U februaru 2012. godine, dr Milan M. Ćirković je napravio mini serijal sastavljen od dve epizode posvećen biološkom velikom prasku: Kambrijskoj eksploziji! Ovaj snimak predstavlja objedinjene delove u kojima se razgovaralo o tome. Emisiju je vodila Marija Nikolić. 

Support the show

U ovoj epizodi Radio Galaksije bavili smo se Arktikom! Pričali smo o arktičkom ledu, stvaranju i topljenju leda, jezercima na arktičkom ledu i fizici koja ih opisuje.

Gost je  bio dr Predrag Popović sa Instituta za fiziku Zemlje iz Pariza. 

Ako vas zanima kako se geofizičari bave Arktikom, kako se fizičkim modelima može opisati evolucija arktičkih jezeraca na ledu, problem koji značajno utiče na lokalni arktički sistem i određuje globalne parametre za globalne modele klimatskih promena, poput albeda, recimo, poslušajte ovu epizodu. 

Pričali smo o problemima istraživanja leda na Arktiku, fizici procesa nastajanja leda i topljenja leda, stvaranja jezeraca, njihovim oblicima, distribuciji po veličini, kao i kako kritična granica perkolacije (saznaćete u emisiji šta je to 😉 ) kontroliše evoluciju jezeraca tokom vremena. 

Govorili smo o modelima koji opisuju raspodelu jezeraca i njihovu evoluciju, kao i kako je dobijena analitička zavisnost koja nam određuje globalne parametre važne za globalne klimatološke modele i posmatranja Arktika na osnovu lokalnih i malih struktura jezeraca i njihove povezanosti na ledu Arktika. Takođe, pričali smo i o ubrzavanju topljenja arktičkog leda stvaranjem jezeraca i značaju ovog procesa za globalne klimatske promene i globalno zagrevanje. 

Ako vas zanimaju detalji, možete više pročitati u Peđinom doktoratu i u radovima: 

• Popovic, P., 2020. Idealized Models of Arctic Sea Ice Melt Ponds.
• Popović, P., Cael, B.B., Silber, M. and Abbot, D.S., 2018. Simple rules govern the patterns of Arctic sea ice melt ponds. Physical review letters, 120(14), p.148701.
• Popović, P., Silber, M.C. and Abbot, D.S., 2020. Critical percolation threshold restricts late‐summer Arctic sea ice melt pond coverage. Journal of Geophysical Research: Oceans, 125(8), p.e2019JC016029.
• Popović, P., Finkel, J., Silber, M.C. and Abbot, D.S., 2020. Snow topography on undeformed Arctic sea ice captured by an idealized “snow dune” model. Journal of Geophysical Research: Oceans, 125(9), p.e2019JC016034.
• Macdonald, G.J., Popović, P. and Mayer, D.P., 2020. Formation of sea ice ponds from ice-shelf runoff, adjacent to the McMurdo Ice Shelf, Antarctica. Annals of Glaciology, 61(82), pp.73-77.

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.

 

Support the show

U ovoj epizodi smo pričali o primenama mašinskog učenja i veštačke inteligencije u astronomiji i astrofizici, a gošća je bila dr Aleksandra Ćiprijanović iz Fermilaba. 

Pričali smo o obradi podataka u astronomiji i astrofizici, velikim podacima („big data“), mašinskom učenju, dubokom učenju, veštačkoj inteligenciji, neuralnim mrežama i tome kako nam pomažu u astronomiji i astrofizici, kada imamo preveliku količinu podataka i previše kompleksne probleme. 

Govorili smo o mnogim problemima kod kojih mašinsko učenje igra veliku ulogu u astronomiji: detekciji signala i šuma, klasifikaciji objekata, parametrizaciji spektara, analizi vremenskih serija, grupisanju objekata, razlučivanju objekata, detekciji artefakata na CCD čipovima, itd… 

U poslednjem delu emisije ćete moći da čujete čime se Aleksandra trenutno bavi na svom postdoc-u u Fermilabu, a to je adaptacija domena za deep learning modele u istraživanju sudara galaksija (kako da prilagodimo deep learning modele da rešavaju i probleme za koje nisu napravljeni inicijalno?). 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Tema ove epizode je struktura zvezda, ali u širem kontekstu i kompletnija priča o samoj fizici zvezda. 

Pričali smo o tome šta su zvezde i kako ih astrofizičari opisuju, koje se jednačine i modeli koriste za osnovno modelovanje strukture zvezda u astrofizici, koji su fizički parametri najvažnije karakteristike zvezda, koji su osnovni fizički principi strukture zvezda i kako je sve to povezano sa evolucijom zvezda, kao i na koji način kroz posmatranja možemo da saznamo više o strukturi zvezda. 

Gost je bio Stanislav Milošević, asistent na Katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

2009. godine, dr Milan M. Ćirković je napravio mini serijal sastavljen od dve epizode posvećen Ričardu Bakminsteru Fuleru, inžinjeru, dizajneru i vizionaru, jednom od pionira kosmičke arhitekture i održivog razvoja, kao i o kosmičkoj arhitekturi kao oblasti između umetnosti i nauke. Ova epizoda Radio Galaksije koja se nalazi pred vama je kolaž onih delova u kojima se pričalo o toj temi. Razgovor je vodila Marija Nikolić. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

U decembru 2009. godine, dr Milan M. Ćirković je napravio mini serijal sastavljen od dve epizode posvećen fizici i metafizici, mestu metafizike u savremenom (post-pozitivističkom) kontekstu, o temeljnom pitanju „Zašto postoji nešto, a ne ništa?“, o Dejvidu K. Luisu, (nedovoljno poznatom) savremenom metafizičaru, Zenonovi paradoksima i savremenim varijacijama na istu temu: supermašinama i superzadacima. 

Ova epizoda Radio Galaksije koja se nalazi pred vama je kolaž onih delova u kojima se pričalo o toj temi. Razgovor su vodili Marija Nikolić i Nesim Hrvanović. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

U ovoj malo drugačijoj epizodi pričali smo o predstavama nauke u filmovima, pre svega o onim koje su loše, o netačnim naučnim činjenicama koje se predstavljaju u kinematografiji, kao i o nekim primerima dobre prakse predstavljanja nauke na platnu i malim ekranima. 

Pokušali smo da prodiskutujemo i zašto je važno da nauka bude ispravno predstavljena u popularnim kulturnim sadržajima, čak i kada to nije suštinski važno za samu radnju i poruke koje ona nosi, a naveli smo i primere dobre prakse i neke preporuke filmova za gledanje.

Dakle, uz ovu emisiju ide i veliki #SPOILERALERT, pre svega za filmove „Don’t Look Up“ i „Ad Astra“. 

Gosti su bili dr Milan M. Ćirković i Marko Vesić. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

U danima velikih ratnih neizvesnosti u Evropi i svetu ponovo se pokreće pitanje rizika od početka velikog oružanog nuklearnog sukoba i posledica koje bi po civilizaciju i čovečanstvo takav sukob mogao da ima. U ovoj epizodi smo se bavili temom nuklearne zime kao jedne od najkatastrofičkijih posledica nuklearnog rata na planeti.

Gost je bio prof. dr Vladimir Đurđević, klimatolog sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a zajedno sa njim razgovarali smo i sa dr Milanom M. Ćirkovićem (on je suštinski domaći u Radio Galaksiji) sa Astronomske opservatorije Beograd, koji se bavi i rizicima globalnih katastrofa.

Pričali smo o nuklearnom oružju i istoriji nuklearnog naoružanja u svetu, ali mnogo više o idejama u upozorenjima o katastrofičkim rizicima i posledicama koje nuklearno naoružanje, a samim tim i nuklearni rat, mogu da imaju po civilizaciju. Pričali smo o idejama, teorijama, modelima i empirijskim podacima koji postoje u domenu istraživanja pojave nuklearne zime, klimatskim modelima koji se bave transportom čađi u troposferu i stratosferu, efektom nuklearne zime po živi svet na planeti, kao i po sisteme od kojih čovečanstvo zavisi, poput poljoprivrednih sistema, pojavi nuklearne gladi i ostalim društvenim efektima koji bi mogli da se ostvare u slučaju velikog nuklearnog sukoba (kako lokalno, tako i globalno).

Pričali smo i o prirodnim pojavama koje su u istoriji planete dovodile do zahlađenja sličnih nuklearnoj zimi, poput erupcija velikih vulkana poput Tambore, što je prouzrokovalo vulkansku zimu, ili impaktnih zima, poput one koja je usledila nakon pada asteroida ili komete na područje poluostrva Jukatan i prouzrokovalo veliko masovno izumiranje vrsta na planeti pre oko 65 miliona godina. Govorili smo i o efekte koje pojedini manji događaji imaju u atmosferi, poput erupcije vulkana Pinatubo ili nuklearnim probama koje su se dešavale u proteklih 80ak godina širom planete.

Na kraju, govorili smo o važnosti analize rizika, kao i važnosti nuklearnog razoružanja, ali i o potencijalnim katastrofičkim efektima havarija i nesreća u postojećim postrojenjima poput nuklearnih elektrana ili skladišta nuklearnih arsenala.

Nadamo se da će vam ova epizoda makar malo pojasniti rizike i situaciju u kojoj se društvo nalazi kada je u pitanju tekući rat u Ukrajini i pretnje nuklearnim ratom koje su u ovom ratu upućene i o kojima se poslednjih dana priča. 

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Vesti iz sveta nauke iz drugog meseca 2022. godine! Pričali smo o: 

• poravnanju ogledala na James Webb svemirskom teleskopu, 
• novom rekordu u industriji fuzione nuklearne energije u JET eksperimentu, 
• potencijalnoj prvoj detekciji izolovane crne rupe u Galaksiji, 
• potencijalnom otkriću nove ekstrasolarne planete oko Suncu najbliže zvezde, Proxime Centauri, 
• novim procenama završetka Poznog teškog bombardovanja na Marsu, 
• normalizaciji ekstremnih okeanskih toplotnih talasa, 
• intenziviranju cvetanja algi u jezerima na Zemlji, 
• nadolazećem novom istorijskom minimumu u pokrivenosti mora ledom na Antarktiku, 
• otkriću naizmeničnog boravka Homo Sapiensa i Homo Neanderthalensisa u pećini Mandrin u Francuskoj, 
• otkriću velikog broja ostraka (glinenih tablica za pisanje) koje govore o svakodnevnom životu u školama u drevnom gradu Atribis, 
• istraživanju „obrnutih“ časova hemije, 
• istraživanju digitalnih igara u učenju hemije, 
• učenju kod Gofinovih kakadua i korišćenju alatki kod papagaja, 
• otkriću najvećeg fosila pterosaurusa iz srednje Jure, 
• Selekcionim efektima u paleontološkim istraživanjima i efektima kolonijalizma na rast paleontološkog znanja, 
• istraživanju evolucije engleske i japanske narodne muzike primenom bioloških statističkih algoritama,
• primeni ekoloških algoritama za neotkrivene vrste na problem procene nestalih rukopisa iz Srednjeg veka, 
• mirisu mrava i istraživanjima Clinta A. Penicka, 
• novim istraživanjima o univerzalnim organima za transplantaciju. 

Naučni megafon uređuju i vode: Dušan Pavlović i Lana Konstantinović

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

U decembru 2011. godine, dr Milan M. Ćirković je napravio mini serijal sastavljen od dve epizode posvećen podvalama i prevarama u nauci. Ova epizoda Radio Galaksije koja se nalazi pred vama je kolaž onih delova u kojima se pričalo o toj temi. Razgovor je vodila Marija Nikolić. 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)