| Epizoda 20 | 11-03-2009
 
Pisac: Friedrich Dürrenmatt
Knjiga: Nalog ili O nadziravanju nadzirača nadzirača

O knjizi je govorio dr Milan M. Ćirković, a emisiju je vodio Milutin Petrović.
Emisija je premijerno emitovana na Novom Radio Beogradu.

***

„Jedan pisac, jedna knjiga!“ je rubrika koja je bila poslednji segment emisije „Radio Galaksija“, posvećen približavanju književosti (a kasnije i popularno naučnim i filozofskim knjigama) slušaocima. Ideja je bila da se stvori prostor za svojevrsni interkulturni dijalog između nauke i umetnosti, kroz radijski razgovor, kao i da se u takvom prostoru pokrenu neke od tema o kojima valja svakoga dana pomalo misliti, kao i da se prodube čitalačka interesovanja i proširi književni (i generalno literarni) ukus slušalaca, te da se ponudi jedan Radio Galaksiji svojstven pogled na čitanje i književnost.  

Support the show

| Epizoda 18 | 25-02-2009
 
Pisac: Mirča Elijade
Knjiga: Mladost bez mladosti

O knjizi je govorio dr Milan M. Ćirković, a emisiju je vodio Nesim Hrvanović.
Emisija je premijerno emitovana na Novom Radio Beogradu.

***

„Jedan pisac, jedna knjiga!“ je rubrika koja je bila poslednji segment emisije „Radio Galaksija“, posvećen približavanju književosti (a kasnije i popularno naučnim i filozofskim knjigama) slušaocima. Ideja je bila da se stvori prostor za svojevrsni interkulturni dijalog između nauke i umetnosti, kroz radijski razgovor, kao i da se u takvom prostoru pokrenu neke od tema o kojima valja svakoga dana pomalo misliti, kao i da se prodube čitalačka interesovanja i proširi književni (i generalno literarni) ukus slušalaca, te da se ponudi jedan Radio Galaksiji svojstven pogled na čitanje i književnost.  

Support the show

Stigli smo do 150. epizode i ovaj jubilej obeležavamo epizodom u kojoj imamo čak četvoro gostiju koji se na različite (ali komplementarne) načine bave promocijom arheologije i širenjem svesti o značaju kulturnog nasleđa u Srbiji i regionu. 

Gosti su nam bili Dimitrije Marković i Maša Bogojević iz fondacije Neozoik, koja je poznata po video formi „Arheološki žurnal“, istraživačkim dokumentarnim filmovima o arheologiji (poput filma „Nemački ašov na Kalemegdanu“), arheološkim radionicama za osnovce i srednjoškolce (poput trenutno aktuelnog projekta „Ponovo (ne) radi Vajfertova pivara“), i mnogim drugim aktivnostima u kojima se aktivno bave promocijom i popularizacijom arheologije, ali i problemima loših arheoloških praksi i praksi očuvanja kulturnog nasleđa u društvu. 

Došla nam je i Maja Miljević-Đajić koja je autorka sajta i stranice Sve o arheologiji, gde možete pronaći stotine članaka o arheološkim istraživanjima i otkrićima kako na području Srbije i regiona, tako i u celom svetu, bloga koji je najsveobuhvatnija kolekcija vesti iz arheologije. Ako želite da pratite nova otkrića u arheologiji i aktuelne vesti sa arheoloških terena, ovo je mesto za to. 

A tu je i Ivan Jovičić, autor stranice ArcheoSerbia, najpopularnije stranice na društvenim mrežama posvećene arheološkim temama koja kroz jednostavnu formu (slika i kratak ili malo duži tekst) svakodnevno iscrpno i pasionirano predstavlja arhologiju kroz kratke priče o predmetima koje arheolozi iskopavaju, arheološkom kontekstu tih otkrića, kao i važnosti očuvanja kulturnog nasleđa i šteti koju mogu da naprave loše prakse. 

Pričali smo o svemu čime se ovi sjajni ljudi bave, o arheološkim istraživanjima, o otkrićima, o arheološkim vestima (odabrali su neke od najzanimljivijih otkrića i pričali smo o njima), o dobrim i lošim praksama u popularizaciji i promociji arheologije, o dobrim i lošim praksama u čuvanju kulturnog nasleđa, o problemu divljih kopača, o problemima pseudoarheologa, o arheološkom obrazovanju i samoobrazovanju…  

Support the show

<

__truncato_root__>

Pre nepune dve nedelje, 12. maja, kolaboracija koja stoji iza interferometra Event Horizon Telescope objavila je prvi snimak okoline supermasivne crne rupe u centru naše galaksije, što je ujedno drugi snimak okoline supermasivne crne rupe ikada napravljen (prvo je sniman centar galaksije M87). To je bio povod da pričamo o supermasivnim crnim rupama, Event Horizon teleskopu i ovim snimcima. 

U ovoj epizodi gost je bio dr Nemanja Martinović (NASA/ADS), a pričali smo o crnim rupama, supermasivnim crnim rupama (SMBH, od SuperMassive Black Hole), okolini crnih rupa, rešenjima jednačina OTR za stacionarne i rotirajuće crne rupe, o računanju mase SMBH u centru Mlečnog puta, o semenima za nastanak SMBH, o vezi između SMBH i evolucije galaksija… 

U drugom delu emisije govorili smo o posmatranjima SMBH, o interferometriji i Event Horizon teleskopu (EHT), o snimcima M87 i centra naše galaksije (Saggitarius A*), magnetohidrodinamičkim simulacijama u opštoj relativnosti i tom zašto su važne za posmatranja kojima se bavi EHT, o rezultatima koji su važni za razumevanje mnogih tema u astrofizici, o budućim istraživanjima i odgovorima na pitanja koja posmatranja EHT-a danas omogućavaju. 

Neki predlozi za dalje čitanje i slušanje: 

• Radio Galaksija #19: Crne rupe (dr Milan M. Ćirković) [04-03-2009]
• Press release kolaboracije Event Horizon Telescope
• Astrobites članak o snimku Sgr A*: [prvi deo], [drugi deo]
• Prvi rezultati objavljeni u naučnim časopisima
• Astrobites članak o snimku M87*
• Radio Galaksija #113: Kako galaksije umiru? (dr Samir Salim) [23-11-2020], priča o izračunavanju mase supermasivne crne rupe u centru Mlečnog puta

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.

Support the show

U ovoj epizodi Radio Galaksiji imamo dve gošće sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i iz Laboratorije za istraživanje individualnih razlika (LIRA).

U gostima su nam bile prof. dr Iris Žeželj i doc. dr Danka Purić, a pričali smo o istraživanjima upitnog i problematičnog zdravstvenog ponašanja, psihološkim osnovama sklonosti ka verovanju i praktikovanju tradicionalne, alternativne i komplementarne medicine i mnogim drugim temama kojima se Iris i Danka sa ostalima iz tima bave kroz projekat Reason4Health. 

Govorili smo o analizi sadržaja medijskih napisa o tradicionalnoj, komplementarnoj i alternativnoj medicini, rezultatima koje je ovaj tim dobio kroz fokus grupe sa lekarima i fokus grupe sa praktičarima alternativne medicine, ali i budućim temama poput istraživanja zdravstvenog ponašanja pacijenata, njihovog odnosa prema alternativnoj medicini, upitnom ponašanju nepridružavanja zdravstvenim savetima i tretmanima. 

Naravno, pošto nam je važno da pričamo i o metodologiji i pošto stalno postavljamo pitanje „Kako se istražuje?“, pričali smo i o tome na koji način se ovakva pojava u psihologiji istražuje, tj. kakve se sve metode i instrumenti koriste da bi se došlo do merljivih informacija o zdravstvenom ponašanju. 

Na kraju, razgovarali smo o tome kako iracionalni mentalni sklop (sistem iracionalnih obrazaca mišljenja i iracionalnih uverenja) može da predstavlja važan faktor za sklonost ka upitnim i problematičnim zdravstvenim ponašanjima, kao i svojevrsnu poveznicu između psiholoških dispozicija poput sklonosti prepoznavanja pravila tamo gde ih nema, a konačno i kako se ta saznanja mogu iskoristiti da se to stanje u društvu promeni.  

Linkovi za dalje istraživanje: 

• projekat Reason4Health
• projekat Reason4Health na Open Science Framework platformi (izveštaji, rezultati, itd)
• Izveštaj sa fokus grupa sa interesnim grupama
• Laboratorija za istraživanje individualnih razlika (LIRA)

Support the show

U Radio Galaksiji je kroz rubriku „Jedan pisac, jedna knjiga!“ do sada predstavljeno preko 90 pisaca i knjiga! Ideja je bila da se napravi svojevrsni interkulturni dijalog između nauke i umetnosti kroz radijski razgovor, i da se u takvom prostoru pokrenu neke od tema o kojima valja svakoga dana pomalo misliti, kao i da se prodube čitalačka interesovanja i proširi književni (i generalno literarni) ukus slušalaca, da se ponudi jedan Radio Galaksiji svojstven pogled na čitanje i književnost. 

Ova arhivska epizoda predstavlja kolaž 9 izabranih pisaca i knjiga, 9 kratkih razgovora o književnim delima i autorima, izbor koji dosta dobro oslikava celokupnu „policu“ koju smo napravili u rubrici „Jedan pisac, jedna knjiga!“. Pripremili smo vam razgovore o sledećim piscima i njihovim delima: 

• Italo Kalvino, „Ako jedne zimske noći neki putnik“
• Hulio Kortasar, „Školice“
• Danilo Kiš, „Čas anatomije“
• Konstantin Kavafi, „70 pesama“
• Anatol Frans, „Ostrvo pingvina“
• Kurt Vonegat, „Kolevka za macu“
• Frederik Pol, „Kapija“
• Den Simons, „Hiperion“
• Ursula Legvin, „Stara muzika i robinje“

Mali razgovori o autorima, o njihovim knjigama, a sve to uz odabrane odlomke. Uživajte! 

A ako želite da čujete još ovakvih kratkih razgovora, zapratite naš kanal na YouTube-u i uključite obaveštenja (tj. kliknite na ono zvonce, ring-a-bell). Tokom narednih nedelja ćemo postavljati izdvojene segmente „Jedan pisac, jedna knjiga“, da ne morate da kopate po starim epizodama, premotavate i tražite ih. Stay tuned! Ovde: http://youtube.com/radiogalaksija

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.

Support the show

U februaru 2012. godine, dr Milan M. Ćirković je napravio mini serijal sastavljen od dve epizode posvećen biološkom velikom prasku: Kambrijskoj eksploziji! Ovaj snimak predstavlja objedinjene delove u kojima se razgovaralo o tome. Emisiju je vodila Marija Nikolić. 

Support the show

U ovoj epizodi Radio Galaksije bavili smo se Arktikom! Pričali smo o arktičkom ledu, stvaranju i topljenju leda, jezercima na arktičkom ledu i fizici koja ih opisuje.

Gost je  bio dr Predrag Popović sa Instituta za fiziku Zemlje iz Pariza. 

Ako vas zanima kako se geofizičari bave Arktikom, kako se fizičkim modelima može opisati evolucija arktičkih jezeraca na ledu, problem koji značajno utiče na lokalni arktički sistem i određuje globalne parametre za globalne modele klimatskih promena, poput albeda, recimo, poslušajte ovu epizodu. 

Pričali smo o problemima istraživanja leda na Arktiku, fizici procesa nastajanja leda i topljenja leda, stvaranja jezeraca, njihovim oblicima, distribuciji po veličini, kao i kako kritična granica perkolacije (saznaćete u emisiji šta je to 😉 ) kontroliše evoluciju jezeraca tokom vremena. 

Govorili smo o modelima koji opisuju raspodelu jezeraca i njihovu evoluciju, kao i kako je dobijena analitička zavisnost koja nam određuje globalne parametre važne za globalne klimatološke modele i posmatranja Arktika na osnovu lokalnih i malih struktura jezeraca i njihove povezanosti na ledu Arktika. Takođe, pričali smo i o ubrzavanju topljenja arktičkog leda stvaranjem jezeraca i značaju ovog procesa za globalne klimatske promene i globalno zagrevanje. 

Ako vas zanimaju detalji, možete više pročitati u Peđinom doktoratu i u radovima: 

• Popovic, P., 2020. Idealized Models of Arctic Sea Ice Melt Ponds.
• Popović, P., Cael, B.B., Silber, M. and Abbot, D.S., 2018. Simple rules govern the patterns of Arctic sea ice melt ponds. Physical review letters, 120(14), p.148701.
• Popović, P., Silber, M.C. and Abbot, D.S., 2020. Critical percolation threshold restricts late‐summer Arctic sea ice melt pond coverage. Journal of Geophysical Research: Oceans, 125(8), p.e2019JC016029.
• Popović, P., Finkel, J., Silber, M.C. and Abbot, D.S., 2020. Snow topography on undeformed Arctic sea ice captured by an idealized “snow dune” model. Journal of Geophysical Research: Oceans, 125(9), p.e2019JC016034.
• Macdonald, G.J., Popović, P. and Mayer, D.P., 2020. Formation of sea ice ponds from ice-shelf runoff, adjacent to the McMurdo Ice Shelf, Antarctica. Annals of Glaciology, 61(82), pp.73-77.

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.

 

Support the show

U ovoj epizodi smo pričali o primenama mašinskog učenja i veštačke inteligencije u astronomiji i astrofizici, a gošća je bila dr Aleksandra Ćiprijanović iz Fermilaba. 

Pričali smo o obradi podataka u astronomiji i astrofizici, velikim podacima („big data“), mašinskom učenju, dubokom učenju, veštačkoj inteligenciji, neuralnim mrežama i tome kako nam pomažu u astronomiji i astrofizici, kada imamo preveliku količinu podataka i previše kompleksne probleme. 

Govorili smo o mnogim problemima kod kojih mašinsko učenje igra veliku ulogu u astronomiji: detekciji signala i šuma, klasifikaciji objekata, parametrizaciji spektara, analizi vremenskih serija, grupisanju objekata, razlučivanju objekata, detekciji artefakata na CCD čipovima, itd… 

U poslednjem delu emisije ćete moći da čujete čime se Aleksandra trenutno bavi na svom postdoc-u u Fermilabu, a to je adaptacija domena za deep learning modele u istraživanju sudara galaksija (kako da prilagodimo deep learning modele da rešavaju i probleme za koje nisu napravljeni inicijalno?). 

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)

Tema ove epizode je struktura zvezda, ali u širem kontekstu i kompletnija priča o samoj fizici zvezda. 

Pričali smo o tome šta su zvezde i kako ih astrofizičari opisuju, koje se jednačine i modeli koriste za osnovno modelovanje strukture zvezda u astrofizici, koji su fizički parametri najvažnije karakteristike zvezda, koji su osnovni fizički principi strukture zvezda i kako je sve to povezano sa evolucijom zvezda, kao i na koji način kroz posmatranja možemo da saznamo više o strukturi zvezda. 

Gost je bio Stanislav Milošević, asistent na Katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Support the show (http://patreon.com/radiogalaksija)