U ovom jubilarnom i ekskluzivnom izdanju obeležili smo naš mali a veliki jubilej – izkazak 50. broja našeg magazina. S tim u vezi razgovarali smo sa našom saradnicom i članicom redakcije Tijanom Spasić.
U drugom delu emisije, u gostima su nam bile Ivana Bogićević Leko i Sanja Petrović Todosijević. Razgovarali smo o najavljenoj prodaji objekata Memorijalnog kompleksa “Boško Buha” na Jabuci kod Prijepolja koja je izazvala burne reakcije u javnosti, o pokrenutoj onlajn peticiji kojom se apeluje na nadležne da izuzmu iz prodaje Dom pionira i omladine sa okolinom, budući da je reč o jedinstvenom nasleđu koje je namenjeno i pripada deci, o rasprodaji plemenitih ideja pacifizma, antifašizma i borbe za pravdu i jednakost.

Poslednju emisiju u 2018. godinu posvetili smo društvenom angažmanu mladih pisaca i spisateljica u Srbiji. Povod za gostovanje Vladmira Arsenijevića i Tanje Šljivar jeste projekat Hajnrih Bel – čovek sa noževima, koji je pokrenut povodom 101. godišnjice od rođenja Hajnriha Bela.
Misija ovog projekta je da analizira, u kreativnom smislu nastavi, pa čak i produži pomenuto dvostruko nasleđe Hajnriha Bela kroz aktivno učešće grupe od tri istaknuta srpska pisca i spisateljice koji u svom radu koriste različite forme izražavanja (fikciju, dramu, poeziju, esej, itd.) To su Tanja Šljivar (dramska spisateljica), Dragana Mladenović (pesnikinja) i Bojan Marjanović (prozni pisac i esejista). Sa Tanjom i Vladom smo razgovarali o povezivanju društvenog i političkog aktivizma sa njihovim radom, u najširem smislu. A glavno pitanje na koje smo od njih želeli da čujemo odgovor glasi: „Šta znači biti političan u savremenoj književnosti regiona bivše Jugoslavije?”.

U prvom delu emisije ovaj put nam je u gostima bila Jasna Dimitirjević, spisateljica, knjižarka i saradnica našeg magazina. Povod za razgovor je njena nova knjiga kratkih priča – Fiboničijev niz. Razgovarali smo o kratkoj priči kao formi – njenoj slabijoj zastupljenosti u odnosu na ostale i određenoj vrsti inferiornosti u književnosti, o Jasninim uzorima i referencama koje ostavlja u tekstu, od Bolanja do Džarmuša, o njenim junacima/kinjama koji su svojevrsni heroji i heroine savremenog društva u kom svi živimo i pokušavamo da pronađemo smisao i sreću.
U drugom delu emisije, razgovarali smo sa Virdžinijom Đeković, našom dugogodišnjom saradnicom, o tome zašto nam je potreban odgovoran dizajn, odnosno o svim razlozima za pokretanje programa Iz Dobrih Razloga ali i rezultatima koje su mladi umetnici pokazali baveći se gorećim društvenim problemima.

U još jednoj ekskluzivnoj i jubilarnoj emisiji razgovarali smo sa Zoe Gudović, feministkinjom, aktivistkinjom i lezbejkom koja je svako malo na ulici. Niko ne govori tako iskreno kao Zoe – o razlozima za izlazak iz pozorišta na ulicu, za odlazak sa uličnim performansima u više od 40 gradova i sela širom Srbije, za borbe sa vetrenjačama koje će jednog dana dati rezultate, za pokretanje instalacije toilet art u Minhenu, za rad sa ženama koje su žrtve nasilja, za rad sa izbeglicama, za rad sa svima kojima je podrška potrebna, za neodustajanje.

I u ovoj emisiji smo imali puno ekskluziva i jubileja!
U prvom delu emisije, razgovarali smo sa mladim istoričarem umetnosti i aktivistom, Lavom Mrenovićem, o savremenoj umetnosti, položaju mladih radnika/ca u kulturi i najavili izložbu Umetnost u doba klasnog rata. Dok smo u drugom delu emisije ugostili selektore našeg omiljenog filmskog festivala Slobodna Zona, koji su najavili ovogodišnje 14. izdanje festivala i preporučili neke od filmova, a i najavili superzanimljive goste koji će razgovarati sa publikom nakon projekcija nekih filmova.

Ovaj put smo razgovarali sa psihologom Markom Tomaševićem o mentalnom zdravlju i bolestima zavisnosti. Da li smo rešili da se ipak svi kolektivno selimo u Finsku i zašto, saznaćete na kraju emisije 🙂

U jubilarnoj i ekskluzivnoj 32. emisiji, u prvom delu ugostili smo Vladimira Arsenijevića sa kojim smo najviše razgovarali o novootvorenom Centru za savremenu književnost ali i drugim lepim stvarima koje njegovo udruženje Krokodil realizuje, dok smo u drugom delu razgovarali sa Emom Stepanović, iz Social Impact Award-a, o socijalnoj ekonomiji, mladim ljudima koji menjaju svet oko sebe svojim inovativnim i aktivističkim idejama.

Nigde ne postoje javni podaci o tome koliko je ljudi i iz kojih razloga izbačeno na ulicu. One slučajeve prinudnog iseljavanja za koje se još nekako i sazna karakteriše ili brojnost pogođenih porodica ili tragičnost samog ishoda. To ne znači da iseljenja u kojima niko sebi ne uzme život nisu jednako tragična, već samo da su medijski daleko manje zanimljiva.

O razlozima za prinudno iseljenje i njihovim ishodima, zatim solidarnim akcijama inicijative ZA Krov nad glavom, socijalnom stanovanju, ali i evikcijama širom sveta i pokretima koji su nastali okupljajući građane oko ovog pitanja razgovarali smo sa aktivistom i našim saradnikom Aleksom Petkovićem.

Antifašizam je reč koja se u javnom prostoru najčešće koristi u vrlo suženom značenju – prilikom protokolarnih obeležavanja praznika u čast pobede iz Drugog svetskog rata ili u sumnjivim interpretacijama u udžbenicima istorije. Međutim, da li zaista znamo šta danas znači antifazam (samim tim i fašizam) i, još važnije, šta bi on sve mogao da znači? Da li se on mora vezivati samo za jedan konkretan istorijski period, šta bi on predstavljao danas i zašto bismo uopšte trebalo o njemu da pričamo? Ovo su samo neka od pitanja na koja smo u najnovijem broju magazina pokušali da damo razumljive, ali ne i uprošćene odgovore. Tim povodom su nam u gostima bili i Krunoslav Stojaković i Luka Matić.

U poslednjoj emisiji prvog dela ovogodišnje sezone, ugostili smo članove Kontekst kolektiva, a povodom otvaranja velike, regionalne izložbe Gradove smo vam podigli, koja govori o kraju Jugoslavije, koju mnogi već komentarišu kao najbolju izložbu dosad o Jugoslaviji, a možda i ove godine.