Ove godine smo slavili 80. rođendan Brendona Kartera, teorijskog fizičara koji je puno doprineo razvoju opšte teorije relativnosti, a posebno fizike crnih rupa. Njegova je čuvena teorema da „crne rupe nemaju dlake“, na primer. Međutim, još jedan od njegovih velikih doprinosa nauci je čuveni ANTROPIČKI PRINCIP i skladno njemu, Karterov antropički argument. 

U ovoj epizodi smo pričali o antropičkom principu/načelu, pogotovo u kontekstu astrobiološke evolucije i u kontekstu nastanjivosti u Svemiru, posebno u kontekstu galaktičke nastanjivosti. Pričali smo i o antropičkom načinu rasuđivanja u nauci, o antropičkim predviđanjima i nekim drugim primenama antropičkog načina razmišljanja i antripičkog načela, u kosmologiji, kvantnoj kosmologiji, u teorijama o poreklu hemijskih elemenata, geonaukama i planetarnim naukama, itd. 

Antropički princip je bio tema jedne od prvih epizoda Radio Galaksije, još davne 2008. godine, ali snimak te epizode je, nažalost, nepovratno izgubljen. Zato u ovoj epizodi pokušavamo da ispravimo taj propust iz davnih dana Radio Galaksije i vratimo vam priliku da čujete više o antropičkom principu! 

Gost je bio dr Milan M. Ćirković sa Astronomske opservatorije Beograd. 

Support the show

Tema u ovoj epizodi ima mnogo, ali sve su zanimljive metodološke crtice o arheologiji i metodu u arheologiji, pogotovo u kontekstu arheologije danas.

O tome šta je arheologija i kako izgleda baviti se arheologijom, šta su dobre, a šta loše prakse, koliko je i na koji način važan kontekst u arheološkim istraživanjima, kakvi su izazovi razumevanja ideološke obojenosti istraživanja u arheologiji, kako savremeni metodi utiču na razvoj arheologije i arheološkog znanja, i o mnogim drugim temama i problemima savremene arheologije, govorila je prof. dr Monika Milosavljević sa Odeljenja za arheologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. 

Support the show

Šta je tamna materija? Kako je otkrivena? Kako su još krajem 19. veka Lord Kelvin i Poenkare došli do prvih ideja da postoji nedostajuća masa u svemiru koju ne vidimo, a koja nam je neophodna da bismo opisali kretanja zvezda?

Šta su rotacione krive galaksija i kako smo na osnovu posmatranja brzina kretanja zvezda u galaksijama zaključili da galaksijama nedostaje masa? Kako je na osnovu upoređivanja vidljive i dinamičke mase Fritz Zwicky došao do sličnog zaključka i kako toj „nedostajućoj masi“ dao naziv „tamna materija“ 1930-ih godina? Kako je izračunao (i zašto je pogrešio) broj koji nam govori koliko puta više ima tamne materije od vidljive, barionske materije?

Šta su nam novo donela radio posmatranja, a posebno posmatranja atomskog vodonika na 21 cm talasne dužine? Kako su Vera Rubin i W. Kent Ford, Jr. otkrili većinu univerzuma i došli do dobrog broja odnosa tamne i vidljive materije?
 
Na koje još načine možemo da indirektno detektujemo tamnu materiju?
Kako smo otkrili njeno postojanje preko gravitacionih sočiva, kako preko anizotropije u kosmičkom mikrotalasnom pozadinskom zračenju i zašto nam anizotropija u CMB-u daje zaključak da je najverovatniji opis Univerzuma onaj koji nudi Lambda-CDM model? Kako MOND ne uspeva da objasni Svemir i zašto je danas paradigma o postojanju tamne materije opšte prihvaćena u nauci? Šta je hladna, a šta topla tamna materija?

Kako na čestičnom nivou tragamo za tamnom materijom? Koji su načini indirektne potrage za WIMP-ovima? Kako posmatranjem gama zračenja iz centra Mlečnog puta (ili drugih galaksija) možemo da dođemo do indirektne detekcije tamne materije? Kako tamna materija interaguje međusobno na čestičnom nivou? Koji eksperimenti postoje namenjeni direktnoj detekciji mnogobrojnih kandidata za čestice tamne materije?

Sve ovo i još mnogo drugih tema vezanih za tamnu materiju možete čuti u ovoj epizodi Radio Galaksije.

Gošća je bila Jovana Petrović, doktorantkinja astrofizike koja se bavi gama zračenjem iz centra Mlečnog puta na Matematičkom fakultetu u Beogradu i game math dizajnom u kompaniji  Playstudios Europe. 

Support the show

U ovoj epizodi nastavljamo sa pričom o razvoju hardvera i softvera i primenama u svemirskoj industriji. Prošli put smo pričali o Apolo programu, a ovde se priča nastavlja razgovorom o o komunikaciji u svemiru, enkripiciji i dekripciji signala u svemiru, o nekim od najzanimljivijih bug-ova u hardversko-softverskim sistemima na svemirskim misijama i o savremenoj tehnologiji i pristupima koji se koriste u svemirskoj tehnologiji danas, kako u privatnim svemirskim kompanijama poput SpaceX-a, tako i u ostalim institucijama svemirske industrije. 

Gosti su bili Uroš Milićev i Stevan Golubović. 

Support the show

U ovoj i narednoj epizodu možete čuti malo više o tehnologiji u Svemiru! Epizode su posvećene hardveru i softveru u svemirskoj industriji, posebno u industriji letova i svemirskih misija. 

Gosti bili su Uroš Milićev i Stevan Golubović, a u ovom, prvom delu, moći ćete da čujete kako se razvio Apolo program u kontekstu razvoja hardvera i softvera, kakve probleme sa sobom nosi slanje instrumentacije u Svemir, koje smo osnovne lekcije naučili iz tih 60ih i 70ih godina, a sigurno će vam ova epizoda biti i mala i zanimljiva lekcija elektronike i softverskog inžinjerstva, čak i ako ste već u tim vodama.

Support the show

Plašimo ih se jer ih ne razumemo, a da bismo to promenili, u ovoj epizodi su nam gosti bili Margareta Lakušić i Vukašin Bjelica, biolozi koji se bave istraživanjem zmija Balkana. 

Margareta se na doktorskim studijama u okviru Istraživačkog centra za biodiverzitet i genetiku na Univerzitetu u Portu (Portugal) bavi otrovima i otrovnim zmijama sa područja Balkana, a Vukašin se na Biološkom fakultetu u Beogradu bavi funckijskom morfologijom i ponašanjem gmizavaca, kao i njihovom zaštitom na Balkanu.

Pričali smo o mnogim temama vezanim za to kako se zmije istražuju, kako se biolozi bave biodiverzitetom zmija, kako se vrši monitoring zmija, u kakvim staništima zmije žive, šta utiče na promene staništa zmija, kako klimatske, ekološke i urbanističke promene utiču na populaciju zmija na Balkanu, kakve sve vrste zmija postoje na Balkanu, kako nastaje otrov kod zmija otrovnica, šta uzrokuje varijacije u otrovu i šta je još važno u istraživanjima zmija otrovnica… Takođe, bilo je reči i o istraživanju neotrovnih zmija poput ribarica i belouški, govorićemo o tome kako se istražuje ponašanje zmija, kako izgledaju poligoni za istraživanje antipredatorskog ponašanja kojim se Vukašin bavi na svom projektu, kao i zašto je važno baviti se tim temama. 

Naravno, kroz sve ove teme prošli smo u razgovoru sa Margaretom i Vukašinom kroz priču o njihovim istraživanjima i terenskom radu na mnoštvu zanimljivih mesta poput Prespanskog jezera i ostrva Golem Grad, Mokre Gore na Prokletijama i drugim lokacijama na Balkanu na kojima se mogu pronaći kako poskok, šarka i šargan (otrovnice), tako i mnoge druge neotrovne zmije (ribarice, belouške, smukovi, smukulje, šilac). 

Pričali smo i o zmijama u gradovima, uvek aktuelnoj temi u ovim prolećnim i letnjim mesecima, kako bismo pokušali da ih razumemo i naučimo zašto ih se ne treba plašiti, kao i generalno zašto je važno da se bavimo zaštitom zmija. 

Linkovi za dalje istraživanje: //// USKORO!

Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.

A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.

Support the show

| Epizoda 41 | 2009
 
Pisac: Edgar Alan Po
Knjiga: Avanture Artura Gordona Pima

O knjizi je govorio dr Milan M. Ćirković, a emisiju je vodila Marija Nikolić.
Emisija je premijerno emitovana na Novom Radio Beogradu.

***

„Jedan pisac, jedna knjiga!“ je rubrika koja je bila poslednji segment emisije „Radio Galaksija“, posvećen približavanju književosti (a kasnije i popularno naučnim i filozofskim knjigama) slušaocima. Ideja je bila da se stvori prostor za svojevrsni interkulturni dijalog između nauke i umetnosti, kroz radijski razgovor, kao i da se u takvom prostoru pokrenu neke od tema o kojima valja svakoga dana pomalo misliti, kao i da se prodube čitalačka interesovanja i proširi književni (i generalno literarni) ukus slušalaca, te da se ponudi jedan Radio Galaksiji svojstven pogled na čitanje i književnost.

Support the show

| Epizoda 42 | 02-12-2009
 
Pisac: Jorgos Seferis
Knjiga: Mitska istorija i druge pesme

O knjizi je govorio dr Milan M. Ćirković, a emisiju je vodila Marija Nikolić.
Emisija je premijerno emitovana na Novom Radio Beogradu.

***

„Jedan pisac, jedna knjiga!“ je rubrika koja je bila poslednji segment emisije „Radio Galaksija“, posvećen približavanju književosti (a kasnije i popularno naučnim i filozofskim knjigama) slušaocima. Ideja je bila da se stvori prostor za svojevrsni interkulturni dijalog između nauke i umetnosti, kroz radijski razgovor, kao i da se u takvom prostoru pokrenu neke od tema o kojima valja svakoga dana pomalo misliti, kao i da se prodube čitalačka interesovanja i proširi književni (i generalno literarni) ukus slušalaca, te da se ponudi jedan Radio Galaksiji svojstven pogled na čitanje i književnost.  

Support the show

| Epizoda 43 | 16-12-2009
 
Pisac: Danilo Kiš
Knjiga: Čas anatomije

O knjizi je govorio dr Milan M. Ćirković, a emisiju je vodila Marija Nikolić.
Emisija je premijerno emitovana na Novom Radio Beogradu.

***

„Jedan pisac, jedna knjiga!“ je rubrika koja je bila poslednji segment emisije „Radio Galaksija“, posvećen približavanju književosti (a kasnije i popularno naučnim i filozofskim knjigama) slušaocima. Ideja je bila da se stvori prostor za svojevrsni interkulturni dijalog između nauke i umetnosti, kroz radijski razgovor, kao i da se u takvom prostoru pokrenu neke od tema o kojima valja svakoga dana pomalo misliti, kao i da se prodube čitalačka interesovanja i proširi književni (i generalno literarni) ukus slušalaca, te da se ponudi jedan Radio Galaksiji svojstven pogled na čitanje i književnost.  

Support the show

| Epizoda 19 | 04-03-2009
 
Pisac: Frederik Pol
Knjiga: Kapija

O knjizi je govorio dr Milan M. Ćirković, a emisiju su vodili Marija Nikolić i Nesim Hrvanović.
Emisija je premijerno emitovana na Novom Radio Beogradu.

***

„Jedan pisac, jedna knjiga!“ je rubrika koja je bila poslednji segment emisije „Radio Galaksija“, posvećen približavanju književosti (a kasnije i popularno naučnim i filozofskim knjigama) slušaocima. Ideja je bila da se stvori prostor za svojevrsni interkulturni dijalog između nauke i umetnosti, kroz radijski razgovor, kao i da se u takvom prostoru pokrenu neke od tema o kojima valja svakoga dana pomalo misliti, kao i da se prodube čitalačka interesovanja i proširi književni (i generalno literarni) ukus slušalaca, te da se ponudi jedan Radio Galaksiji svojstven pogled na čitanje i književnost.  

Support the show