ga epskog horor žanra. Volim misterije raskrsnica u ponoć, zamišljao sam da sam vitez koji se bori sa turcima, partizan koji maksimom lupa po diviziji, palio sam sveću u ponoć pred ogledalom da vidim ko mi je buduća žena, nema vračare na teritoriji grada kod koje nisam bio. Uvek sam se divio ljudima koji puno znaju i koji umeju da kreiraju priče. Uvek sam bio veliki poštovalac vestern filmova. Muzika mi puno znači. Nisam voleo Oasis dok nisam pročitao Dexinu priču o Wondervolu. Čovek se uči dok ne umre.

Gost današnjeg podcasta Treći Svet je Dejan Stojiljković, pisac.

#trecisvet #mascompodcast #mascom

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Beograd je najbrži kada je prohodan. Život i praznici su nam opet učinili uslugu i po opustelim ulicama Beograda, mogli smo barem na kratko, da se konektujemo sa svojim gradom, bez frke da će nam neki magarac leći iza leđa na sirenu, ako na trenutak zastanemo. Ne pamtim čudnije vreme od sadašnjosti. Guzatati klinci kojima se taru butine, sada su se pozicionirali i kroje nam stvarnost. Gde su oni odrastali dok smo mi bili haj? Tamo gde je moja generacija iz uljuljkanih osamdesetih zastala, naleteli su silovito momci iz brzih bendova Srbije i spasli nas mraka. Rokenrol je pobedio devedesete. Ozbiljan fenomen kojim se niko nije pozabavio zato što je džibere sramota da priznaju da su nolajferi, što bi rekla moja deca. E u tim brzim bendovima jedan čovek je držao ritam na svoje četiri žice. Gruvao je čika Roki čulo se daleko.

Gost današnjeg podcasta Treći Svet je Roman Goršek audio umetnik

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je. Postoje različiti šabloni po kojima tumačimo sopstvene živote. Uprošćeno, to bi značilo da za početak posvetimo vreme sebi.

Treba da se bavimo sopstvenim problemima jer drugačije nema pomaka u našem životu. Sama spoznaja traume vodi nas ka progresu. Ideja je da shvatimo svoje nefunkcionalne šablone ponašanja kako bismo oformili nove životne strategije koje bi ih držale pod kontrolom. Ali suština ove moje priče je da sama spoznaja traume vodi ka izlečenju. Nemam pojma da li sam u pravu?

Gošća današnje epizode podcasta Treći Svet je dr Svetlana Stanišić profesorka fizičke hemije

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Neko je nekada rekao da postoje gradski momci napravljeni od industrijskog čelika. Nisam ni pomislio da sebe ubrojim u njih zato što sam posle 24 sata partijanja obično odustajao. Otpadao sam, što bi mladi rekli. Ostali su uglavnom nastavljali, ali jedan od njih nije legao da spava od tamo negde kraja osamdesetih. Kada ga ne bih video duže vreme pitao sam drugare šta radi, dobijao sam uglavnom odgovor: KAŠLJE. Od kada se poznajemo njegova ploča se vrti, tu i tamo preskoči, ali uglavnom drži ritam. Jako je teško javno razgovarati s jednim od najboljih drugova koji su moj život oplemenili ali veliki smo momci izdržaćemo. Gost današnje epizode podcasta je DJ Lale iz organizacije Happy People.