Stefan Salom je jedan od troje osnivača Infostuda. Od dečačkih dana je pokazivao sklonost ka nauci, bio đak generacije, učestvovao na raznim takmičenjima i olimpijadama i sve je izgledalo kao da će svoj život posvetiti nauci. Ipak u jednom trenutku postaje deo nečega, što će njegov život usmeriti u drugom pravcu, kako zbog njegove želje da svoj život provede u Srbiji, koju smatra jedinom zemljom gde se oseća kao kod kuće, tako i zbog ideje koja će mu promeniti život.

Preko svog brata upoznaje Branimira i Branislavu Gajić i zajedno sa njima u slobodno vreme radi na stvaranju sajta, koji bi nudio informacije bitne studentima, a sve to na osnovu novinskog članka, koji je Branimir pronašao, u kome se govori da je takav sajt u Engleskoj prodat za jako puno novca. U početku celokupno poslovanje se odvija pomoću štapa i kanapa, zahvaljujući njihovoj divitljivosti i upornosti, bez ikakve ideje o tome kako bi oni uopšte mogli da monetizuju taj sajt i sve to što rade. Poslovne prostorije su im u tom trenutku u njihovim kućama, pa su roditelji morali da se javljaju bojažljivo na fiksne telefone, nikada ne znajući da li ih zove neko od rodbine i prijatelja, ili potencijalni poslovni saradnik Infostuda.

U toku 2007., posle godina mukotrpnog rada firma je postala dovoljno stabilna u svom poslovanju da Stefan i zvanično postane zaposlen u Infostudu. I danas pamti ponos koji je osetio kada je firma njima troma konačno mogla da plati zajednički ručak.

Nakon toga, pa do danas, Infostud je narastao u jednu od najvećih internet kompanija koje Srbija ima, a kroz ovaj razgovor sa Stefanom možete saznati, koje su to lekcije koje su oni naučili na tom putu, zašto smatra da su njih troje na početku gotove sve radili kontra od onoga kako bi trebalo, kako sada uspevaju da vode oko 170 ljudi koji su zaposleni u grupaciji, zašto je ideja samo od 2-10% biznisa i još mnogo toga.

Dragana Đermanović je dama za koju je gotovo nemoguće jednostavno reći šta je to čime se bavi, a kada budete poslušali intervju sa njom, shvatićete i zašto. Ono što definitivno možete zapaziti kada je upoznate, a i ovako preko kamere, je da je osoba sa neverovatno pozitivnom energijom, ogromnim znanjem i „sjajem u očima“.

Od ranog detinjstva je pokazivala preduzetnički duh, svoj prvi novac zaradila već sa šest godina, pronašla način da srednju školu završi za pola godine, stvorila porodicu na prvoj godini fakulteta i isti završila radeći dodatne poslove uz sve te obaveze, sa samo 24 godine dogurala do pozicije PR menadžera kabineta predsednika izvršnog odbora tada druge najveće banke u Srbiji i nešto nakon toga shvatila da je vreme da napusti korporativni svet i otisne se u preduzetničke vode.

Od tog trenutka, pa do danas, Dragana Đermanović je postigla zaista neverovatne rezultate. Od strane nemačkog magazina „The Hundert“ proglašena je u 100 najboljih preduzetnica Evrope, na listi koja je objavljena i u magazinu „Forbes“, dobila je priznanje „Cvet uspeha za ženu zmaja 2016″, sarađivala je sedam godina sa Novakom Đokovićem, za koga je kreirala strategiju ukupnog internet komuniciranja na globalnom nivou, od top 20 srpskh firmi sarađivala je sa njih 18, na Svetskom ženskom ekonomskom forumu u Indiji (WEF17), proglašena je za „Ženu decenije u oblasti društvenih mreža i liderstva“ i tako ponela najprestižnije svetsko priznanje u svojoj oblasti, predaje na eminentnim stručnim skupovima i konferencijama, a sve ovo je samo jedan deo onoga što je postigla u svojoj karijeri.

Velike kompanije i poznate ličnosti godinama angažuju Draganu Đermanović da im pomogne da unaprede svoje poslovanje i imidž, a ona je ovom prilikom podelila nesebično sa svima nama znanja i principe, koji su joj sve to omogućili i učinili je onakvom osobom kakva je danas.

Božo Janković je osnivač i direktor kompanije „Enterijer Janković“, kompanije koja ima svetski renome i reference kakvima se jako mali broj kompanija može pohvaliti i to govoreći na globalnom nivou. Pored toga, od strane kompanije EY je 2014. godine proglašen kao „Preduzetnik godine“ i predstavljao je Srbiju u Monte Karlu na takmičenju za EY Svetskog Preduzetnika.

Diplomirao je dizajn u oblasti prerade drveta na Šumarskom fakultetu u Zagrebu, radio u nekoliko firmi, a zatim se, pred naletom ratnih dešavanja u staroj Jugoslaviji, seli u Novi Sad. U toku 1991. godine iznajmljuje radionicu sa mašinom za preradu drveta i sam sa svojom suprugom u 23 kvadratna metra započinje svoje poslovanje.

Od 23 kvadratna metra i dvoje radnika, koliko ih je bilo na samom početku, „Enterijer Janković“ sada ima 35.000 kvadrata proizvodnog prostora i preko 600 zaposlenih radnika. Angažovani su od strane najpoznatijih svetskih hotela da izvode projekte u Moskvi, Londonu, Barseloni, Amsterdamu, Veneciji i drugim svetskim destinacijama, na opremanju 22 dvorca u Engleskoj, radili su rezidenciju ruskog predsednika, kao i filharmoniju u Moskvi, koja je pravo remek delo arhitekture, sarađuju na projektu kraljevske porodice u Kataru, rade enterijer za 450 vila na poluostrvu u Abu Dabiju…I ovo je samo jedan mali deo njihovih projekata

Zanima vas kako je sve navedeno moguće postići i stvoriti u manje od 30 godina poslovanja, a pri tom, kako on sam kaže, ostati normalan? Onda vam najtoplije preporučujemo da poslušate razgovor sa Božom Jankovićem, čovekom koji stoji iza svih ovih uspeha, a koji je nesebično podelio sa nama svoja znanja, iskustva i naučene lekcije.

Osvrt na period od početka emitovanja serijala, ostvareni rezultati, planovi za sledeću godinu…

Stevan Janović je vlasnik porodične firme „Janović“, koja je osnovana 1911. godine, kao voskarsko-medokolačarsko-liciderska radionica. Četvrta je generacija u svojoj porodici koja se bavi ovim zanatom i od 1985. godine, kada je preuzeo firmu, proizvodnju preusmerava na proizvodnju bombona, lizalica i želea.
Pored toga, Stevan je i reprezentativac Srbije u vazduhoplovnom modelarstvu i trenutno je aktuelni ekipni evropski šampion sa našom reprezentacijom.

Iako ga je majka savetovala da se školuje, a ne da nastavlja porodični zanat, obzirom da je isti jako težak i zahtevan, Stevan je ipak odlučio da krene putem svoga pradede, dede i oca. U trenutku kada je preuzeo firmu 1985. godine, imali su troje zaposlenih i svoje proizvode uglavnom prodavali na vašarima. Stevan je brzo shvatio da mora da promeni neke stvari, kako bi unapredio svoje poslovanje.

Nije bilo ni malo lako, obzirom da je njegov deda i dalje smatrao da stvari treba raditi na način na koji su oduvek rađene, a posebno teško mu je bilo obzirom da je jako brzo, nakon što je preuzeo firmu, ostao bez oca, koji mu je bio značajna podrška. Ipak, Stevan, uz pomoć svoje supruge Vesne, uspeva da promeni način same prodaje proizvoda, proširuje proizvodnju, povećava broj radnika, tako da polako počinju da sarađuju, prvo sa marketima u Srbiji, a danas 80% svoje proizvodnje plasiraju na tržišta Francuske, Nemačke, Švajcarske, Slovačke, Slovenije, itd. Ono što se nikada nije promenilo je kvalitet proizvoda, koji je ostao nepromenjen od nastanka firme, tako da se proizvodi i danas rade ručno i po porodičnoj recepturi.

Priča o preduzetništvu iz ugla jednog izvanrednog čoveka, zanatlije koji u sebi nosi tradiciju dugu 107 godina, o važnosti porodice, neminovnim promenama, izduvnim ventilima i resetovanju, novoj porodičnoj generaciji, koja polako uvodi novine u samo poslovanje i još mnogo toga što je Stevan naučio od svojih ličnih, ali i iskustava koja sežu u daleku 1911. godinu.

Mila Litvinjenko je osnivač i direktor najpoznatijeg domaćeg kozmetičkog brenda i zaista fascinatna osoba. Za 23 godine postojanja Aura je postala prepoznatljivi brend, a kompanija sama dobila je mnogobrojna priznanja, kao što su Top Serbian Brends, nagradu „Kapetan Miša Atanasijević“, Superbrands 2017-2018, priznjanje „Najbolje iz Srbije 2017“, itd., dok je Mila Litvinjenko nagrađena i lično nagradom „Cvet uspeha za ženu zmaja“, kao i nagradom na prvom regionalnom takmičenju za najuspešniju ženu regiona „Veuve Clicquot Business Woman Award“.

Po završetku studija španskog i francuskog jezika Mila radi na prevodilačkim poslovima, taj posao je dovodi i do rada za UN, ali je ipak u sebi osećala da to nije ono što je kompletno ispunjava i čini srećnom.

Igrom slučaja, na sajmu u Italiji, gde odlazi da pomogne prijateljima oko prevođenja, lutajući halom dolazi u kontakt sa katalozima o materijalima koji se koriste u izradi kozmetike, i sva ta mogućnost stvaranja i kombinovanja istih, kako bi se dobio krajnji proizvod, je istog trenutka fascinira.

Donosi odluku da je to što zaista želi da radi i započinje svoju preduzetničku avanturu 1996. godine, u vreme kada ništa nije izvesno, kada ona sama ne zna apsolutno ništa o vođenju kompanije, vozeći se po Srbiji sa kartonskom kutijom svojih proizvoda i idući od radnje do radnje, pokušavajući da dobije svoju prvu porudžbinu.

Priča o stvaranju našeg najpoznatijeg kozmetičkog brenda, ekonomskim priručnicima „for dummies“, o tome koliko je bitan inat, parkingu za plakanje, vožnji autoputem u kontra smeru u Makedoniji i lutanju putevima Federacije u vreme ratnih godina, a sve kako bi se došlo do novog kupca, radovanju koje i danas postoji kada vidi da neko kupuje njen proizvod, ali i onom najvažnijem, putu i lekcijama naučenim na njemu, od toga kako od neispinjenosti, koju u jednom trenutku osećate, doći do toga da iz vas sija zadovoljsto i sreća, zbog onoga što radite.

Izuzetna priča jedne izuzetne dame, iz koje ćete moći da naučite pregršt toga, a za šta je njoj trebalo više od dve decenije da do toga svega dođe!

Socijalno preduzetništvo je još uvek poprilično nepoznato kod nas, čak i kao pojam, pa se nadamo da će ova epizoda malo približiti značenje istog, kao i to kako ono izgleda u praksi.

Marija Ignjatović je suvlasnik i direktor „Novitas Consult“-a, firme za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, koja je jedan od pionira socijalnog preduzetništva u Srbiji.

Obzirom da su joj roditelji imali firmu, od malih nogu je bila uključena u funkcionisanje iste. Nakon završenog Ekonomskog fakulteta u Beogradu, vraća se u rodni Šabac i ovaj put i zvanično uključuje u rad porodične firme.

U toku 2011., na predlog svoje majke, počinje da razmišlja o osnivanju „Novitas Consult“-a. Trebalo je dve godine da se ispune svi administrativni uslovi, te 2013. firma zvanično počinje sa radom. U početku, Novitas Consult je uglavnom poslovao oslonjen na porodičnu firmu, ali nakon što je ista preuzeta od strane druge veleprodaje, Marija je bila prinuđena da sa svojom firmom u potpunosti izađe na tržište. Sve to nije bilo ni malo jednostavno, pa je Marija bila prinuđena da nauči nove veštine, kako bi firma prvo opstala, a zatim i napredovala .

Nakon prebrođene krize, a sve zahvaljujući novostečenim znanjima i veštinama, Marija dobija nekoliko značajnih nagrada, „Cvet uspeha za ženu zmaja“, regionalnu nagradu za Srednju i Jugoistočnu Evropu „Stvaratelji za stoleća“, a 29.11. će predstavljati Srbiju na regionalnom takmičenju „Veuve Clicquot Business Woman Awards“ u Ljubljani.

Priča o malo drugačijem preduzetništvu, drugačijoj perspektivi i načinu poslovanja, ali svakako sa vrednim lekcijama, koje je Marija Ignjatović morala da savlada, kako bi stigla ovde gde je danas.

Darko Budeč, osnivač i predsednik kompanije Buck, je preduzetnik preko četvrt veka i pravi vizionar. U izboru Ernst&Young-a, izabran je za preduzetnika godine 2012., gde je nakon toga predstavljao Srbiju na takmičenju za svetskog preduzetnika godine u Monte Karlu.

Nakon početnog zaposlenja, koje ga je vodilo i do Iraka, gde je radio na velikim projektima, 1992. godine odlučuje da pokrene svoju firmu. Posle prvih godina rada, gde su se uglavnom bavili sklapanjem osvetljenja i prodajom, bombardovanje 1999. godine ih primorava da pokrenu svoju proizvodnju, obzirom da su ostali bez mogućnosti uvoza robe, a sve to od mašina koje su tada sami sklopili.

Od skromnih početaka. Buck je postao kompanija koja je u samom svetskom vrhu, što se tiče svoje industrije. O tome svedoče i mnoge nagrade koje su dobili svih ovih godina. U 2009. godini su dobili Red dot nagradu za dizajn (pandan istoj bi bio filmski oskar), a 2011. su dobili nagradu „Good Design Award“ koju dodeljuje Čikaški muzej arhitekture i dizajna za izvrstan dizajn, za tri svoja proizvoda. Te godine je pored njih takve tri nagrade dobio još samo Apple.

Kako je tekao razvojni put kompanije, koje su naučene lekcije na tom putu, saveti za mlađe generacije, kao i još mnogo toga, od čoveka koji je među najboljim preduzetnicima koje naša zemlja ima.

Bojan Leković je prošao jako dug i trnovit put, pre nego što se uopšte obreo u preduzetničkim vodama. Nakon završenih studija, bio je dve godine asistent na Elektronskom fakultetu u Nišu. Želeći da unapredi svoju akademsku karijeru, zbog doktorskih studija seli se u Holandiju, gde je prinuđen da se prilagodi velikim kulturološkim razlikama, koje postoje između dve zemlje. Od odlaska u Holandiju, stvari se ne odvijaju baš najbolje po njega.

Jednog ponedeljka, vozeći se tramvajem na univerzitet, gledajući iz njega golf teren i druge ljude kako tog jutra igraju golf, shvata da je nesrećan kako njegov život izgleda, kao i da akademska karijera nije nešto što ga čini srećnim i gde sebe vidi u budućnosti. Odlučuje da promeni neke stvari i ulazi u korporativni svet. Pronalazi posao u KPN-u, holandskom kraljevskom telekomu, najznačajnijoj telekom kompaniji u Holandiji.

Ni taj deo nije baš najsjajnije počeo po njega. Prvi dan, na svom korporativnom poslu, odlazi na sastanak sa novim šefom, koji mu kaže da će, usled novonastale situacije, najverovatnije biti otpušten. Nemajući puno izbora, možda i iz čistog očaja, u jednom trenutku aplicira za novi posao, za koji čak i ne zna šta je, osim što u nazivu istog, pored nepoznatih reči, stoji inženjer. Srećom, izgleda da ni drugi nisu znali šta taj posao podrazumeva, pa za isti, osim njega, niko nije ni aplicirao. Kao jedini prijavljeni kandidat, dobija posao, iako je kasnije saznao da je malo falilo da ga, iako jedini aplikant, ne dobije. Narednih deset godina provodi na toj poziciji radeći na razvoju inovativnih tehnologija.

Međutim, tokom svih tih godina, a imajući u vidu da šansa da u svakom trenutku ponovo dobije otkaz uvek postoji, uveliko razmišlja o pokretanju sopstvenog biznisa. Uvidevši da će internet imati velikog značaj u budućnosti, a obzirom da je video koliki značaj holandski sajt „Marktplaats“ ima na tržište Holandije, na terasi u Nišu, zajedno sa svojim bratom i suprugom, odlučuje da stvori srpsku verziju istog.

Iskustvo koje je godinama prikupljao u korporativnom svetu je bilo jako značajno u tim trenucima i pomaže mu da lakše pokrene ceo posao. Ipak, put do toga da postanete 78. kompanija na svetu u industriji u kojoj radite, gde se KupujemProdajem danas nalazi, ne može biti lak. I nije ni bio.

Izuzetna životna priča, o prilagođavanju, padovima, upornosti, potrazi za svojom unutrašnjom srećom, otkrivanju sebe kao preduzetnika, borbi da se ideja sprovede u delo, uprkos brojnim „medvedima na putu“, je samo deo onoga što ćete imati prilike da čujete u ovom razgovoru i iz toga izvučete neprocenjivo vredne savete.

Saša Popović je suosnivač i CEO Vega IT Sourcing-a. Od malih nogu, još dok je radio sa svojim dedom, je pokazivao preduzetničke crte. U sedmom razredu osnovne škole je počeo sa programiranjem i zaljubio se u isto. Bavio se frilensingom, da bi se zatim u jednom trenutku zaposlio u holandskoj IT kompaniji.

Preduzetnički duh, želja za stvaranjem, kao i želja za slobodom, mu ipak nisu dali mira. I pored jako dobre plate u holandskoj kompaniji, a sa druge strane velikog rizika, obzirom da je imao kredit za stan, auto na lizing, tek započetu porodicu, sa trudnom suprugom, kao i početkom svetske ekonomske krize, Saša odlučuje da napusti siguran posao i sa cimerom iz studentskih dana pokrene zajedničku kompaniju 2008.

Prva veliki izazov koji su imali pred sobom je nešto iz čega su izvukli mnoge lekcije, koje su im pomogle da imaju neverovatan uspeh u proteklim godinama, te danas Vega IT Sourcing ima preko 170 zaposlenih, uspešno posluje na nekoliko inostranih tržišta, ima kontinuirani rast i jedan od najneverovatnijih radnih prostora u Srbiji.

Kompanijska kultura i odnos prema radnicima su nešto što su Saša i njegov partner postavili kao prioritet u svojoj kompaniji, pa danas mogu poslužiti, gotovo svim kompanijama, kao primer. U jednom trenutku su čak ljudi, koji su radili kod njih u kompaniji, imali veće plate od njih samih. Ipak, taj stav je nešto što je postavilo čvrste temelje na kojima je njihova kompanija mogla da se razvija i postane ono što je danas.

Intervju koji će vam omogućiti mnoštvo saveta, uvid u razmišljanje prvog čoveka kompanije, koja ima neverovatan poslovni uspeh u prethodnih deset godina, ali i njegov stav o odnosu prema kolegama u firmi, koji bismo želeli da postane uzor svima koji pokreću, ili već imaju, svoje kompanije.